Varivo od koprive koje se sprema svinjama.
Kuva se u oranijama i miješa se sa pomijama da se dobije visokokalorični i nadasve 'zdrav' obrok za krmad.

Zvuči bajkovito kao što je pepeljuga, trnova ružica, snježana i ostale cure iz svima poznatih nerealnih priča, al ovo je zaista fenomen koji se pojavi s vremena na vrijeme. To da sreća ne bira ni mjesto, ni vrijeme, ni koga pokazuje činjenica da ovu osobinu ima i kamara grobova.

Izraz koji se obično koristi za kolica u dobrom stanju, ali se može upotrebti i za očuvanu polovnjaču.

Izraz koji uglavnom koriste starije osobe. Koristi se kada hoće da se pokaže koliko je neka osoba smotana, šeprtlja, kao da ima dve leve ruke i noge, kao da je pravljen petom umesto onom stvari.

Osoba koja na svako vase pitanje -kako je,sta ima - odgovara kukanjem .

Scena u akcionim filmovima kada negde postoji aktivirana bomba,a glavni lik treba da je deaktivira.Obično ta scena traje mnogo duže od 30 sekundi,oko 5 minuta,ali nama u filmu prikažu da to traje samo 30 sekundi.On za to vreme uspeva da uradi stvari koje niko ne bi mogao da uradi za tako malo vremena.

to mora da ažuriraš na telefonu, a pa mora se javiš prvo u biro Maci, a pa šta si mi doneo ovo kad nije overeno, a pa gde ti je potpis ovde prokuratora judeje, a pa to moraš kod sekretara, a pa to prvo kod notara, a pa to ti je u opštini, a pa ne možeš-te sad, to pre sedam ujutru daju, šta ste vi mislio-li, a pa nije to taj račun sad je novi, a pa mora to preko penzionog da ti udare plavu tetkicu ovde, i ovde, a pa socijalno tu mora da prebije kustosa, a pa zdravsteno osiguranje nije produženo, a pa to nosi u vodovod, a pa mora pišeš zahtev i u zaglavlju stavite "dragi vodovode" ako oćeš da im postaviš dinamit, a pa to u prodavnici sami kupujete, a pa to vidi sa šefom službe Goricom Gajević, a pa šefica nije tu otišla po tepihe za precoblje, a pa moraš to prvo kod tapetara Odronija, a pa treba doneseš predložak, a pa nije to taj parket, a pa nemaš ti overenu overu za drvnu građu preko tri kila, piši mu trebovanje, i nosi da ti stave talog-trag od kafe tu, a pa mora prvo revers da potpiše dvorski komarnik, a pa nije on sad tu dete mu ima šarlah, a pa ne može šarlah tek tako se dobije, a pa mora pišeš zahtev za to ministarstvu, a pa to u apoteci daju uz Globozin, a pa ovo nije dobro napisano moraš da nosiš to prvo u atede, a pa ne, sad to rade ovi u afežeu daće ti oni kalkurator težine, a pa to za šarlah ti je u podrumu dole, al pauza je sad ...
A jel i ti za šarlah čekaš, slušaj me, uzmi bolje grip običan, to ti je isto ovo, samo efektnije i blaže, a pa ne, ne možeš to ovde to idi privatno preko puta.

On je genije. Zanimljiv kao sagovornik, interesantan, promišljen, pun razumevanja. Uvek kaže pravu stvar u pravo vreme. Zna kad da poljubi, kad da šapne, kad da dodirne, kad da se našali. Izgleda kao ideal koji su zamišljale Grčke boginje. Uvek smišlja neke nove stvari kako da iznenadi izabranicu. Bezgranično strpljiv. Skoro pa savršen. Svakog trena devojka očekuje pojavljivanje svite koja mu donosi krunu i belog konja. Skoro pa izumrla vrsta. Usled evolucije, poslednji primerci se doživljavaju ili kao retrogradni ili kao imaginarni.

Lak nacin dolaska do odredjenih novcanih sredstava , kao i gubljenja obraza ...

Neko ko je totalno beskoristan, neupotrebljiv, ima po dve, k'o polomljene, leve noge i ruke, roditelji ga se stide kad treba da ga pošalju do prodavnice po cigare/pivo/ prašak za pecivo...
Kad uzme da pije - prospe!
Kad uzme da puši - zapali sopstvenu majcu!
Ako privede - zabije ga sam sebi umesto njoj!

Izraz koji možete iskoristiti kada vam nešto bas odgovara ili obrnuto.

Sportski termin. Zadati nemoguću misiju tako što ćeš toliko izdominirati u bilo kojoj disciplini da će prethodni rezultati izgledati smešno. Ostaviti domaći zadatak onima koji budu pokušavali posle tebe, a takvi će moći samo da plaču i da svaki pokušaj okončaju onom čuvenom: "Ovo je bilo malo pretenciozno!"

Sigurna budućnost za ono što si uradio.

Kombinovanje predrasuda, stereotipa i kompleksa niže vrednosti u čestu i, nažalost, sve popularniju pojavu međ' srpskim življem. Aktuelne evro-integracije ( serem im se u usta, baj d vej ) učinile su da se neki od nas, između ostalog, stide svojih lepih srpskih imena pod izgovorom da su, tobože, SELJAČKA i menjaju ih u nekakve haiku-pseudo-kurac-palac nadimke jevrejskog prizvuka misleći da će time apgrejdovati utisak koji sobom ostavljaju tj. ono što JESU. E, kurac će! Mislim, evo : ja se, na primer, zovem UROŠ i ponosan sam na svoje ime i činjenicu da je i moj pokojni pradeda nosio isto ( umro u vinogradu k'o Marlon Brando u ''Kumu'' ) i uopšte mi ne pada na pamet da ga zbog ostatka sveta - koji umesto ''u'' kaže ''ju'' a 'mesto ''š'' Bog će ga znati šta - menjam. Imam ortaka, imena Danilo. I taj moj poznanik otiš'o pre izvesnog vremena u opštinu - 'oće da promeni ime u DANIJEL. Kaže, evropskije je. Otac Dragoje - da ga ubije! Il' i on treba da promeni ime u DRAGON ili šta?! Idem godinama kod jedne doktorke na preglede ( nije to što mislite...a možda i jeste ). Znam je kao ''doktorku Mili''. Svi pacijenti, sestre i kolege je tako zovu. Pre neki dan, jebeno saznajem da se zapravo zove Radmila! ŠKK?! U čitavoj stvari ne pomažu ni lokalne zvezde i zvezdice koje se u stilu jebenog Dejvida i Viktorije-Kurabeštije Bekam nekontrolisano kote i potom tom svom okotu daju tako originalna imena kao što su Atina, Hana, Gana, Đana, Drina, Sava, Drava, Sloboda, Nika, Kika, Lika, Romb, Tromb, Brom, Mici, Kola, Čarna, Iskra, Koks, Dorat itd. Uopšte, kod nas trenutno vlada takva imbecilna pomama za neobičnim imenima za decu da je to prosto SVETOGRĐE! Jeb'o mater ako ću ja tako da nazivam svoju buduću decu! A imaću ih, daće Bog i žena mi, eventualno...

Najcesca recenica kada smuvas najveci gabor u kraju.

Pitanje koje postavimo nekome ko non-stop traži od nas da radimo nešto u njegovu korist.

Kao u nekom začaranom krugu, gde ne možeš da provališ gde je tačka polaska odakle je umetnik sve to započeo i krenuo da crta, pre nego što si se osvestio da je Božić prošao, već te grize neki mali crv u glavi i izjeda mišlju da već trebaš da se psihički spremaš za sledeći. Kako više Božić i po samom priznanju “ovderođenih” nema više ništa sa religijom, već samo sa konzumentskim poimanjem istog, dolazimo do jedine stvari koja je tu bitna - lova. Istini za volju, ima neke veze i sa širenjem radosti, ali kako to sad izvesti kad u današnje vreme i orgazam mož da platiš?

Samo kupuj, brteuu. Mnogo, ne da pređe stvar iz ruke u ruku, simbolično, kako te učili da “se valja” nego da ti treba jedno makar 2-3 ture autom da prevezeš poklone koje si isplanirao da pokloniš za omanju porodicu. Nema veze ako si kupovao gluposti, bitno je samo da se kupi mnogo, neka su i gluposti, što da ne, pa ionako se do februara sve po radnjama bez problema menja.

Ništa manje se ne računa kao napor, i ako to nisi izveo, e pa brate mili, nisi se integrisao, slaba ti je vajda, možeš slobodno da se preseliš u Malu Ankaru, iako ne klanjaš, pa muči muku tamo sa ostalim gastosima koji ne poštuju takve svetle tradicije, eno ima ders više puta dnevno, za tamo si, nema veze što ne klanjaš. Najpametnije ti je da se pokriješ ušima i nastaviš da se smeškaš kroz zube dok izgovaraš strogo poslovno “Frohe Weihnachten” prikrivajući činjenicu da si detetu kupio igračku a ženi neku sitnicu.

Kupuj brate mili, misliš da se 13. i 14. plata dobijaju da bi štedeo, letovao ili gradio kuću u Malajnici? Oprem ti ga sponabutam, i to žustro! Nisu ti ovo sedamdesete, tarzančino neuka, samo ti teraj svoju politiku da ćeš jednu platu da pojedeš a sa drugom kuću da gradiš i dalje, sjebao si se, Sebastijan Kurc te samo iz prikrajka gleda, na tebi se bazira studija o novom paketu mera kojim će se život čuvenim Auslanderima zagorčati još jače, a mlad je on, sposoban, tek treba da šuknjava, u punoj je snazi.

Ali ne budi glup. Nisi valjda lud da nov televizor “decama” kupuješ pred Božić, kad sve poskupi? U septembru se to kupuje, žgadijo neiskusna. Tad padnu cene, pa ih onda čim se okiti grad, a to je negde već krajem oktobra, polako pumpaju, pumpaju, dok ih ne napumpaju do granice pucanja, a što je ustvari optimum koji je makar polovina prosečne plate, a svi znamo da širenje radosti nema cenu, neka te neki drugi dan boli glava kako ćeš da platiš račune. Zato nauči lepo još malo tvog tarzanskog nemačkog u kome glagole i dalje posle 20 i više godina provedenih po Švabijama govoriš u infinitivu, pa čitaj novine, prelistavaj ponude dok ti se u glavi ne zavrti od modela, cena i različitih ponuda, red je da se ispoštuje, nema veze što ne kontaš ono što piše sitnim tekstom, to će ionako banka da reši, ti ćeš kao i do sada samo na arbajt.

Obraduj svoje bližnje kako priliči, da se zgotovi jelo, da se domaćica lepo umije, pa da zamesi, da obari, da pripeče, da isprži, da skuva, sve kako doliči jednoj domaćinskoj kući. Da se jede, nema veze što si se sledećih pola godine sjebao od kredita i što ćeš dve trećine spremljene hrane da baciš, mora da se toga dana pokaže da se ima. Kako ti prijatelj poslao onaj SMS, hahaha jeste lud, sve da puca na vitamin CE, jagnjenCE, prasenCE, može malo i jarenCE, ostani dosledan tradiciji, nema veze što deca ne vole masno pa odvajaju “ono belo” dok se mršte.

A kad preživiš praznike pa prođe i Nova godina, seti se kako si Badnji dan i Božić kao dete slavio, pa ponovi sve kao za katoličke praznike ako imaš muda. Mada čemu, ionako se to sve pada u radni dan, mora rano da se legne, još ranije da se ustane. Arbajt neće, ne sme i ne može da čeka.

Pesme čijim se učenjem od prvog razreda osnovne deci izbija iz glave ono malo pametnog što su naučila u toku školovanja.

Nekad je to bila vrsta pornografije, za matore i mladje perverznjake.
Danas imamo internet.

Nije neka preterano neobična stvar, imamo je valjda svi u frižideru, u pitanju je odeljak pri vrhu vrata sa tačno onoliko udubljenja koliko nema jaja u standardnom pakovanju tako da posle mora da se nađe mesto i za kutiju. Mnogi je stoga ne koriste, mislim pregradu. Ko što rekoh sama pregrada nije neobična, neobično je to što sam pre nekoliko dana u njoj našao tri bubarusa, vizuelna autopsija pokazala je da su dvojica preminula usled promrzlina a treći je bio na samrti. Bela smrt. Strašno. Neobični neki Rusi što crkavaju već na plus pet al dobro.

Neobičnije je ipak pitanje šta koji moj tri bube u ropcu traže rano ujutro u praznoj pregradi za jaja. Nakon što sam promozgao malo pala mi je na um stara bušmanska priča o groblju slonova. To je po predanju izolovano mesto na koje stari slon, kad oseti da mu se približava kraj odlazi da umre. Ova priča je i danas vrlo popularna i retko propušta da izazove obilato curenje telesnih tečnosti iz usnih šupljina lovaca na slonovaču, bila istinita ili ne. Međutim, bube, kao što svi znamo nisu slonovi tako da teorija pada u vodu, a ako si i otišao na skrovito mesto da dostojanstveno umreš šta će ti društvo, mogao si isto tako da krepaneš i u sudoperi.

Nakon što se uz dužne počasti otarasih bubijih ostataka, latih se čašice domaće ljute da se dezinfikujem i promozgam još malo. Ovo bi možda moglo da dovede do zaključka da sam bube pojeo, međutim to nije istina. Elem, pošto dodatno mozganje nije donelo ništa novo, lakomisleno sam čitavu stvar pripisao slučaju i otišao svojim putem i sve bi to bilo sasvim u redu da se zgoda nije ponovila sledećeg jutra. A kada sam i narednog opet zatekao tri bube već sam video da je vrag odneo šalu i počeo bolje da pazim na svoje postupke, osobito uveče.

Sledećeg jutra - opet tri bube, pa majku mu kalajisanu ček da se setim šta sam radio sinoć, seo da gledam mitbasterse što sam poskidao, sipao jogurt, uzeo pola tviksa a drugu polovinu spremio u frižider kao i svake prethodne večeri... čekaj malo brate mili, ako sam svake večeri ostavljao po pola tviksa tu se nešto ne slaže, kako god obrnem račun, četiri polovine tviksa sam u minusu. Tu smo dakle, odjednom čitava stvar ima debelog smisla.