Disanje a la Toni Soprano, glasno i iritantno disanje na nos. Najčešće posledica prejedanja. Prepun želudac pritisne dijafragmu, ova pluća, a ti se bori za vazduh kao pretovljeni ćuran na avgustovskom suncu.

Misao koja na cesto prodje kroz glavu kada vidimo malu decu.

Dokaz da nam sve može izmodeti i da sve može da se izgustira. Ili smo mi Srbi, da ne kažem Balkanci jednostavno proklet narod. Nikad nam nije dosta, nikad nismo zadovoljni i uvek može bolje. U ovom slučaju lepše.

Štek koji starci kriju kao zmija noge koji je namenjen za troškove posle njihove smrti. Na taj način misle da pomažu svojim bližnjima u najtežim trenucima...

Ono što ti kida živce kad čuješ. Može se čuti bilo kad, bilo gde, bilo kako, od bilo koga.

Сутоморе.

Спустила се ноћ. Седите сами на плажи, загледани у једва видљиву линију где се море спаја са небом. Њу су преплавила романтична осећања, а тебе потреба да полно општиш. Што пре.

Таман када је рука кренула да са романтике хоризонта причу измести у сфере које су много битније у животу једног адолесцента, у тишини ноћи одјекнула је реченица:

- Драги, да ли би ми изронио једну лепу шкољку?

Е, јебига.

Још недовољно искусан да причу о морској шкољци вешто и неприметно преокренеш у причу о морским краставцима и краставцима уопште, остајеш условљен јебеном шкољком и роњењем. Наравно да си већ поменуо да си врстан пливач и ронилац. Истина је да ниси много одмакао од своје каде, али израњање шкољке ти је сада последња шанса да уђеш у свет одраслих.

- Наравно...

Устајеш са песка и одлучним кораком крећеш у непознато. Ниси ти нека пичкица, да сквасиш ногице до чланака, па до колена, па постепено... ма јок. Стропоштаваш се у море наглавачке, пре тога удахнувши ваздуха колико ниси у последњих сат времена. Додир са хладном водом и нечим получврстим на њеној површини, охрабрио те је мишљу да ћеш можда одмах умрети од инфаркта, да се ипак нећеш давити у мукама.

Но, ипак си некако преживео зарањање. Пошто се шкољке обично налазе на дну, а одмах након преживљавања се мисао вратила на општење и услове, схватио си да је налажење морског дна следећи логичан корак. Међутим, таман што си то схватио, морско дно је пронашло тебе, тачније, твоју аркаду и лакат, те ти, на неки чудан начин, олакшало посао.

Твој крик трајао је само толико, док ниси схватио да вода улази у уста што на крају не изађе на добро, и да је бол ипак паметније поднети затворених уста. Са сланим укусом устима, у мрачном и крававом мору настављаш своју потрагу за шкољком.

Јебаћеш, не звао се ти Ратко.

Пипаш рукама и ногама по дну, али уместо шкољке налазиш морског јежа. Опет крик, и опет море у устима. Пипаш даље, пипаш... док нагон за општењем почиње полако да слаби заједно са нестајањем кисеоника, опет надјачан нагоном за преживљавање, те одлучујеш да изрониш. Узимаш руком са дна неки непознат објекат, можда буде шкољка.

Схваташ да уствари ногама додирујеш дно, и са објектом у руци, крвавом главом и руком, победнички израњаш ка пуном месецу. На површини отвараш уста у потрази за кисеоником, али уместо кисеоника, у уста улази мекани објекат са почетка приче, морски плод Сутомора, и сада си сигуран да не може бити горе, осим ако оно у руци није шкољка.

Излазиш напоље из мора, тетураш се ка девојци која чека шкољку. Из аркаде лије крв и слива се по телу. Масу из уста си успео да испљунеш, остало је само мало браонског око уста, и пола морског јежа у десном табану.

Svakodnevni izraz koji glavni kuvar nekog restorana govori svom pomoćniku dok mu dodaje nož u ruku. Nemci su krivi svakako. Da li slučajno zbog ne poznavanja ostalih svetskih jezika ili pak namerno da amerikancima i britancima ne bi kurac izlazio iz usta dok kuvaju, prave salatu ili šniclaju meso za roštilj ali fabrika noževa dobi ime Dick. Za ostale ne može da se garantuje, nema se tačan podatak ali mi Srbi smo poznati da volimo da prevodimo reči drugih jezika u bukvalnom smislu jer smo u mogućnostima zahvaljujući brkatom čiki sa štakom.

Izraz koji se koristi kada neko nešto tvrdi sa sigurnošću.

Izraz koji se koristi u Mostaru, a vjerojatno i u mnogim gradovima da bi se opisalo trenutacno stanje probavnog trakta izazvano nevjerojatno smarackom pricom osobe koja vam se obraca. Sadrzaj price i pricanja doticne osobe nevjerojatno ubrzava proces probavljanja hrane. Price su obicno mitske i toliko prozirne, ali vama se ne kenja od toga. Prije bih rekao da vam se kenja zbog toga jer su i oni sami uvjereni da su ucinili to nesto o cemu tako ocito lazu. Mislim da bi se takve osobe trebale koristiti kao laksativi, mnogi ljudi bi se rijesili zatvora, npr. da ih reklamira Dragana Katic (Zatvor. Svi mi imamo problema sa zatvorom). Jos ako pijete "proljevusu" u nekom kaficu + smarac, defekacija je neminovna. Takodjer, moze se dogoditi kao kolateralna posljedica ako slucajno naidjete na Seherzadu, Gumus, Stol za 4, Farmu, Dvor ili vas ukucani teroriziraju s tim, pa ste osudjeni da to gledate. Dovoljno je da spoznate elokventnost, domisljatost, beskrajnu kreativnost, inteligenciju i nadnaravnu mudrost sudionika ovih serija i realitya da vam fekalije pocnu voziti bob niz crijeva.

Napomena autora:

Primjer citate na vlastitu odgovornost, jbg da se ogradim od mogucih posljedica (unistena solja, "tragovi kocenja", proparane gace)

Vapaj čoveka koji je došao na peti namešten konkurs za redom, sa svim mogućim i nemogućim diplomama i pohvalama koje je skupio za života, obrijan, podšišan, obučen u novo odelo koje mu je keva kupila baš za tu priliku. Odbijen je kao loša i skupa kurva, rečeno mu je da će ga nazvati, javiti mu mejlom.

Kada te neko toliko iznervira , smara zbog nečeg ...
I da , osobe i muškog i ženskog pola mogu da koriste tu rečenicu ...

Zajebantski odgovor na nečiju konstataciju da ste se ugojili rečenicom ''au koliki bojler imaš''. Naravno ovakva konstatacija je uglavnom upućena muškarcima, jer se zna da spada u osmi smrtni greh reći ženi da je nabacila koji kilogram viška. Doduše i odgovor je svakako više primeren muškarcima, jer je lako zamisliti stravu u očima muškarca kada bi mu neka pripadnica lepšeg pola odgovorila sa ''da vidiš koliko mi je tek tuš crevo''.
Koren ove sprdnje je očigledan, s obzirom da su u većini kupatila česma i tuš crevo postavljeni upravo ispod bojlera pa je paralela sa rečenicom iz naslova više nego očigledna. Ne treba posebno naglašavati da bi dobar deo muškog roda bio više nego zadovoljan da zaista ima između nogu nešto što je slično tuš crevu po dužini.

Zvuči kao uvreda, ali nije. To je zapravo kulminacija neznanja, i neobaveštenosti, mada se može i koristiti i kao ravnodušna floskula.

Najvisi stepen komparacije za dosadnog coveka. Koristi se najcesce kada ste vec debelo iznervirani preteranim medijskim eksponiranjem neke pevaljke (pardon, estradne umetnice), ili glumice, ili pak voditeljke po nasim televizijama. Bukvalno su mi se popele na onu stvar emisije u kojima raspravljaju o nekim nebuloznim temama tipa: kako preboleti raskid, kako odrzati vitku liniju, ko kad od poznatih licnosti kenja, kad se kupa, koliko ima para, ko gde putuje, i tako dalje...

Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.

Mogući odgovor za sva glupa i očigledna pitanja.

Znači, nek' umrem ako nije tako... ako do sada nisam umro zbog sličnih zaklinjanja...

Ironičan uvod u neko sranje u životu!

Ironičan, mirno izgovoreni komentar sažaljevanja kada nam nečija nezavidna situacija, nesreća, ili neuspeh ni najmanje ne smetaju. Štaviše, u neku ruku nam je i drago.

Česta rečenica koju čujemo od naših matoraca.Usled učestalih svađa sa bratom oko raznoraznih gluposti (najčešće računara) od nekud se stvori ćale i počne od Kulina bana :
"Nije vas sramota, sve imate i opet se svađate, a mi..., nas je bilo četvoro i uvek se slagali."
E tu kreće nabrajanje i situacija postaje žešće zajebana. "Jedne smo bojice imali, dve-tri olovke i opet svi bili odlični đaci. Ujutru sam prvi u školu dolazio, čak i zimi. A prsti se skočanje pa na prvom času ne mogu da pišem, a pogledaj vas, škola vam pod nosom i opet kasnite. Vikend provedete spavajući. Samo internet, Vukajlija, jebo li vas on. Ja stvarno ne vidim šta vam je tamo zanimljivo. Pa razmišljaš li ti dete o budućnosti il samo misliš kako ćeš u subotu da izađeš i da se napiješ? Odgovora naravno nema. Nastavlja dalje svoje izlaganje "Pa treba sutra fakultet upisati, a ti kako učiš...Pa zar je moj otac nas četvoro mogo da izdržava, a nije imao para, nego smo jedno drugom pomagali. A ti, šta ćeš sutra kad odeš od kuće, kad ne bude mame da ti krevet namesti i očisti stan.Jaaaaooo. Ja vama sve obezbedio, a vi ništa, pa dve nacrtane koze bi bili u stanju da izgubite. Onda kreće umiljavanje sa "Tata, moram da učim Geografiju." Čitam nešto vezano za lekciju na wikipediji a onda ono čuveno "Da smo mi ovo imali..."