Moderan asketizam u telu devojke građe daske; totalno dehedonizovana jedinka koja obitava za onaj svet. Dasketa. Daska je i dasketira. Double kill. Ženski pandan ružnom a načitanom muškarcu, čije su stanice u mozgu i zaboravile na postojanje pizde.

Svesna širokog portfolija fizičkih defekata, ona živi u svom svetu, za neki drugi život. Lepa - nije. Sise - kako i ime sugeriše - nema! Balans nema ni u defektima nogu: nisu ni O ni X noge; jedna je rahitična, druga bi u dualityju obe noge bila za prolaz; dakle, y-noge.

Procentualno su podjednako česte u urbanim i ruralnim sredinama, no sablast urbanosti ih još više povlači u sebe. Za sobom vuku šlepere knjiga, mrze profesora zbog tumačenja Hegela, pljuju sve što čini ovaj život tako grotesknim.

Fiziološke potrebe svedene su na minimum. Sva telesna zadovoljstva su samo sa stručnim poznavaocem filozofije u rangu Žižeka i još stručnijim češačem pizde, kojeg - UBD - Vukajlija ima.

... i to ovekovečuju slikama i svesrdno dele svima oko sebe. Znate, one što se uvek slikaju potkivačkim poluprofilom, uvek nasmejane, urbane, savršene kose rukom zabačene nazad, diskretno našminkane, obrazovane, samostalne, zapošljene kao neki kreativni PR asistent zamenika menadžera što nosi cipele koje se slažu sa tašnom koja se slaže sa trendi haljinama veselih boja ako se nose vesele, a pastelnim ako je nešto ozbiljnije, što ubeđuju sebe da su upravo takve, jer mora da su takve, pogledaj kako se ludo zabavljaju. One što sanjaju da puše usireli kurac nekom neobrijanom vepru sa zadahom na rakiju i siledžijka stajlom dok ih isti šamara, a ovako svojom pojavom privlače samo pedere i u braku-vezi su sa jednim prikrivenim dok se ne slomi savršena slika ludog provoda i one ne popuste.
E, te devojke.

Sjajna prilika da uz svaki novopečeni korner, aut, golaut ili tajm-aut nazdravite sa po jednom ljutom.

Situacija je sledeća, zabavljate se neko vreme, na red treba da dođe prvi kres između vas, ali, ona je “fina devojka“ i ne voli vulgarnosti, poneki put je priglupa, a bogami nije ni laka, i kao i svako žensko voli da se femka, sve što vi želite da kažete svodi se na jednu rečenicu, a to je: ”Hteo bih da te jebem”, ovo naravno ne možete reći, te iz toga sledi uvijanje te rečenice u mnogo lepih pakovanja.

Kada moć zapažanja, brzog razmišljanja i reagovanja drastično opadne zbog letnjih vrućina.

Osoba, koja sa hlebom i dve rolne WC papira, čeka pred kasom, dok je ispred njega lik sa tonama čajne, kulena, kačkavalja, rena i ostalih komplemenata u žderačini.

Obično čari ovih hodnika mogu osetiti ljudi sa fobijom od liftova ili pak rekreativci koji misle da će penjanjem i silaženjem jednom mesečno produžiti sebi život za dvadeset godina i ostati u strašnoj kondiciji. Mirisi su neočekivani i različiti od izmeta pacova pa do kiselog kupusa koji stoji u sušionici. Takođe se može na svakom koraku može videti smeće koje je neko od ukućana izbacio ispred vrata već pripremljeno za žrtvu koja prva izađe iz stana.

Ovo je specifično samo za pripadnice ženskog pola. Najčešće, prva reč je "ma" i udaranje je tek nešto jače od mahanja ruke. Ovo je specifično i po tome što nakon svakog sloga sledi jedan "udarac" i tako neizmenično dok se ne izgovori cela rečenica. Obično sledi udaranje po ruci. Dakle, kada curu društvu neko "toliko iznervira", sledi sledeća scena :

Ако је филм/серија/емисија занимљив, одговори које гледалац даје се своде на ''Да'', ''Аха'', ''Добро, добро''.

Makaze, rukavice, pihtije, pihtije, čvarci, svinja, komšijina baba, beton, cveće, cveće, cveće, saditi cveće, hm... ne! ne! ne!, paučina, pegla, tegla, krigla, pivo, fudbal, tenis, Žastin Enan, Milka, Isidora...

Prastara izreka na veseljima kada se igra kolo, zadnji u kolu se zove KEC a fora je da je Kec obično naočit i zgodan momak koji se kasno setio da uđe u kolo pa je fora da se do njega uhvate u kolo devojke dok se nisu uhvatila deca

Тест сналажљивости за неопрезне вршиоце нужде у WC-u. Моменат констатације чињеничног стања (јеботе где је папир?АА нема га!!) увек долази изненада и подмукло, по правилу у тренуцима када субјекту таман спласне телесна тензија са испадањем последњег парчета 'продукта' у шољу. Излаза "да не упрљаш руке" готово да нема.

Могућа решења су:

турски метод (вода+спојени кажипрст и средњи прст=чист анус)
вата-туфер (благословио Бог женско у кући)
алтернативни приступ било којој доступној хартији (амбалажа од сапуна, кућне хемије...)

И слично што креативност омогући у тим драматичним тренуцима. Све у свему, или резервишите задњи џеп на панталонама за папирне марамице које ће вас увек пратити или не допустите упадање у овакву незгоду. Живаца кошта и када се чистог дупета извучете.

Почетак вожње почиње већ када се требате родити, док сте у стомаку. Тада доктори у журби гурају у болничким колицима вас и вашу маму. Штавише, тога се не можеш ни сетити, јер си још био у мајчином стомаку. Напунивши већ неколико дана-месеци, почињете да се возите кочији, названој колица. Ту сте се осећали безбедно и болело вас је јајО о свему, јер ту је увек неко ко ће вам дати да једете, гура вас, можете да спавате кад год пожелите. После годину, две, већ почињете да користите дечији троцикл, јер још на два точка не знате возити. Уз неизмерну пажњу родитеља или фамилије, и овде је неко ко ће вас погурати, када ви то не будете могли. Када већ почињете да размишљате боље, разумније и сами о себи, то већ прелази границу од преко шест до седам година. Тада већ почињете свеснији. Тада прелазите да возите превозно средство названо бицикла. Неки чак који себе сматрају фацама, крећу да возе скејтборд.Бициклу или скејт сте возили до престанка пубертета, јер по данашњим законима није могу возити моторна возила испод осамнаест година. Дакле, следеће возило вам је мотор, јер тај период вам је најлудачкији. Следећи период, од око двадесет пет година, са завршеним факсом, и запошљењем прелазите на аутомобил, јер сте већ почели много више да размиљате о даљем животу. Тада крећете да тражите своју сродну душу. После пар година забављања, уз озбиљну везу, желите да имате потомке. Мирним током, уз сталан посао, и бригу о својој деци, свој живот живите лагано до своје шездесете године. Тада већ нисте способни да издржавате, а камоли да возите свој аутомобилчић, јер вас године издају. Свој ауто дајете својој деци, која већ тада нису деца. У овим годинама, вам је већ потребна нечија нега, јер да сами радите неке тешке ствари, не можете. Док улазите у још већу фазу старења, и ходање вам је отежано, користите помагало, чисто онако да би се барем мало кретали, због здравља. Када дође крај, уз дужно поштовање свих пријатеља и фамилије, одлазите мирно, у мртвачким колима. На даље, више нема возила, јер ваша душа излази из вас и немогуће је возити било шта. Уствари, можда је и могуће, али у рају, јер нико од покојника није могао да нам исприча даљи ток вожње..

Има једна сличност са људима и возилима. Сличност је та да и када се нешто поквари на аутомобилу, тај квар може да се поправи, али и даље остаје рана и сећање на то.

Толико..

Da,dok bude sedeo,neko ne primeti duge gace utrpane u carape.

Osoba koja je uvek spremna na kompromise. Vođen parolom bolje išta nego ništa sa njim je lako dogovoriti se i lako pristaje na sve. Kad nema hleba, ješće proje. Kad nema kintu za gorivo, voziće trotinet. Kad nema vinjaka, dobar mu je i brion.

Подједнако је истина као кад кажу да је авантуристички филм у којем људи лете на змајевима, писан по истинитом догађају.

Fantastičan primer uživanja u prijatnom seksualnom odnosu sa bračnim drugom.

Pao sneg preko vikenda i baš je dobro napadao. Osnovci idu ujutro u školu. Čekaju da im prođu dva časa i dočekaju veliki odmor.

Zvono. Veliki odmor je počeo. Svi klinci su se sjatili u dvorište grudvajući se međusobno. Oni stariji su se jedno vreme grudvali, a onda je prošao jedan autobus i to im dalo inspiraciju.

Glavni baja u školi svojim mutiranim glasom drekavca priziva "školsku snagu" i svi su stali na svoje pozicije uz ogradu škole. Školski policajac i dežurni nastavnici začuđeno gledaju ovaj prizor i pitaju se šta to oni rade.

Odjednom dođe jedno dugačko vozilo gradskog prevoza. I tu kanonada počinje.

Grudve lete u rafalima i plotunima u pravcu nedužnog autobusa. U toj ciki i vriski policajac i profesori imaju poteškoća u smirivanju vojske. Grudve lete prema autobusu dok putnici strahuju za svoju bezbednost moleći boga da je staklo izdržljivo. Vozač ne zna šta da radi. Da uspori da izađe stradao bi, pa mora da ubrza.

Autobus konačno zalazi iza krivine i klinčadija počne da se smiruje. Nastavnici odvode njihovog vođu kod direktora, ali da li je to toliko efektivno.

Deca su se već okuražila i već čekaju onaj kamion koji se polako približava njihovoj teritoriji. Klinci već oblikuju svoj sneg u sferni oblik i sa kezom na licu dočekuju vozilo.

Kroz ovo prolaze generacije i generacije. Gađanje autobusa i kamiona nikad neće da izađe iz mode.

To je ono kada devojka prizeljukuje da joj naprave lazni profil na FB i ona se kao ljuti i ona je tuzna (a svojim golim slikama je izazvala milion pacenika da to ucine jer oni nemaju jaja ni za sta drugo) i onda ona kao okaci na svoj wall "ljudi ovo je laznjak (link) neka neko prijavi ovo, ne mogu da podnesem, moroni...aaaa :):) xD xD mwa" i tu se nakaci nekih 200 ljudi koji kazu, zato sto si najlepsa, hoce da ti napakoste ali tu su tvoji drugari...
Ali njoj nije dosta pa ona sama pravi drugi svoj lazan profil pod drugim imenom i izbacuje opet komentar "aaaa ljudi, o5, ne mogu da verujem,sto se ovo meni samo desava (link) zasto mi prave ovoliko laznih profila" e to je san svake nafurane devojke...p.s. Ne mora da bude nafurana koliko mora da bude dobra riba...

Pri ruci uvek imati kurac.