Nebulozna i nepovezana reč koju samo najbolji govornici koriste u pravilnom trenutku, služi da prekine nečiju već bajkovitu i suviše preteranu neverovatnu priču.

Zemlja u kojoj su većina političara kriminalci.
Zemlja u kojoj se kriminalci zovu “Biznismeni”.
Zemlja u kojoj kriminalci sede u zatvoru iz “političke osvete”.
Zemlja koju najlakše prepoznamo po “kvalitetnim” putevima.
Zemlja sa nepismenim novinarima i kupljenim medijima.
Zemlja koja se ni u 21. veku nije rešila komunjara.
Zemlja u kojoj se još uvek nalazi grobnica zlikovca Tita.
Zemlja po kojoj slobodno gaze upravnici “Golog otoka” I komunistički oficiri i hvale se svojim nedelama već pomenutim novinarima (nepismenim)
Zemlja u kojoj 17-togodišnjakinje imaju izlaz do 5h, i dozvolu roditelja da se oblače kao kurve.
Zemlja sa najviše namrgođenih lica na ulici. Ako se nasmeješ, misliće da si lud (ili peder)
Zemlja sa kamikazama na drumovima.
Zemlja u kojoj se niko ne pita odakle nekom ćelavom, kockastoglavom dripcu u crnoj kožnoj jakni kuća na Dedinju od 3.000.000 evrića.
Zemlja u kojoj se busaju pravoslavci, a slušaju džihad muziku.
Zemlja u kojoj mladi jazavci misle da su modu izmislili crnci-klošari.
Zemlja gde je svaki patriota žigosan kao “nacionalista”.
Zemlja koja je sahranila reč “Ponos” pošto je isti obred izvršen nad reči “moral”.
Zemlja sa mnogo “vernika” koji nemaju pojma o svojoj rodjenoj veri. (I npr. misle da je Sveti Nikola bio Srbin)
Zemlja gde bi vlasnika psa odveli u ludnicu ako bi počistio za njim na ulici.
Zemlja sa najviše javnih klozeta. (liftovi)
Zemlja sa najviše deponija. Zovu se “gradske ulice”.
Zemlja koja voli da slavi sve sportske uspehe, ali najveće slavlje biva kada se fudbaleri samo I plasiraju na svetsko prvenstvo. Kada bi ti glupanderosi osvojili pomenuto, bilo bi na hiljade srčanih udara.
Zemlja u kojoj se doček Nove godine provodi na zemlji (da vas ne pogodi neki metak zalutali)

varijacija na 'kakav otac - takav sin', 'gledaj majku - vidi ćerku', 'kakav deda - takav unuk', koja govori da je genetika dosta bitna kada je u pitanju određenje čovekovog karaktera, ali i da sredina dosta utiče po onoj 's kim si - onakav si'.

Najpoznatija uzrečica medju kanterašima sa ovih prostora. Skraceni imperativ glagola 'ugasiti' koji najčešće upotrebljavaju početnici u ovog igri. Koristi se da se uvredi ili optuži protivnik koji vas ubije u igri da koristi neko nedozvoljeno sredstvo poput wallhack-a (koji omogućava da vidite igrače kroz zidove) ili aimobota (koji znatno pomaže pri pucanju). Početnici u igri koriste ovaj izraz skoro uvek kada ih neko ubije u igri, nekada opravdano, ali u 80% slučajeva ne.

Bolna vrsta smrti koja nam do poslednjeg otkucaja srca kida neuronske veze u mozgu,rastavlja logicke postavke istog,i namece nam zadnju misao u zivotu : "Sto nisam gledao Discavery".

Hoćeš reći: "iguman si?" Mislim, šta reći? Bravo, decxko, bravo!

Omiljena floskula sveštenog lica visokog ranga, kada ga kolege sa nižih grana hijerarhijske ljestvice napadnu kako nije posvećen svom poslu i da bi trebalo da ponovo preispita svoj način djelovanja. Tvrdnjom da posjeduju ćivot, tu svetu relikviju, oni žele da naglase svoju titulu u crkvenoj hijerarhiji, misleći da su samim položajem predodređeni da budu ispravni. Jer, oni su izabrani od strane svetih, duhovnih ljudi, pa kako to onda mogu da budu nepravedni?

Kurac, sine! Odijelo ne čini čovjeka, niti ga mantija uzvišuje. Misliš da, ako si pustio bradu do koljena i ako imaš ključeve manastira, da si nepogrešiv? Misli ponovo. Nisi se rodio za taj ćivot i za taj krst oko vrata. Nisi oduvijek bio star i mudar. Nekada davno, i ti si bio mladi pastir koji je ganjao seljančice i gađao jajima prolaznike. Ali si se promijenio. Da li je moguće da si toliko ohol, toliko sulud, da misliš da se nisi mogao ponovo promijeniti, ovaj put na gore? Promisli dobro, mudri duhovniče. Promisli, pa se vrati na pravi put, ako misliš da si sa njega skrenuo. A ako ne, putuj igumane.

Nostalgija je osećaj gladi za domaćom hranom kad se nalaziš 8.500 hiljada kilometara daleko od Srbije.

Tako zovemo vremenske prilike kada je toliko toplo da vazduh prži pluća i cedi duši mast. Pogrešno se smatra da je izraz nastao zato što psi nemaju znojne žlezde pa u takvim danima isplaze jezike do poda i dahću rashlađujući se na taj način. Izraz vodi poreklo iz Starog Egipta kada je u periodu od aprila do avgusta na nebu jasno vidljiva bila zvezda Sirijus i na taj način najavljivala Egipćanima vreme za poljoprivredne radove i velike vrućine koje dolaze. A Sirijus je inače zvezda u sazvežđu Psa, te otud izraz koji su kasnije preuzeli Grci a kasnije i drugi evropski narodi pa i mi.

U osnovnoj školi, uvek je sedeo u prvom redu, uredno odmotavao svoj sendvič sa povrćem spakovan u kariranu salvetu. Od petog do osmog razreda je bio član svih sekcija, redom od tkačke do sekcije za domaćinstvo. Frizuru je uvek gonio na stranu, nikada nije ostao na fudbalu posle škole. Srednju je upisao, od kuće do škole je znao samo jedan put, dok smo mi smrtnici pokušavali da nađemo potencijalnu udomiteljku naših, od nejebice suvih, tetreba, on je čitao sabrana dela Aristofana. Završio je srednju školu, upisao prava, na budžetu naravno. U domu je prijavljivao sve redom koji su pravili buku veću od 25 decibela - pobogu, mora se učiti i više nego što profa traži, neispunjene roditeljske ambicije ne stvaraju ljude, nego trkaće konje na hipodromima. Završio fakultet, istažirao, na svako izdrkavanje šefa reagovao osmehom konkubine, od tada su ga ljudi viđali isključivo u plavoj košulji, sivom kaputiću, sa frizurom nepromenjenom još od osnovne škole. Na prvoj večeri kod roditelja svoje devojke nije srkao, uljudno je pričao o pesmama Branka Radičevića, Marksizmu i revoluciji, jedine teme u svemiru koje bi mu strast bar malo probudile, jedino tada je bar malo ličio na čoveka, a ne na uplašenog hladnokrvnog reptila. Oženio se, dobio dvoje dece, starijeg sina, mlađu kćerku. Odlični đaci. Nikada nije ostao sa ekipom posle posla, nikada nikome nije posudio para. U pedesetim dobija hronične probleme sa prostatom, do tada je već postao vlasnik dve plakete za najvrednijeg radnika kolektiva, koje stoje u memljivoj kožnoj torbi, istoj onoj koju je imao kao mladi pripravnik. Igra šah. Umire.

Predratni švaler. Penzionerski Kazanova. Onaj čiča sa kojim sve bakute žele da porazgovaraju, prošetaju ili sede na klupi u parku.

Najverovatnije mu se više ne diže ali u mladosti je nesumnjivo bio jebač kalibra jednog Ron Džeremija. Ne ume da se skrasi ni pod stare dane već konstantno odmerava dobrodržeće penzionerke, dok usput uvrće brčiće i zagonetno se smeška. Nešto kao Žika Pavlović ali mnogo matoriji.

Obavezno nosi odelo i lakovane cipele, neretko i šešir. Damama ljubi ruke i pokušava da ih impesionira pričama o svojim podvizima iz mladosti - počev od ispovesti kako je čuvao ovce '43 kad su u njegovo selo banuli Nemci, preko priče o tome kako je nekom svom rivalu, dvometrašu, slomio ruku i obe noge na radnoj akciji u Nikšiću '59.

Slede priče o tome kako je bio glavna faca u preduzeću, pošten ali kurčevit, kako je istukao direktora kada je saznao da ovaj potkrada njegove drugove, kako je išao na sud da isteruje pravdu, kako je tužio komšiju koji krade struju, kako njega tuže neki obesni mladi ljudi što im je šutnuo kuče itd.

Neretko se svađa sa ostalim penzosima, preti da će im odseći uši, zavrnuti šiju, iskopati oko itd. Kad sukob eskalira vrhunac njegove borbenosti je da drugog dedu pljune a potom pobegne.

Babe koje mu se posebno dopadnu izvodi u penzionerski dom na igranku ili poziva kod sebe na zajedničko gledanje Dnevnika.

Deda koji zna sve cene u paru.

Pre bilo kakvog fizičkog napora potrebno je zagrejati se. Ovo važi i za određene aparate.

Dečko koji je kroz svoj književni opus opisao svoj "pankerski" život, živopisno i sa mnogo žara prikazivao scene sexa, izgleda polnih organa neograničenog broja devojaka koje je "overio", zatim povraćanja posle hektolitara loze, pišanja u sobi, sjebanih odnosa u porodici, nemaštini, farkama koje su toliko jadne da mu jajca vire kroz rupu među nogama, i na osnovu svega toga postao najčitaniji mladi pisac u zemlji Srbiji.
Iako uporno tvrdi da Boban Šestić nije on lično, to mu teško polazi za rukom. U stvari, on bi voleo da je bio Boban Šestić, momak iz radničke familije, koji mrzi sve i svakog, osim dobrog dopa, koji tera inat sistemu, provlači neke revolucionarne ideje, ali M. Vidojković nije to.
On je balavac odrastao u ok porodici, imao sve što je želeo da ima (mnogo nadareniji pisci ubiše se da nađu izdavača, a on, ni manje ni više, pa pravac u Samizdat, pa u Playboy - g-din je glavni urednik...), furao se na neku anarhiju, čisto da bi dojmio kao panker, a u stvari je samo dečko koji je uspeo da završi prava (jedan od milion), napiše 5-6 knjiga i izda ih u nanosekundi. Odakle mu lova kada mu jajca vire kroz pocepane farke, jer nema kinte da kupi nove?
Od trash pankera se naprasno pretvara u najpoznatijeg domaćeg pisca (svaka slučajnost sa PRAVIM M. Vidojkovićem je slučajna...kahm), koji obožava da prca svoje obožavatelje, naročito obožavateljke, sklone buntu, čisto da kevi i ćaletu uteraju zbog kazne neizlaženja (razlog: kec iz matematike).
Takođe uživa da pljuje po svojim čitaocima, koji daše love za njegove pank sapunice, naziva ih idiotima i kretenima (istripovao se da će mu to povećati popularnost - wannabee C. Bukovsky...ali u Kuala Lumpuru).
E sad, da ne bih i ja ispala pljuvator, a nisam ni slovca objavila, malo ću i da iskritikujem kritičare dotičnog pisca, koji nisu pročitali niti jednu njegovu knjigu, iako se čitaju brzo, koliko traje jedna obimna, kvalitetna velika nužda. Da bi stvar bila još gora, najviše ga pljuju pankeri i metalci (opravdano ili ne, to prepuštam vama da uvidite, jer su ti isti pankeri velikim delom pozeri, ali o tome na drugoj temi, pa su se valjda prepoznali i postideli...pa odri po piscu).
Mare Care - chill pill (to ti neće teško pasti).

Oni su bili kul. Oni su mogli sve. Mladi, lepi, fizički spremni kao Usain Bolt i izdržljivi kao Lens Armstrong u najboljim danima. Družili su se svaki dan, trenirali razne sportove, zajedno se smejali i plakali, disali kao jedno. Mogli su bre da trse koga god hoće, kad god hoće. Jebo te, imali su jebene robote samo za sebe, da ne pominjem to što im je jedan robot bio veran prijatelj. Spasavali su svakog dana u 18:30 jebeni celi svet. Za manje od pola sata!
A sada? Sada te mrzi da izađeš iz kuće. Smara te da odeš na partiju basketa sa društvom. Lakše je pikati NBA na kompu. Bar se ne znojiš, samim tim ne moraš se ni tuširati. Mrzi te da priđeš devojci/dečku u gradu, jer te smara to čavrljanje. A i bojiš se da ćeš biti odbijen/a. Ali zato na forumima četuješ sa svakom. Jebi ga, ako te i odbije, niko to neće primetiti. A i tu si najveći jebač nad jebačima. Kazanova, Don Žuan i Fernando Kolunga su za tebe male mace. Naravno, ne dao Bog da slučajno izađeš na piće predveče, možda propustiš epizodu Šeherzade, ili još gore, Farme. A i zvao/la si ih da dođu kod sebe, pa zajedno to da gledate, zašto se sad ljute što nisi sa njima? Ma boli te uvo. Posle ćeš da baciš koju partiju WOW-a ili Dote, malo fejsić, pa na spavanje. I sutra opet Jovo nanovo...

Nepogrešiv pokazatelj dužine braka. Poznato je da mlada ženskadija poseže za brijačem, depilatorima i sličnim stvarčicama kako bi navatale momčine, između ostalog, i glatkim nogicama, a kasnije, kad isti budu navatani, brijač se gubi bez traga i glasa.

Jedna od najnesrenijih vrsta ljudskog postojanja po shvatanju komsija, prijatelja i uopste naroda. U ovu grupu spadaju sve nekad perspektivne djevojke kojima je, eto, nesto krenulo "naopako" i nisu uspjele da izvrse svoju drustvenu duznost: Da se lijepo udaju i puste da drugi brine o njima. Postoji vjerovanje da imaju cudnu sklonost prema mackama, pogotovo onima crne boje.
Mada, postoji jedna olaksavajuca okolnost: Granica, koja jednom predjena vodi u sigurnu propast, iz godine u godinu se stalno pomjera na gore.

Ciljna grupa političke gamadi, jer računaju na to da nikad nisi glasao pa će oni sad da te ubede kako će da ti stvore bolju Srbiju i kako je u tvom interesu da glasaš za njih.

Bog otac komentatora na Youtube-u. Ništa lepše nego ozareno lice bubuljičavog klinca punog predrasuda kada pročita da mu drugi, isto tako uspaljeni klinac "prizna najstrašniju tajnu", i "otvori dušu" njemu, veličanstvenom SrbIN_do_Smrti_99 korisniku.

Do tada neprijateljski nastrojeni SrbIN dobija prosvetljenje, da je do tada šurnaest puta opsovani Torcida_2001 u stvari jedan od njegovih sapatnika koji želi da tugu podeli sa njim, da, baš sa njim, da baš na Youtube - u.

Toliko psovki na klipu Sala Đorđevića, međusobnih uvreda, i postavljanja Kecmanove trojke u related videos, kako bi još napržili atmosferu, mladi pavijan SrbIN, gazi sve izrečeno do pre nekoliko minuta, i postaje bliskiji sa Torcidašem, nego sa rođenim bratom.

Odmah nakon "Respect from Sri Lanka" od Malteškog viteza iz Brežđanskog visa, koje inače pokupi najviše lajkova zadivljenih laika realnog života, stupa na scenu pomenuto (u ovom slučaju) "Jesam Hrvat ali Sale Đorđević je najbolji košarkaš svih vremena".

Jeste, on to misli, i došao je da to podeli sa tobom. Jašta more!

Ono što najviše zabrinjava jeste to što je Srbin_do_smrti_99 potpuno zaslepljen i ne vidi dalje od nosa, pa samim tim krene da piše hvalospeve o Torcidašu, da ga veliča, i stavlja u isti koš sa najboljim prijateljem. Nema šta, lepa reč i gvozdena vrata otvara, odnosno u ovom slučaju skuplja jebene lajkove na gomilu.

Do skora one koji su drukali, gurali nos svuda, bili bliski sa milicijom sadašnjom policijom, pričali sa strancima, putovali... ljudi prosto nazivali i govorili: Špijun. Sad pošto je špijunaža krivično delo, starije generacije jednostavno su morale da se modifikuju, i u skladu sa propisima, nađu adekvatnu novokomponovanu, politički korektnu reč za, je li, špijuna.

Moto svih wannabe jebača. Rečenica koju ćete veoma retko čuti od ljudi koji snošaj imaju na redovnoj bazi bilo sa devojkom ili dečkom (jebi ga, moderna vremena) i kojima zvižde jajca da li je u pitanju petak ili neki drugi dan, ali je zato nasušna potreba upravo onih koji spadaju u grupu da krava nosi gaće, on pičku u životu ne bi video ljudi.
Petak kao dan sigurno nije izabran samo zato što se rimuje sa rečju metak, već je očigledno u pitanju standardno zapadanje u euforiju kada se vikend neumitno približava. Nema sumnje da se svi nalaze u niskom startu kako se bliži vikend, čiji je petak logičan uvod, ali samo nemači pojma to gromoglasno najavljuju iako je svima u njihovoj okolini jasno da će se sve završiti po staroj narodnoj pas koji laje ne ujeda.
I tako će po ko zna koji put mladi junoša petak veče provoditi uz računar sa širokom lepezom sajtova za odrasle dok uvežbava desnicu ruku, iako je gromoglasno najavljivao da će petak biti taj dan, dan kada će njegova patka konačno osetiti vlagu i možda najvažnije od svega, tuđu ruku.