Ono kad sirotilja nastoji biti manja sirotilja. Da se ne lažemo, dokazano je da Ferero gura lošiji proizvod u lošije delove Evrope. S druge strane, većina ljudi na Balkanu ne zna razlikovati vinjau od francuskog konjaka. No eto, tih 3% lešnika razlike u čoko namazu je ono što osetljiva balkanska nepca razaznaju. Šta osete, znaju prepoznati u kojoj regiji je lešnik uzgajan. Kad teča iz Nemačke donese Nutelu, instant postajete predmet zavisti celog komšiluka. Život na visokoj nozi, bato. Jer samo kmetine jedu poljsku Nutelu. Nismo dovoljno bogati da bi kupovali jevtino i ta sranja.
Dok ista ta pučina grdna ždere Mek, Matijević paštetu i ostale visokokvalitetne proizvode. Bez komentara o okusu.

Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Mesto koje iz kojeg nekog mrzite najviše i najiskrenije na svetu.

Dolazi za pet minuta, nema ga dva sata.

Podsmešljivo poređenje sa pojedinim primercima muškog roda koji su odlazili do prve trafike po cigare, nestajali bez traga pa se javljali iz inostranstva da su se dobro snašli.

Definicije, nazalost, nema. Puko izdrkavanje sa predlozima. Dodatak je pojmu FAZON, znacenja gotovo da nema, samog fazona ni u najavi.. Redosled u recenici proizvoljan. Izbegavanje istog (negde) (tipa) pozeljno!

Lica koja slabo vidjam u mom gradu, jer je seljakluk,morbidna muzika i sve ostalo sto spada u tu "umnu NEKULTURU" zavladalo kao kuga.

Izvod iz matične knjige rođenih

Popularna americka TV serija koja se trenutno emituje na RTS1.
Da bi covek pobego iz USA zatvora treba da uradi silna cuda i da to bas kompletno isplanira unapred.Glavni glumac Ventvort Miler,za koga se prica da je gay,ima istetoviranu mapu zatvora na svom telu kako bi se bolje snasao.
A iz naseg zatvora mozes da pobegnes tako sto u toku setnje pretrcis preko nekog zidica i smugnes u sokak a da te cuvar uopste i ne primeti.Primete oni tek za dan dva ako se sete da prebroje zatvorenike.

Svevišnji Bog, Kosmički Apsolut koji objedinjuje čitav Svemir u jednu celinu. Ono ujedinjuje sve: i dobro i zlo, i ljubav i mržnju, i život i smrt, i građenje i rušenje, i sve što postoji, čitav Svemir, sve. Ono je apsolutno. Njegove manifestacije (hipostasi) su zeleno i crveno svetlo iz Brisela, kosmičke sudije dobrog i zla.

Sve sirotinjske vlade – to su »ruke« ili »instrumenti« Svevišnjeg, pomoću kojih ono upravlja tim narodom. Ali te »poluge« nisu pasivne, one imaju vlastitu slobodu volje, one su subličnosti Svevišnjeg.

Težak stadijum mamurluka posle još težeg pijanstva dovodi do takvih deformacija u izgledu da čovek stvarno počne da liči na sliku iz lične karte ili pasoša.

Gospodja, koja dugi niz decenija nema svoje pravo ime , a ni lik, ali je poznata sirom narodnih masa.

Naime, ona iz Amerike dolazi uglavnom jednom mesecno, ostaje oko nedelju dana i za nju si raspolozen kako-kad. Ponekad je dosadna, boli sve od nje, a ponekad je spasonosna ako treba negde da se ide ili da se nesto radi.

Uglavnom joj se svi raduju, osim onih koji bi radije da se igraju sa svojom decom, nego sa crvenokosom tetkom iz Amerike.

Imao brkove ili ne, lik koji priča dok jede. Ne zaustavlja se. Ni u jelu, ni u priči. Aj da priča normalno, pa i nekako, ali ne. On pršti k'o vatromet za novu godinu, vrišti kad se smije i otvori usta ko one rupe u Sibiru. Iznenada. Onda, pored toga što mu vidiš zube, resicu, jednjak i skoro pola želuca, saspe na te sitne komadićie hrane iz istih.

Bolja je fora ako lik ima brkove. I to guste. Crne.

Pomoći nekome da se izvadi iz najdubljih govana. Biti čovek kada je najteže, a ne samo kad se jede i pije. Pokazati se u nevolji kada čamac krene da tone, pruživši unesrećenom ruku spasa.

Noćna mora svakog oženjenog i neizbežna sudbina sveže verenog muškarca.
Mda, to su strele iz njenih očiju. One zajebane čiji je vrh natopljen otrovom
buksus-šimšira, one kojima Paris pogađa, ne u petu, nego posred čelenke između očiju. Takozvane, "ljudi nas gledaju, idiote" strele.
Njihov ubod se poredi sa pogotkom u centar mete sa udaljenosti od 100 m., a ubojitost kao kada "Bik koji sedi", pri konjskom galopu, pogodi gaddemit bledoliko pseto... Ima ih uvek i svuda. Jedino, za sada, sigurno utočište od njih predstavlja kafana ili kladionica... kao poslednja oaza muške samovolje...

Ono što mnogi imaju,ali ne opravdavaju/potvrđuju da imaju.U osnovnoj i srednjoj školi se srpski jezik uči samo kako bi se imala odlična ocena (kao svojevrsni statusni simbol),da bi se po izlasku iz ustanove odmah zaboravilo (na) njeno postojanje.Za razliku od onih koji imaju peticu iz srpskog,ovi se služe pravilnim srpskim samo u ekstremnim slučajevima ili u slučaju nužde,jer im je životna navika da pričaju na srpski,a ne na srpskom.

Debele i teške štofane, bordo zavese, sa pletenim bordo konopcima sa sve ćubicama za razvlačenje, koje uglavnom mogu da se nađu po kućama iskompleksiranih ljudi, pritom još i u potpunosti operisanih od ukusa. Ovim "otmenim" detaljem, oni pokušavaju da se prodaju kao potomstvo kakve plemićke loze, a da svoju kuću proguraju kao elegantni, raskošni dvorac. Rezultat ipak ispadne, u najbolju ruku, nešto više nalik na kulisu iz niskobudžetne verzije "Drakule" iz tridesetih.

Situacija kad hoćeš da joj ga staviš iz zaleta pa omašiš i udariš kitom na ničiju zemlju a on sam sklizne u bulju.

Izvod iz matične knjige umrlih.

Devojcice uzrasta od 11 do 16 godina. Karakterisu ih setnje uz odvrnutu obavezno opasnu muziku na telefonu (neodoljivo podsecaju na one dekice koje se setaju i u ruci drze radio, tu je dokazana cinjenica da se sa godinama mozak vraca mladosti) da bi izgledale bas kao iz nekog spota kao i tri tone sjaja na usnama. Mogu se naci pored kosarkaskih terena, i u blizini igraonica gde su im "ortaci", tu se obicno guze i glasno smeju. Po obicaju se loze na starije klosare iz kvarta.

Čuo sam jednom jednu priču o jednom čudnom čoveku. Lep ko lutka, lud ko struja kažu. Desetak godina u nazad, ubedjen da je on Molder i da je njegova misija da odbrani planetu od vanzemaljaca, naoružan sekirom i metalnom kapom sa antenama, Molder iz Progara je noćima obilazio selo i terao te zle stvorove, pa ih zato nije ni bilo. Na nekoliko godina je bio zatočen u duševnoj bolnici, ali to ispiranje mozga nije umanjilo njegovu želju da odbrani meštane svog sela. Čuo sam i to da je u kišnim noćima bilo jako strahovito videti ga kako trči oko nečije kuće i mlati sa sekirom kao da se mačuje sa vazduhom. Ja ne znam da li on postoji, ako ne, onda treba da postoji u priči kao što je ova. Ako iko ima neke podatke o njemu bilo bi lepo da to podeli sa nama, ali čisto sumnjam da žitelji Progara imaju pristup kompjuteru, a kamoli internetu.