Drugi naziv za šamaranje.

Izraz koji koriste roditelji/kumovi/rođaci, ne mlađi od 35 godina, kada vide kako se mlađa pokolenja muče u školi/na fakultetu.
Radi se o profesorima pred penzijom, ili već u penziji, koji su bili čuveni po tome što su bili veliki stručnjaci iz svojih oblasti.
Većina osoba koje se spominju donegde imaju sličan put: potiču iz "starih građanskih porodica"- deda je bio sveštenik, otac školovan u Parizu, on sam diplomirao kao najbolji u klasi, bla, bla, bla.
U svakom slučaju, reč je o pravim znalcima onoga što rade, ekspertima, a ne eksperatima kakvi su danas rašireni.
No, iznad svega, ono po čemu su ovi poznati jesu njihovi čuveni strogi kriterijumi, o kojima među pripadnicima ovih generacija kolaju legende, ukrašene brojnim iskrivljenjima istine i preterivanjima.

1.Inteligentni: To su učenici/studenti kojima je logika jača strana. Vole da uče kroz razmišljanje ,upoređivanje, povezivanje, analiziranje... Ne vole teorijske predmete, jer se oni uče napamet („bubaju”),a i u njima se trude da uče na svoj način. Budući da njima dobro idu predmeti sa kojima se ostali muče (matematika i fizika) u odeljenju važe za pametne. Dobri su i u hemiji, ali manje je vole pošto je za nju neophodno i učiti napamet teoriju. Ostali im često traže pomoć i objašnjavanje.U odeljenju ih najčešće ima nekoliko. Profesori uglavnom vide njihov talenat i cene ga.

2.Vredni: To su učenici/studenti koji su spremni da se trude, imaju volju da čitaju gradivo dok ga ne zapamte. Oni su najčešći tip uspešnih učenika/studenata. Nemaju neku specijalnu sposobnost, samo su radni i ambiciozni, njima se ostali obraćaju kada je potrebno ukratko prepričati neku lekciju, javiti se da profesor ne pita nespremne i sl. Pošto su marljivi,najčešće uče konstantno, a ne samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Dobro im idu teorijski predmeti (istorija,biologija,geografija...) i jezici. Profesori ih cene,ali manje nego prve.

3.Preko veze: Ovo su učenici/studenti čiji roditelji lično poznaju veći deo profesorskog kolektiva, ili nekog uticajnog odatle (npr.direktora). Da ne bude zabune,oni nisu nužno lenji,glupi i sl, ali realno je da će dobiti visoku ocenu bez obzira da li su je zaslužili. S obzirom da je jedan deo njih nesposoban za život jer su im roditelji sve dali na tacni, neki od njih nakon završene škole/fakulteta izvuku deblji kraj u daljem školovanju i životu.

4.Srećni: Oni nemaju jako izraženo ništa od prethodnog (što ne znači da nemaju ništa), ali se okolnosti često tako nameste da dobro prođu. Npr.kad ne nauče profesor ih ne pita (a trebalo je), nauče mali procenat potrebnog gradiva i baš to bude na testu ili odgovaranju, dobiju visoku ocenu jer je profesor dobro raspoložen, čuju odgovor od nekog drugog, ne urade domaći i to ne bude pregledano... Oni nisu tako česti,ali većina odeljenja ima najmanje 1-2 ovakva.

5.Snalažljivi: Samo ime sve kaže, oni se nekako uvek snađu.Bilo da prepišu od nekoga na testu tako da ne budu primećeni, naprave kvalitetne puškice i pametno ih sakriju, sažmu 10 strana domaćeg na 5 i to prepišu za mali odmor, čitaju iz knjige ili sveske dok odgovaraju tako da profesor to ne vidi, nađu nekoga ko želi i može da im pomogne u razumevanju gradiva ili pisanju domaćeg,suptilno se našale sa profesorom da ga odobrovolje i dopadnu mu se... Oni su zapravo inteligentni kao i prvi tip, ali se mnogo manje trude i svoj intelekt drugačije koriste.Najbolje prolaze u životu.

6.Kampanjci: Oni se trude samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Mogu imati više prethodnih karakteristika ili manje,ali generalno najgore im idu fizika i matematika jer su to predmeti kod kojih kampanjsko učenje najslabije funkcioniše (izuzev ako nisu talentovani). Relativno su česti. Ukoliko je škola/fakulet na koji idu zahtevan, kada se približi ocenjivanje neretko ovakav stil učenja dovodi do celodnevnog sedenja nad knjigom, neprospavanih noći, stresa, besa...

7.Zainteresovani: Iako su vrlo retki, ima takvih koje nauka jednostavno zanima, vole da uče i stiču nova znanja, krasi ih radoznalost.

8.Mito: To su oni čiji imućni roditelji materijalnim sretstvima žele da im obezbede diplomu i visoke ocene. Zbog ubrzanog načina života i postojanja interneta (mogućnosti da se inforamacije publikuju), ovaj tip je danas mnogo ređi nego nekada kada su ovakvi bili vukovci, studenti sa najvišim ocenama na fakultetu i sl.

9.Kombinacija: Uspešni mogu biti i oni koji nemaju ništa od ovog u jakom intenzitetu,nego više toga po malo.Ako neko ima sve ovo izraženo zajedno,to je svetsko čudo!

Ova škola je nastala u Srbiji 90-ih,gde pohađaju učenici i dan danas kako u Srbiji tako i u regionu.Moto ovih škola je "Ima hleba bez motike".

Drugi deo letnje sage gde se, za opet naše pare, pljuje po putevima Srbije i ugostiteljskim objektima Grdeličke klisure.

Ministar za vanredne situacije u vladi Rusije i jako zajeban lik, recimo to ovako, kada bi ruska vlada bila fudbalski klub Milan, Sergej Šojgu bi bio Gatuzo. Dakle on je zadužen da obavi prljav posao i da reši sva sranja ukoliko ih ima, što i čini sa velikim uspehom. Takođe, Šojgu može biti nadimak za neku izuzetno zajebanu osobu.

To je jedan težak posao biti doktor. Dolaze raznorazne stranke sa raznim pričama, rođaci bolesnika, švalerke, žene, babuskere, Boško Despotović, sestre, nezadovoljni pacijenti, uvek neugodni bolesnici u svojim bolničkim posteljama i naravno džangrizavi prolaznici i kritičari institucije i profesije. Doktori primaju mito, sestre se jebu ko štuke, redovi kao ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svi voze bemve dok se građani klackaju u fiatima, aparatura zastarela, nema klime, nema dovoljno ni sedalica u hodnicima kad je navala a pisani su građanski predlozi za stajalište na liniji 53 stvarno nema smisla niti kad je sneg niti kad je kiša niti nema zaštite od sunca a svi drugi u još gorim naseljima svi imaju nove tende na stajalištima i klime i nisu osuđeni na ariva lopovluk, privatne klinike mlate pare u nedostatku državne organizacije, farmakomafija, ništa ne može bez recepta, sve je skupo, nema ništa za džabe, doktori prepisuju ni sami ne znaju šta svako zna bolje od njih, gori su od prognoze, kreveti škripe a zavese prljave, sestre arogantne. Onda umre neko na operacionom stolu pa moraš da saopštiš familiji neće sigurno asistenti i sestre a znaju svi da jedu govna. To je najgora stvar kad nosiš čoveka na duši osim kad je neki namćor pa ako ti nije drago nije ti ni krivo. Pa onda ima slučajeva i kad nasrću i optužuju doktora da nije dovoljno uradio da je mogao nešto da učini pa mu prete porukama kao sudijama i sačekuju ga posle posla ili vode medijsku kampanju protiv njega i olajavaju gde god stignu a ponekad i ostave mrtvog goluba u zelenom džaku za đubre na terasi, kao predsedniku demokratske renesanse. Doktor je pokvaren, korumpiran, umišljen i neće da primi bez knjižice. Da čovek umire džaba mu ako nema overenu zdravstvenu ne gleda se isto onaj sa overenom i onaj sa neoverenom kao ni onaj sa skupljom odećom nego neko ko izgleda siromašan. Ona ambulantna kola po gradu samo stvaraju nervozu a pale sirene sigurno nekad samo da brže dođu na sladoled. Doktor mora da ima sedam očiju i da drži celu bolnicu pod svojom palicom, mora da se zna red i disciplina, da se pare štede, da zafali wc papira ali ne lekova, da se tačno zna šta se žrtvuje, šta su prioriteti i gde ima jeftin prašak za veš i da se gleda da se tečni sapuni kupuju samo na velikim akcijama da se zaduže ljudi samo da prate cene po marketima i profesionalnim radnjama, moraju sestre da se opominju ako su okna previše štrokava, prst mora da pređe svaku tačku, doktor mora da se prošeta po celoj ustanovi kao najokoreliji inspektor u restoranu da traži dlaku u jajetu, zovite pod hitno molere, popravite onu tamo utičnicu, tamo da se ispolira džogerom kao u kombank dvorani, kvaka da se pritegne sve da bude kao da drug Tito dolazi. Da se kupe oštrije makaze za sečenje creva, jači konac i veći frižider da ne mora svaki dan da se dopunjava staropramen jer to je nasušna potreba svakog doktora da mu se ne tresu prsti na operaciji. Da se kupe bolji kancelarijski računari i instaliraju najnovije igre. To je samo deo posla. Svi propusti moraju da se nature na nos od strane nekog direktora i doktor mora da stoji pola sata ukopan u kancelariji kao đak. Zato doktori često i puše i imaju oronuo izgled. Njihova deca su žrtve terora i odaju se porocima kao i njihove razvedene majke koje ne mogu da izdrže više od 5 godina sa doktorima kojima je posao važniji od kuće. Doktora jebu sa svih strana i niko ga ne razume, osim nekih pacijenata koji ga zovu na slavu a poneki put i završe u zatvoru sa Radoslavom Rakovićem. On spašava živote ali to nije dovoljno za njegovu familiju i njegovog oca generala koji ga je video kao ministra zdravlja. Ženu uopšte ne interesuje koliko je stomaka zašio samo je interesuje da sa drugaricama ide na tenis i plivanje a u džip nikad ni kap goriva jedinca je pretvorila u nesposobnjakovića koji nije talentovan ni za jedan sport a i ima klempave uši ne znam kako ga je rađala. Nju samo interesuje ljubav, da je otac tu a ona da ne plaća nikakvu cenu i ne polaže nikakvu žrtvu. Sestra živi u Londonu i sa njom nije u najboljim odnosima mada zna da govori protiv snaje tako da mu nekad bude drago. Ona radi za mnogo veću platu a završila je književnost, ona će hiljadu promeniti vera a on je patriota, jebeš pare, a sestra izrodila tri hindusa i to joj je život. Doktori ponekad odu na TV Happy u emisiju Posle ručka da pričaju sa dr Marićem seksologom i Vanjom Bulićem magaretom o gorućim problemima u državi i zdravstvu a na kraju se to okrene na priču kako je u Srbiji a kako u svetu. Doktori vode usamljen život i najbolji prijatelj im je viski i cigara ili tompus ako rade u privatnoj klinici. Doktori ako su dobri nose naočare a ako su korumpirani onda ne nose.