Pesma kojoj će pevač na svadbi pristupiti sa mnogo razumevanja, nakon prebijanja od strane pijanih svatova, jer istu nije želeo da otpeva na narudžbinu gore pomenutih.

U dečjim svađama ovaj povik odnosi pobedu i predstavlja likovanje. U svađi se obavezno koristi i tata, najubitačnije dečje oružje, koje se poteže kad sve ostalo zataji.

Apsolutni MUST-BRING sa svake moguće(i nemoguće) ekskurzije u osnovnoj.

Način na koji možete kevi da objasnite sliku(na kojoj se čak ne sjećate ni kad je uslikana) da niste pijani već da je blic uzrok zatvorenih očiju.

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

moj tata je fenomen svoje vrste.kada kupuje telefon on mora biti super ekstra skup i napucan sa svom pratećom opremom.on mora imati kameru od 92385729 megapiksela iako okine jedva jednu sliku u 8 meseci.mora da ima i dovoljno memorije da mu mogu stati svi klipovi koje nikada nece pogledati.ne daj Bože da se desi da kupim bolji telefon od njega,pojede se od muke jer mora imati bolji telefon pa to ti je.na kraju kada dobije ono što je hteo,minimalno 2 nedelje trijumfuje jer zna da nemam kintu za novi fon.

Popularana rečenica posle II svetskog rata koja je bila dobar izgovor za otimanje imovine.Sada je to drugačije, sada nije ni Aflino ni Omegino već Deltino.

Савршен начин да докажеш девојци да си културан, начитан, фин, васпитан, дечко за пример, не пијеш, не бодеш се у вену, да умеш и ти да будеш романтичан и на леп и суптилан начин изјавиш својој драгој да би је јебо. Укратко.

Još jedan oldskul spust iz difolt-repertoara prosečnog korisnika, a iz kategorije onih koji zahtevaju rimujući šlagvort da bi se servirali strani od prekoputa. Nezaobilazan deo prozivačkog humora onih kojima je mentalni uzvik OPAAA!!! dovoljno fascinantne prirode da ga ponekad proizvode čak i vantelesno.

I kao što reč "osam" izgovorena od strane bilo koga u vašoj aproksimativnoj blizini inicira automatsku i gotovo subsvesnu repliku Na kurcu te nosam!, tako i reči/fraze kao što su "nisam te sluš'o", "kačamak se zgruš'o" i "molim, dušo" predstavljaju inicijalnu kapislu za gore pomenutu i, reala, pomalo neinventivnu floskulu. Idealnu, doduše, za pišanje po papučama i ostalim potlačenim masama...

Znači,kako god da bude nema ti spasa.Slično onom pitanju iz klinačkih dana:Jel ti znaju tvoji da si peder.Šta god da kažeš ispadaš derpe.

Izraz koji se koristi kada hoćemo da naglasimo da mi poznajemo neke 'uticajne' ljude koji su baš potrebni osobi sa kojom pričamo. U stvari, taj neko nam nije ni p od prijatelja, već smo za njega samo čuli.

Bio je popularan kod mlađe dece, koja bi nezadovoljna roditeljskom odlukom ili nekom zabranom, u stilu pravih malih buntovnika, odlučila da pobegnu od kuće. Uglavnom je tu bilo više dece i poneko kuče,pače ili mače. Beg od kuće su primenjivala seoska deca, odlazilo se nedaleko od kuće, u nečiji vinograd ili voćnjak, gde bi se mali buntovnici sladili voćem i mislima kako će roditeljima biti žao što su bili takvi prema njima, da će ih tražiti a njih neće biti. Beg je trajao po ceo dan izavršavao se sa pojavom prvog sumraka, kada već nikome nije bilo svejedno da glumi heroja i ostane napolju, zbog uticaja bakinih priča o noćnim stvorenjima koja odnose malu decu. Takođe, mogao se završiti dolaskom nekog od roditelja.

Upućeno devojci, značenje je bukvalno- ona tačno zna tehniku oživljavanja i ugao nasađivanja.
Upućeno ortaku tutubanu- podrazumeva se da dotični ne zna gde mu je dupe, ni gde mu je pršljen.

Вид осуђујуће конверзације у којој је један саговорник и више него довољан док је други најчешће само неми посматрач.

U nedostatku jezickih sposobnosti i argumenata kod dece, a i ponekih odraslih, dovoljan je i sam jezik...

To je to, to mi treba. Baš mi stoji, ne može biti bolje. Odgovara mi.

Kada si životinja od najranije mladosti suočeljavaš se sa dugim veterinarskim iglama. Ako si pas, celog života ćeš pamtiti kako te je bolela prva vakcina protiv štenićaka i celoga života sakrivaćeš se od belih mantila umazanim govnima stoke. Generalno svaka životinja vuče komplekse i traume iz detinjstva od njih. Osim krave, jer svaki kontakt krave i veterinara se završava njegovom rukom do lakta u njenoj pičci. Najviše vole kada ih semeni, tj. kad im nabija vrelu bikovu spermu u njihovu vlaznu unutrašnjost, no to nije važno za temu...

Razmišljao je, kolebao se, čak osuđivao sebe. Tražio je milion i jedan razlog da je opravda. I ništa! Ništa nije moglo da pojasni, kako se onakva ribetina, svojevremeno vlasnica najboljih nogu u gradu, pretvorila u vanbračno dete Gorice Popović i Lepog Bore. Seća se vremena kada je jela Cezar salatu i pila ceđenu pomorandžu, a sada jabuke jede samo u piti.

Vratiše se na trenutak slike prelepog, glatkog venerinog brega, na čijem mestu se danas nalazi zapuštena mračna Amazonija, prekrivena Kilimandžarom sala! Sve ove godine tešio je sebe da je to ista ona žena koju je oženio, vodio je ljubav sa njom kao i prvog dana, uprkos tome što je u krevetu češće u ustima imala batak ili svinjsku kolenicu, nego njegovog davno zanemarenog vršnjaka. Uspevao je da je izvuče iz frižidera i namami u krevet, jedino ako bi po sebi namazao neku namirnicu. Najviše je stimulisala svinjska mast, za nju, svemogući afrodizijak! Ipak i to je trajalo kratko, uvek se brzo vraćala svojoj najvećoj ljubavi, najvernijem ljubavniku…frižideru!

Sve joj je pružio, a jedino što je želeo je da bude lepa. Zaposlio je kućnu pomoćnicu, dadilju, kuvaricu i služavku. Mogla je po ceo dan samo da se bavi sobom. Ali ne! Potpisavši venčani list, dobila je ulaznicu za zemlju De(m)beliju! Ohrabrenje je dobila u prijateljicama koje poštuju istu ideologiju. Smatraju da su svoje obavile…rodile su dete i šta bi on više? Nije lako biti majka! Neopranih kosa, povećih brkova, umazanih raznim vrstama masti i šećera, u uflekanim majicama, davale su podršku jedna drugoj, ne nadajući se da bi nečijem mužu kad-tad moglo da prekipi, kao što su one odavno prekipele na sve strane!

Čvarci ili razvod? Da zakolje skota i posluži je debelim huškačicama? Čak i za njih bi to bilo previše masnoće. Barem će spasiti ono mučeno dete od gladi, jer mu je onomad pojela i Pavlovićevu mast! Ili jednostavno da pobegne glavom bez obzira, dok i njega, u naletu depresije ne pojede… Odlučio je, otići će!

Poskakaše komšinice u njenu odbranu! Reči "hormoni", "porođaj", "godine", "genetika", poleteše kao otrovne strele prema njemu! Ona, ucveljena, sa zabodenom kutlačom u kantu Eurokrema, koji je prelila sladoledom i šampitom, nezadrživo briznu u plač. Možda bi ustala i pobegla u sobu, da joj se zadnjica nije zaglavila u dvosedu. Odlazeći, dugo za sobom čuo je uzvike kao što su "Površni, bezosećajni skot!" kao i "Šta je pedes’ kila viška?"…

Narednog jutra, posle mnogo godina, probudio se pored žene oprane kose, bez i jedne suvišne dlake, koja je mirisala na sveže orhideje…nasmejane i vedre, a umesto doručka, u usta je stavila nešto drugo. Bilo je jasno, ulaznicu za zemlju De(m)beliju, ona sigurno neće dobiti!

Lik koga ne poznaješ, a u stvari trentuno ga gledaš kako se našao u istoj situaciji kao i ti onomad.

Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.