Ovo pitanje ,obicno ,postavljaju osobe iz manjih sredina kada dodju u kontakt sa osobama iz vecih gradova.Poznato je da se u selima i varosicama svi poznaju do 3. kolena i ako su bilo kom selu nekoga trazis,mozes slobodno da pitas bilo koga i taj ce te uputiti.Njima je tesko da shvate da je nemoguce da se ljudi u velikim gradovima svi poznaju!
Ovo pitanje se ,najcesce, moze cuti u vojsci!

Devojka koja, kad je pogledas od pozadi, ima dupe kao da je pregazio tenk T-34 ( ima sirinu zadjnjeg trapa odokatvno 3.45m - 4.45 m). Ima jako sirok struk, takodje u svojoj ruci (kojom pise- bilo desna ili leva) nosi novcanik zajedno sa telefonom i onom kozicom u kojoj stoji čip-kartica, pritom je novcanik uglavnom u obliku pravougaonika, jako srok ali male visine i velike debljine jer u njemu stoje rayne nepotrebne stvari ... Ovakvi unikati najcesce se srecu pri ulazu u menzu, mada ih ima u zoni koja je bliska samom ulazu u citaonicu ili blizu portirnice gde ih poneki procelavi pedofil-portir onako smoreno ispod oka pogleda, cisto da bi ubio svoje jako dosadno vreme...

Kaze se za skupinu u kojoj se ne zna ko koga jebe, obicno za drustvo promiskuitetnih zenki i niskointeligentnih muskaraca... Kad jedan 'zajeban' baja uz pomoc alkohola odradi 3 najbolje drugarice, pa se onda jedna od njih iz osvete zvekne sa njegovim najboljim drugom, a treci drug napravi dijete njihovoj cetvrtoj drugarici... E tu se vise ne zna iz cijeg dupeta cija muda vire...

Pandan, još malo pa, arhaičnoj uzrečici "iz tvojih usta u božije uši"

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Ona nije barely legal, al je skoro, stalno fura suknjice, goli pupak i napupeli dekolte, šeta kao da je svet njen i tema je bezbrojnih razgovora sa ortacima iz kraja.

Iz nekog razloga, prsno plivanje se u našoj zemlji karakteriše kao ženski stil. Svaki muškarac koji ga praktikuje u vodi, biće u najmanju ruku okarakterisan kao metroseksualac. Ako je plavušan, onda je najeb'o.

Kažemo onome ko nerazgovetno razgovara, kao da ima neki objekat u ustima dok priča, guta slova dok govori, ima sindrom ''Šešeljevo R'', i stvarno nekad može da nam bude mnogo psihički naporno dok pokušavamo da naslutimo šta nam govori.

Pojava transfera želje za nečim iz malih ekrana u mozak, sa validnom cenom polaganog gubitka sopstvene moći odlučivanja i pravilnog rasuđivanja.

Najbolje opravdanje osobe koja nije nadarena pevačkim sposobnostima i koja bi dušu djavolu prodala samo da može sat vremena da otpeva valjano.Ali pošto to nije moguće,persona koja svojim glasom pravi smešne grimase na licima prisutnih, može samo da uživa dok peva prateći vokal na playback-u. "Ja pevam iz duše" tip često mašta o tome šta bi bilo kad bio Toma Zdravković i kako bi harao zemljom svojim nastupima.U pesmama uživa duplo više od ostalih,jer ako nema talenta za pevanje,mora da ima talenta za slušanje.Na narodnu muziku otkida.Kune se u Sinana i Sabana,krsti se na Tominu sliku.Zna tekstove svih pesama od prve Sinanove do zadnje Dženanove.Voli melanholične melodije i jebe mu se što ne zna da peva.

"Milena . zasto klecis ispred komsije Pere??!!"
"Iz prostog razloga sto..."

Izlazak iz vječite neimaštine, koju ste naslijedili po rođenju u prosječnoj balkanskoj porodici.

Zapitao sam se kako bi pričao neko iz Bosne koji recimo neko vreme već živi u Zemunu.

Loš način da izgubite svoje dragoceno vreme. TV program se uglavnom sastoji iz besomučnog, višečasovnog prikazivanja malih oglasa koji koštaju 100 dinara po oglasu o čemu jasno svedoči obaveštenje u gornjem desnom uglu ekrana, američkih filmova iz 70-ih i 80-ih sa masnim, žutim slovima preko crne podloge kao nekadašnji vid titlovanja i niskokvalitetnog reklamnog programa.
Inforamtivna emisija je malo svetlija tačka, šteta što u poslednje vreme malo koja televizija ima novca za organizovanje jedne takve emisije baš svakog dana.

Pored svega toga, te televizije imaju želudac da u sopstvenim reklamama kažu da njih gleda ''5 miliona ljudi!''.

Vanvremenski podrig, od 10ak sekundi, dostojan u najmanju ruku nekog Jetija ili srednjevekovnog zmaja.

Kad se izvadi eurokrem iz frižidera, zašto je crni deo stvrdnutiji od belog, i samim tim se teže razmazuje po hlebu

Recenica koja se koristi za opis nekog posla koji smo odradili sa velikom lakoćom

Za razliku od svog prauzora, Pitije iz Delfa, koja se bavila pitanjima države i ljubavnih jada, Pihtija iz Deltinih megamarketa je, amorfna, lenja, protoplazmatična masa upakovana u uniformu radnice zadužene za delikatesne radnje (kao ujedno i jedinom ženskom sekundarnom seksualnom karakteristikom). Pihtija, kao kompulzivni žderač salame sa mitiserima (to su one što na preseku imaju više bele nego boje mesa), ima nepogrešivo izoštreno šesto čulo kada je u pitanju stvarna željena masa mesne prerađevine ili kačkavalja koju potrošač vešto izbegava da naruči, no Pihtija uvek realno izmeri prebacujući je za po pola kile u korist surove korporacije.

Fudbalski epitet kvalitetnog igrača za ovdašnje uslove korišćen od strane vonabi komentatora i stalnih novinskih dopisnika. Srozavanjem svega što iole vredi na ovim prostorima i ovaj, nekada dragoceni epitet, devalviran je do te mere da se koristi i posprdno.

...ono sto zvacemo kad nam dosadi igracka.