Tvoj tebi.

Serija iz koje je većina dece izvukla pouku da ako se njih 5-6 udruže mogu bez problema da izmlate nekog ko se od njih razlikuje.

Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.

Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.

Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)

Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.

Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...

Питање мушког родитеља упућено мајци, а које се директно односи на интелигенцију њиховог сина/кћерке.

Totalno nebitna osoba, spomenuta samo zato što je sporedni akter nekog zanimljivog događaja.

Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.

Kada vam komšija, nadaleko poznat kao teški alkoholičar, odluči da prestane da pije, sredi svoj život i zaposli se... U diskontu pića! Pa gde bi drugde?

Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.

Sufiks koji se dodaje na rečenicu da bi joj galantno preokrenuo značenje.

Optimistična rečenica, lekovi na ovoj bazi leče sve,od side, pa do osušene kičme.
Sama reč "biljnoj" za sobom povlači to što te boli kurac za kontra-efekte, jer boze moj, to je prirodan preparat!

Fraza koja se odnosi na nemogućnost jedne od osoba u ljubavnoj vezi da zadrži ljubavna osećanja prema partneru u slučaju prostorne razdvojenosti. Tada takva osoba svoj postupak na'vatavanja sa nekim drugim pravda izrazom "daleko od očju, daleko od srca", smatrajući pri tom da je time sve rečeno i da dalja objašnjenja nisu potrebna, a u takvoj situaciji verovatno i nisu...
Tebi ostaje da se pitaš kako si bio slep kod očiju, i sta ti je sve to trebalo u životu.

Član porodice kog devojčice imaju umesto ćaleta. Ne razlikuju se mnogo osim po tome što je ćale veći lik.

Pitanje koje nas od najranijih nogu dovodi do zaključka da je to jedna vrlo jebena stvar, a da još nismo ni svesni koliko smo u pravu.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Izraz koji dolazi kao odgovor osobe koja je radila nešto,bila negde li ima isto mišljenje kao Vi.

Kaže se za hranu koja ne izgleda baš najbolje.

sin mog pradede...veoma zanimljiva osba,obozava da jede,spava,pise,gleda vesti i politicke emisije,jedna od omiljenih fora mu je da kada zaspi za tv-om stavi daljinski u dzep od kosulje,tako da mi ne mozemo da gledamo,kaze da on cuje kada spava.ZANIMLJIVO.a ne voli tj. prezire grand show,velikog brata,simpsonove...

Kažemo za nekoga ko je odavno umro.

Žal oca za pravom na nerađenje nekih stvari koje ima njegov kurati nasljednik, mamina sinčina.

Uzvik roditelja (uglavnom ćaleta) u trenutku nevere i blamaže što nemate iste stavove, ne radite stvari koje bi on radio da je na vašem mestu il' jednostavno ne pronalazi nikakve njegove gene u vama.