Vazilo za one bez skole, dok je za one obrazovane vazilo:
-Uci da ne bi radio.
Vremena su se malo promenila. Nisu puno.
Samo se iz tih slozenih recenica eliminise negacija iz zakljucnog dela recenice, tako da ti odricni delovi recenice postanu potvrdni.
Posto ti nisi neobrazovan, tj. posto si obrazovan, ukapiraces sta je pisac hteo da kaze.
Novogodišnja poruka kurve mušteriji.
Jer je drzavni praznik.I ne znam kakav jos praznik.Glavno da ih svi znaju napamet, i da se strogo pridrzavaju pravila, i bleje citav dan.I ako u zivotu nisu usli u crkvu, psuju Boga i sve svece, ne poste ni bozicni, ni uskrsnji post, tog dana svi su veliki vernici.
Izgovor broj jedan igrača PES - a za skandal u igraonici.
Suprotno od prede kao mačkica. Popustio mu kaiš od alternatora.
Osnovni postulat stranačkog zapošljavanja, jer da imaš škole bio bi na birou.
Opravdanje nekog lika na necije kritike da po ceo dan visi na fejsbuku ili tako nekoj drugoj drustvenoj mrezi..
A:"Daj bre brate zivi malo, po ceo dan si na fejsu.."
B:"Ma nisam bre samo sto sam uso, to mi stoji ceo dan upaljeno.."
(Al malo sutra)
Ono što kažete kad vas neko ne ponudi nečim ili postavi glupo pitanje tipa-jeste li za pivo?
Vrlo verovatno tema prvog pismenog zadatka iz srpskog jezika u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Ne sme biti prazno.
Živa istina!Kad god sednem da učim,pišem,ponavljam,provežbavam nešto odmah primećujem razne nesavršenosti svog radnog stola,sobe,kreveta,tepiha...Kada primetim i konstatujem to zatim još čitavih 5sekundi gledam u knjigu; zatim ustajem i bacam se na "neodložni" posao.
-Sedam za sto,vežbam matematiku.
razmišljam:
*auu vidi ovu paučinu po plafonu, a ide mi slava moram to da sredim.
*ccccc, kolko prašine po ovoj komodi,a tek televizor!
*morao bih da usisam što pre!
*Eureka! pronašao sam čarapu ispod stola....to bi trebalo da se oriba.
*Dal mi se čini ili je sneg SKROZ zatrpao ulazna vrata?!?
Nešto nije u redu, nije kako treba. Obično kad nađeš neku ftinu robu, pa kao fora nešto hoće da ti podvale
A : Našo sam brate, brutalan auto za 700 jevreja. Šta ti slišmi ?
B : Ne znam buraz, meni tu nešto smrdi
Kada se osećaš prazno i smoreno, kao kršina od automobila sa večito upaljenom lampicom da te opomene da voziš "na rezervi".
Reči kojima brižni otac naručuje piće za sebe i kafanski katalog da deca izaberu da l` će crni ili žuti sok
Pristojan način da se završi razgovor o djetetu koje je totalni propalitet
Ogromna laž. Glomazna, nemerljiva. U rangu sa onom Poštenom nalazaču sledi nagrada.
Prilikom izgubljene lične imovine, novčanika, torbe, tašne, kofera, izgubi se i dobar deo keša, a ujedno i prateće dokumentacije. Uspaničeni, znajući da je sav novac već dospeo u nečije ruke, a pošto u Srbiji žive samo pošteni ljudi koji odmah trče da vrate sve što nađu, već se opraštamo od izgubljenog. Ali uvek postoji prijava policiji, ili neka druga vrsta nade da se nekako vrati novac. Jer, nada umire poslednja. Možemo samo mi da umremo pre nade.
Ali tu otpočinje sindrom. Neobjašnjivo je zašto ne priznajemo da nam je stalo do izgubljenih par hiljada više nego do ostalih papira koji su bili zajedno. Verovatno ću to saznati kad budem prvi put izgubio novčanik.
-Joj čoveče šta da radim? Uf.
-Šta ti je bre?
-Izgubio sam novčanik. Nema ga, sve sam predžepao i pregledao, ali izgleda da je ostao u kafiću. Nego ga je garant uzeo. Gotovo sve sad.
-Daj smiri se brate. Pa šta si imao u njemu?
-Četrdeset hiljada.
-Ajde bre, ja mislio dve hiljade eura. Nemoj se nervirati, biće para, samo nek je zdravlja.
-Ma... Ma nije meni za pare bre. Nego, ostala mi članska karta biblioteke u pregradi. I kupon za Maxi.
Izraz koji govorimo roditeljima kada zahtevaju od nas da idemo sa njima u neki market.
Roditelj: Sine, hajde sa nama do marketa u nabavku.
Dete: Samo ako mi uzmete nešto.
Pesma šeika koji žali jer ima samo dvadeset i jednu suprugu.
