Osoba koja se utapa u okruženje... Kad je sa nepušačima zapali ponekad, kad je sa pušačima tuče dve pakle dnevno, kad je sa rokerima loži se na Džima Morisona, kada je sa narodnjacima loži se na Mileta Kitića, kada je sa pametnima pravi se pametan, kada je sa glupima pravi se glup, Čoveče, odluči se!

Supermen koji ne leti, al' zato ore 'ektare nožnim prstom malićem! Prodaje svinjsku mast u centru Teherana, za keš! Kad zategne posteljinu, mušica na ivici kreveta poseče pičku u niskom preletu! Čega se dohvati, pretvara u platinu, zlato nije u modi. Njegove bivše devojke odlaze u manastir, jer više nema šta očekivati na tom polju. Muda mu voze u zidarskim kolicima, u onim u koja stanu dve mešalice betona. Prvo je naučio da vozi šleper, pa onda trotinet. U zabavištu je menjao vaspitačicu dok je bila na trudničkom bolovanju.

Prosečno star 40 godina, ima firmu koja od imovine ima pečat, nosi 3 mobilna telefona-na jedan se nikako ne javlja pošto je dužan pare ljudima koji ga neprestano zovu, a na druga dva neprekidno pominje cifre obavezno veće od milion eura, vozi polovan Mercedes u čijoj ladici stoje izlizane fotografije njega sa nekim bitnim ljudima i to stalno pokazuje kad god mu ponestane argumenata.

U džepu ima 200 eura koje ne sme da dira,pošto su mu to sve pare,a u gepeku kola uzorke robe koju nema ali je avansno prodaje.

Ironicna pojava u covecanstvu koja se ciklicno ponavlja. Ciklus cini marva (radnicka klasa(izvinjenje navijacima rada)), umiraci od gladi i svetski magnati. Srz problema je ekonomske prirode; novac koji je namenjen da kruzi medju ljudima zastaje kod onih koji ga imaju previse - magnata koji svoje investicije umnozavaju dok umiraci umiru, a marva gleda na sve to i bleji. U 21. veku dolazi do potpune metamorfoze tehnike.Biva usavrsena novim alatkama (medijima, zaglupljujucim emisijama, kerusom Milom..) i ono sto naizgled deluje kao vredjanje inteligencije zacudo se prodaje kao svetska ekonomska kriza.

Ovakav epitet dobijaju pregovori koji se vode nenormalno dugo sa bezbroj obrataja i kulminacija.

Nektar koji piju obični smrtnici da bi se osećali kao bogovi.

U 95% slucajeva nevidjena seljacina koji svoj Golf opisuje mitskim pricama.Njegova mocna masina od 30 godina je nesto najkvalitetnije sto je ljudsko bice ikada napravilo.U cilju preticanja mladjih automobila ,svoga Golfa napreze do neslucenih granica.Ako auto moze da ide 150,on ga nekim cudom vozi preko 200 km/h.ercedes S klase ,BMW,Audi,to su za njega sminkerski automobili za koje su kupi delovi.U slucaju da prodaje svog Golfa,ceni ga od 3000-5000 EUR iako je njegova realna vrednost oko 50 EUR.

Kafana u "srcu" Kragujevca. Gazda hronični alkoholičar, koji prodaje pola litre Lava za 90dinara dok njegova ljubavnica pravi "grejanu rakiju" za šankom. Karirani stoLnjaci. Gazdina 4 pajtosa sede i bleje ribama u "sise i dupe". Svi hronični alkoholičari, naravno. Jedan od njih manijakalno lupa u zvučnik ne bi li ga popravio. Uživo muzika-peva ko pre stigne do mikrofona. Prostorija 5 sa 5 (možda i manja), greje se uz pomoc kubeta na drva. Svi su mrtvi pijani, a neki delimično drogirani. Neki su na stolovima, a mnogi pored njih. Slogan kafane: Dođeš opušteno u patikama-vratiš se bez njih.

Mi u našoj izvikanoj tehničkoj firmi, pokušali smo da shvatimo šta ljudima zaista treba...
Zapravo, zajebali smo se. Jurili smo da dovršimo proizvod da bismo stigli konkurenciju, pa smo dobili nedovršenu stvar. Stoga ćemo sada na zvaničnom predstavljanju da prodajemo muda za bubrege kako smo otkrili kako upravo to što imamo ljudima treba, a ne ono što su očekivali- to će im po svemu sudeći ponuditi konkurencija.

Za razliku od pozorišnog suflera, ovaj niti je plaćen za svoj posao, niti je sakriven, a ponajmanje nije šaptač. Naprotiv. Ovaj koncertski derač iz prvog reda iz nekog samo sebi znanog razloga misli ne samo da je najbolji ortak čitavom bendu, nego i njihov menadžer. On je taj koji je na svoja pleća primio plemenitu misiju da bude njihov savjetodavac i usmjeritelj kroz njihovu svirku. On je njihov Vergilije koji ih brižno vodi kroz krugove pakla (koji je on sam stvorio). On će da im kaže šta će sljedeće da sviraju, i kako će to da sviraju. On će da im govori tekst unaprijed. On će i da uzme pivo koje je gitarista nehajno (i sigurno ne bez razloga) ostavio njemu na dohvat ruke. On će i da ih zalije tim istim pivom, da ih osvježi i razgali.

On će da im kaže sve što oni treba da znaju. U odsudnom trenutku, on će to i da im pokaže. Uostalom, njemu je mjesto na bini, kraj njih. A oni debili iz obezbjeđenja jednostavno ne kapiraju njihov odnos.

Kupiš diplomu - prodaješ pamet.

Usklik kojim se po difoltu odaje počast vrlo uspešnom aktu, koji na bilo koji način oduševi posmatrača, ili slušaoca. Iako se govori o nekoj vrsti trijumfa, pravog nadmetanja tu i nema, te je usklik evoluirao kao svojevrsna oda najvećim glupostima i nebulozama. Tu je negde, još malo pa da obrne krug, ali i dalje daleko od transfera.

Uređaj čija je (pretpostavljena) namena da ne može svaka budala da uđe u zgradu da piša, sere, žica, ili nešto prodaje.
Bonus je ako vam neko bane na vrata, možete da se upristojite pre nego što se popne do ulaza (pod uslovom da taj što bane uopšte zaslužuje vašu upristojenost).
Oni bolji imaju i kameru, pa možete u startu sve da ih odjebete/iskulirate pre no što razotkrijete da ste kući.
Naravno, najčešće je ili pokvaren, ili neka budala otvori kad mu neko random zvoni, pa time ta budala poriče njegovu osnovnu funkcionalnost.

Gomila različitih predmeta.

Nenapadna strana muzika laganog karaktera, koja ima za cilj da kupce opusti, kako bi ovi u miru odlučili da li da kupe jogurt subotičke, šabačke ili novosadske mlekare. Često možemo čuti neku stvar na koju zaboravimo i koje se rado setimo, nešto od Dido, REM-a, U2 ili Stinga.
Postojala je ideja da se povremeno ubaci nešto od Prodigy-a, Metalike ili rejdža (tvrdi se da bi to podiglo nivo prodaje), ali ideja je odbačena iz bezbednosnih razloga, kako sukobi na kasi u vezi sa tim ko je na redu ne bi eskalirali u fizičke obračune.

Biljka o kojoj naš narod priča od davnina. Važi za čudotvornu biljku pomoću koje možete otvoriti bilo koju bravu, katanac, a ako odete u rat sa tom biljkom u džepu, meci i šrapneli se odbijaju i zaobilaze vaše telo. Čak se i njen koren prodaje na oglasima. Meni je baka pričala za tu biljku još kad sam bio mali, a način kako da dođete do nje je sledeći: Zaključajte kornjačino gnezdo (nikad mi nije bilo jasno kako), i ona će posle nekoliko sati doći sa Raskovnikom u ustima i otključati ga i to je to. :D

FEST - najznačajnija filmska manifestacija u Srbiji, a i šire. S obzirom na cene dostupna je širokom auditorijumu i kada u jednačinu uključite to da svaki posetilac koji drži do sebe želi da veliko platno ugleda ulazeći na C i D ulaz u Sava centru, dobićete veliku potražnju za dobrim mestima, a najviše prvog dana prodaje. Fest, držeći do svog večitog slogana: "novi-stari Fest", organizuje prodaju karata na tradicionalan način, a ne preko interneta kako bi to radio neki bezdušni savremeni distributer. Zmijoliki red krivuda holom Sava centra, a od skoro i malenim prostorom Fontane. Dok ne stigne na šalter.

Izmišljeni posao uveden kako bi se opravdalo postojanje izmišljenog radnog mesta.

Fiktivna dužnost i minuli rad osobe koja je dobila posao preko veze.

Hlađenje jaja.

Husa je lik kome smo svi u razredu zavideli. Jedini je dolazio u papučama u školu, a učiteljica ga je slala po cigare. Za vikend, sreli bi ga na pijaci kako sa ćaletom prodaje cigare i step sokove. Pred kraj prvog polugodišta donosio bi petarde u školu i prodavao nam ih, iako su zabranjene. Husa je lik koji je uvek bio prvi u školi i nikad nije kasnio, jer je igrao fudbal u školskom dvorištu, dok su ostala deca učila i radila domaće zadatke. Ali nije bio neko čudo od učenika.

U arapskoj kulturi, bacanje cipele na nekoga je izraz najvećeg nepoštovanja. Pošto je stopalo najniži deo tela, kada Arapin baci cipelu na nekog, on mu saopštava koliko ništavnim ga smatra. Dizanje nogu na sto se takođe smatra velikom uvredom za sagovornika.
Drugačiji običaj bacanja cipela postoji i u Americi. Bacaju se po dve vezane cipele na električne vodove gde se ostavljaju da vise (kao kod nas klik-klak devedesetih) i to iz različitih razloga. Mogu označavati kuću gde se u kraju prodaje kokain, mesto gde je ubijen član nekog genga, ali se i bacaju na kraju školske godine i pri raznim proslavama. U Škotskoj, mladići bacaju cipele na telefonske vodove da obeleže gubljenje nevinosti.
U nekim krajevima ljudi bacaju cipele preminulih članova porodice na električne vodove verujući da će njihovi duhovi hodati na toj visini iznad zemlje, što će ih držati podalje od kuća.