- Dobar dan, dragi gledaoci, danas u gostima imamo jednu neobičnu zvezdu. Molim Vas, predstavite se.
- Zovem se Pol.
- Čime se bavite, Pole, i kako ste postali tako popularni?
- Kako sam postao popularan i ne znam, ali želim da iskoristim ovu priliku da se požalim na svoj život ovde. Ako niste znali, ja sam kao vrlo mali uhvaćen i odveden od kuće, a da mi priroda svog zatočeništva ni dan-danas nije do kraja jasna.
- Ali kako to mislite, Pole? Pa vi ste svetska zvezda! Trebalo bi da uživate u toj slavi!
- Uživao bih ja, ali otkad je počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu, ja sam odvojen od svojih prijatelja, porodice, a i ostalih sapatnika u zatvoru. Jeo sam samo osam puta u poslednjih mesec dana, a čak sam i za tu hranu, koje sam do skoro imao u izobilju, morao da se pomučim. Možete li vi da zamislite kakav je moj život kad svoju suprugu nisam video sve ovo vreme? Dečica rastu svakog dana za tri procenta svoje veličine. To sam pročitao u jednoj enciklopediji, jer mi i ne daju da ih vidim.
- Dragi Pole, da li ste Vi svesni svoje ogromne moći? Ljudi širom sveta slušaju Vaše savete, neki su se i obogatili na njima.
- Pa ja ni sam ne znam odakle svi ovi ljudi koji mi aplaudiraju i zvižde oko mene. Izvinjavam se, je l' nećete ove krompiriće da pojedete? Ne? Odlično, hvala! Svakog dana vidim hiljade ljudi koji ovuda prolaze i svi mi se smeškaju i pozdravljaju me, a niko od njih da mi pomogne da odavde pobegnem da vidim svoje prijatelje bar još jednom. Ili bar da me nahrani. A znate zašto me ne hrane? Pa zato što tamo lepo piše: "Zabranjeno je hraniti Pola!" Ko je to ovde postavio, pitam ja vas!? Molim Vas, možete li još jedan viski da donesete? Bez leda, molim Vas, voda je ionako mnogo hladna. Kad smo već kod toga, da li neko ovde menja vodu? Da li neko pita koja je temperatura vode Polu odgovarajuća? Ja sam ovde sam i ne mogu da napravim sindikat. Možda Vi možete da mi pomognete da se izborim za svoja prava?
- Žao mi je, Pole, ali pre nego što su mi dozvolili da Vas intervjuišem, morao sam da potpišem da se neću baviti Vašim pravima.
- Eto, vidite! O tome Vam ja pričam! Ko su ti neljudi koji mi to rade? Šta sam ja to njima skrivio? Je l' biste mogli da mi donesete još jednu činijicu krompirića?
- Eh, Pole, možda to ima veze sa utakmicom polufinala na Svetskom prvenstvu. Hehehe. Izvolite krompiriće.
- Pa, pobogu, kakve ja imam veze sa tom utakmicom? Ja fudbal i ne volim, više volim vodene sportove. Kakav sam ja bio golman u vaterpolu dok nisam zarobljen! Da samo znate!
- Čekajte, Pole, pa vi zapravo i ne znate...
- Šta to ne znam?
- Pa Vi ste postali poznati po predviđanju ko će pobediti u utakmicama nemačke reprezentacije!
- Dajte, ne budite smešni, pa ja ne znam ni ko je pobedio na tom Svetskom prvenstvu!
- Pole, ne šalite se tako! Vi ste prorekli da će Španija postati svetski prvak!
- Gospodine, pa Vi uopšte niste normalni! Vi pričate sa jednim oktopodom! A uz to i verujete mojim prognozama! Vi ste za lečenje! I vi svi u studiju! I vi ispred televizora! Zamislite se malo!

Dan 1- pakovanje
trpanje svega sto vidim oko sebe u kese, kutije, i ostale pogodne objekte. Ne tako naporno.

Dan 2- pakovanje
rastavljanje regala, vitrina, kuhinja, kreveta, uz pomoc dobrih ljudi koji su na to pristali ne znajuci sta ih ceka. zahvaljuci njima ovo je trajalo samo 1 dan, mada rane na mojim stopalima od silnih eksera dovoljno govore o tome koliko nije bilo jednostavno. Ko me jebe kad idem bosa.

Dan 3- pakovanje
trpanje svih zaboravljenih sitnica kao sto su spomenari iz osnovne skole, crtezi iz vrtica, stare kutije kondoma iz delova stana za koje niste ni znali da postoje u kese, kutije, i ostale pogodne objekte.

Dan 4- selidba
sa prozora vidim, stize kamion sa 4 fizikalca, njihova krsna gradja mi uliva poverenje, nemam razloga za brigu.

Prvo odnose glomaznije stvari, daske, staklene stolove, velike kutije. Molim ih da budu pazljivi, sve je lomljivo, a oni obecavaju da ce sve biti u redu. Lome jedan stakleni sto. Lome drugi stakleni sto. Preznojavam se od besa, ali se tesim, bar nisu ogledala, imam samo 5 godina nesrece dok se ne isplati kredit.

Cetiri masivna fizikalca uzimaju 8 kutija, odnose u 2 lifta, i silaze do prizemlja. Na putu od lifta do kamiona pucaju tri kutije. Pedesetak kila knjiga i garderobe okupiraju prizemlje, komsije pocinju da besne. Nema vremena za plansko slaganje, samo trpam u kamion.

Cetiri fizikalca uzimaju 16 kesa. Vec se tresem i vristim da ne rade sve od jednom, jer kese ce puci. Jedan od njih podizuci kese gore-dole me uverava da ce sve biti u redu. Nemam snage za raspravu, ljubazno im saopstavam da su imbecili i pustam ih da rade svoje. Oni su profesionalci. Guraju se u 2 lifta i spustaju do prizemlja. Na putu od lifta do kamiona pucaju 4 kese. Komsije vec zapenile, nema vremena za slaganje, trpam u kamion.

Nuceni prethodnim iskustvom ostatak stvari fizikalci nose pazljivo, i polako. Prija mi naredjivanje, sladak osecaj pobede se siri telom, ispala sam pametnija.

Poslednji put se vracam u stan da proverim da li je ostalo jos nesto. Izlazim na terasu i nailazim na iznenadjenje u koje sam vec ugazila.
Moj pas mi se sveti sto sam ceo dan zaboravila da ga vodim napolje.
U celom stanu je iskljucena voda, komsije me vec mrze, a i nisu orni za pomoc jer smrdim. Opojan miris me je pratio ceo dan.

Najzad, stigosmo do novog mesta stanovanja.

Fizikalci mi kulturno saopstavaju da cemo dalje, familija i ja, morati da nastavimo sami, jer ovo nije njihov deo posla.
Usput mi se izvinjavaju sto se u kamionu slomilo ogledalo jer ga nisu dobro pricvrstili.

Ispracam ih najraznovrsnijim psovkama i proklinjem dan kad sam odlucila da se selim.

Vrhovni demon osmog kruga, druge jaruge, Marić - Profesore ajde recite nam, vi to kao znate, da li su Srbi lud narod?
Jadni profesor - Znate kako Mariću, svaki narod u periodu formiranja nacija je...
Marić - A da li je tačno da su Srbi bili u prvi redovima turske vojske?
Profa - Pa, Srbi kao plaćeni vojnici pominju se još...
Marić - A stanite prfoesore koga to uopšte u Srbiji zanima? Ljude u Srbiji zanima koliko košta hleb ili koliko koštaju starlete a nikoga ne zanima to što vi pričate!
(prolama se iskamčen aplauz, Marić se smeška udrogiran i šara pogledom po ostalim gostima kažnjenicima)
Profa - Pa da... dakle, ako govorimo o srednjem veku i o tadašnjem načinu ratovanja...
Marić - A zašto Srbi samo ratuju? Zašto Srbi ne vole mir?
Profesor (titra mu kapak) - Pa dobro ne može se baš tako reći...
(Marić odjednom okreće glavu od njega i obraća se Lazanskom i pušta profesora da skapava u neprimetnosti dok mu se na čelu ispisuje: magarac)
Marić - Lazo, ti si bio po raznim libijama, iracima, iranima, marsovima kaži nam Lazo, ko su najbolji vojnici?
Laza - Ha! Pa moram reći Mariću da su najbolji oni vojnici koji imaju najbolje oružje! Ko ima puške gafeks32 i rakete lateks23 koje su Rusi remontovali po mojim instrukcijama u našoj namenskoj industriji taj ima sve! A onda tu je i s-300 s4000 mig 79 klefeks 67 tenk b92 Gta vajs siti, rom total vor, rakete iz kremlja zemlja zemlja zemlja 89 89 34 67 24 89... (Laza trokira i gasi se, udaraju ga prutem čajne da se povrati)
(aplauz, pa se Marić okreće opet profesoru)
Marić - Ali profesore, ljudi misle da ste vi dokoni, kažu što se on bakće s tim, i vas više niko ne sluša, vas više niko ne primećuje, vi ste jednom rečju... budala! (osmehuje se i aplauz)
Profesor (vidno proređene kose, osedeo) - Moram priznati da je interesovanje za nauku zaista minimalno... Ali ja moram samo da iskoristim priliku, molim vas, i da evo kažem jedan zanimljiv podatak koji sam otkrio posle 20 godina istraživanja arhiva u Istanbulu, Veneciji i Rimu, naime, konačno sam saznao istinu o Kosovskoj bici pa će možda gledaocima biti zanimljivo da čuju. Dakle...
Marić (ne registruje ga) - Ovo je bila Ćirilica, doviđenja!

(Gase se svetla, kreće Čađava mehana, sledeća jaruga, Đaniju se drma podvaljak, Dante i Vergilije prolaze dalje uznemireni pređašnjim prizorima a mračna silueta profesora se puši i ne pomera sa fotelje.)

(Indija, prvi vek nove ere. Muškarac i žena u predvorju kuće)

- Magdaleno, gde je gral, popio bih malo vina? (Gleda kroz prozor) Kao da će opet kiša… žiga me u dlanovima.
- Ne znam, Jezu, danas sam zalivala cveće iz njega, mora da je ostao u bašti. Primetio si kako cveće bujnije raste otkad ga zalivam iz grala?
- Jesam, primetio sam... (Priđe joj i nežno stavi ruku na ženino rame. Gleda je i misli koliko je lepa, kako godine ne ostavljaju traga na njenom licu iako ih je prošlo već toliko). Magdaleno, mislio sam nešto ovih dana... kako bi bilo da se... vratimo kući?
- Jezu?!? Koliko ćeš da me gnjaviš s tim povratkom, za ime tvoje?!? Nije ti bilo dosta jednom, a?!? 'Oćeš opet da te razvlače na krstu, to 'oćeš?!
- Magdaleno, to je neuk narod, njima treba Reč...
- Njima treba šiba, ja da ti kažem! Ne idemo mi nikud! Šta ti fali ovde: deca su ti zdrava, komšije su nas prihvatile, uvažavaju te kao proroka, slušaju te, šta 'oćeš više od života? Ti bi opet da uzjašeš magarca jel' da? Uvek te u ovo doba u'vati nervoza...
- Dobro, dobro, nemoj da se nerviraš… ali razumi malo i ti mene: veliku smo stvar započeli na toj Golgoti, osećam se ovde kao...
- Kao šta? Kao čovek koji brine o ženi i deci? Pa jel' ti to malo?
- Magdaleno, ti znaš koliko volim i tebe i decu...ali moji sledbenici kriju se u Rimu po katakombama! Kako da jedem kari sa piletinom dok ljudi sa mojim imenom na usnama čame ispod zemlje?
- Dosta si ti učinio za njih, Jezu, mani se ljudi! Pazi: Rim?!? Kakve veze sad pa Rim ima s nama...
- Proširilo se, Pavle je to dobro odradio...
- Al ja to više ne mogu da gledam, čoveče, šta misliš kako je ženi da gleda kako joj čoveka kog voli razapinju i buše mu ruke i noge i bodu ga kopljem pod rebra?!? Neću to da gledam više nikad, neću! "Bože oprosti im jer ne znaju šta rade"? Baš ne znaju, slepci... ne moraš ti da ih naučiš svemu. Imaju Jevanđelja, četiri komada, a jedno si im i sam izdiktirao, Toma je sve zapisao, nek prepisuju, to će garant da proglase za lažno al ko im je kriv, šta više 'oćeš?
- Moj bi drugi dolazak mogao da bude neka svetlost na kraju tunela...
- Ma daću ti ja svetlost; sve si im već pokazao, Jezu, sve! Al ljudi nisu pravi materijal za tvoju nauku, kvarljiva su roba… nikad oni neće okrenuti i drugi obraz, uvek će vaditi oči i zube jedan drugom, urazumi se, Jezu! Ti bi stalno ginuo za one koji to ne zaslužuju...
- Magdaleno, dok neko ne stavi nešto vredno na tas – tas se neće pomeriti.
- Pa bi ti da budeš taj, po drugi put?!? Samo preko mene mrtve, jes' čuo?! Ako opet budeš tamo išao, to može da bude samo da bi ih proprao u sumporu! Drukčije neće moći. Imaš ti neke obaveze u ovoj kući! Ima da se seje raž i ječam posle pashe...
- Ah, Pasha, pun mesec...
- Jao, evo ga opet... neću više da slušam o tome! Bilo ne ponovilo se! Da se Rimljanima nije zbog one kiše žurilo pa te skidoše sa one prokletinje od krsta, ostade ja sama k'o kuče... To li 'oćeš da mi prirediš?
(Muškarac krši ruke i gleda kroz prozor)
- Jezu, ajde u baštu da tražiš gral, pa da popiješ vina sa ženom svojom umesto sa onih dvanaest žigosanih... tako je sigurnije. 'Ajde, mrak će uskoro...
(Muškarac pokunjen izlazi u baštu i šuška po gardenijama. Pastva ima još da sačeka...)

Primer 1:
Stefan- E gde si moj brateeeee????? Sta radis???? Sta ima novo????
Marko- A evo tu sam... "brate"? Nista zaludjujem po facebook-u ti sta radis?
Stefan- Pa bre jel si mi brat ili nisi sta lupas sada.
Marko- Pa ti se sa mnom ni ne pozdravljas u skoli a sad me ovde zov...
Stefan- Ma ne lupaj bre, sta se ne pozdravljam?! Stalno ti ja namignem i masem kad prodjem nego ti ne vidis. Nego ae mi BRATE MOJ daj sifru tvog facebook-a samo nesto da proverim sta se desava necu dugo.
Marko- Jao gde me nadje tu, ma ne secam ti se ja svoje sifre.
Stefan- Kako se bre ne secas svoje sifre?????
Marko- Ma meni je drug pravio facebook i onda samo isao na ono dugme da zapamti sifru i sad mi samo ulazi. Dao bih ti ja sifru nego je se ne secam.

Primer 2:
Otac- Sine kako si prosao na pismenom?
Sin- Jao cale ne pitaj.... Dala zena 5 zatadaka svi sa zvezdicom.
Otac- Pa ti rece da si vezbao!
Sin- Pa jesam ja i sve sam spremio nego zena bila nervozna i dala tezak test.
Otac- Kako tezak?? Ae donesi zbirku da nadjemo te zadatke da vidim koliko su teski bili.
Sin- EEEEE pa sad se ne secam ja tacno koji su zadatci bili.
Otac- Kako se ne secas kad kazes da su bili sa zvezdicom?
Sin- Pa imali su zvezdicu ali ne znam tacno koji su, ne secam se.
Otac- Samo ti donesi zbirku sad cemo mi njih da nadjemo.
Sin- E bre cale to ona dala iz neke njene zbirke nema tih zadataka u nasoj.
Otac- Pa kako sad to znas, kad ne znas ni kakvi su zadatci bili?
Sin- Pa tako pricaju ovi moji po odeljenju, ma kad ti kazem iz njene zbirke i sa zvezdicom. Boze da se secam rekao bih ti koji su bili da vidis "KOLIKO" su bili teski.

Primer 3:
Dusan- Brate da vidis kakvu sam ribu smuvao u subotu auuuuuuuuu, neces da mi verujes brate. Znaci BOMBA!!!!
Pera- Ne seeeeeeeeri???? Brate koja? Kako se zove? U koju skolu ide?
Dusan- Au brate ne secam se toga, znam samo da je BOMBA!
Pera- Kako se bre ne secas KAKO SE ZOVE?
Dusan- Ma bio sam ti ja pijan, olesen, a ona mi sela u krilo pa mi nesto pricala i ja je tu smuvam.
Pera- A kazes ne secas se kako se zove?
Dusan- Brate zar mislis da bih ja tebe lagao??? OZBILJNO se ne secam.

Primer 4:
Zena- Jao dusoooooo vidi koji film ima veceras u bioskopu, hajde molim te da ga gledamo???
Muz- Koji film draga?
Zena- Ovaj sto se sad reklamira po TV-u, ZENSKI je, "The Devil Wears Prada".
Muz- Ma bre gledao sam ti ja taj film, odoh sad kod komsije na pivo i da mi lepo gledamo utakmicu na miru.
Zena- Eeeeee ako si vec gledao ae mi reci jel ce srecno da se zavrsi??? Bas me to zanima???
Muz- Ma ne secam se toga, odavno sam ga gledao...
Zena- Kako odavno kad je premijera bila pre mesec dana.
Muz- Ma kad ti kazem sreco gledao sam ga ali se ne secam bas svih detalja, otisao sam kod komsije a ti pitaj nekog drugog da ide sa tobom da ga gleda. Meni je glupo da gledam isti film 2 puta.

Primer 5:
Decko- E mogu li da popricam sa tobom?
Devojka- Naravno, reci sta ti treba?
Decko- Pa ovako, bicu otvoren, meni se ti mnogo svidjas i sve to ali si vec bila sa jednim mojim drugom pa me zanima da li ja uposte zbog toga imam sansi kod tebe.
Devojka- MOLIM???? BILA SA TVOJIM DRUGOM???? KO TI JE TO REKAO???? KOJI JE TO DRUG???
Decko- Pa ne secam se tacno koji je, msm nemoj da se ljutis ali nesto su svi pricali i ja sam samo cuo da je neko rekao "JA SAM BIO SA NJOM, DOBRA JE MALA".
Devojka- Pa ko ti je to rekao???? Laze te stoka muska !!!!!!!!!
Decko- Ma ne secam se sad. Znaci nista izmedju nas onda, nema veze... CAO!
Devojka- O boze sta sve MENE nece da snadje.

Ja sam inspirisan mojom patnjom, mojim bolom,
zenskim polom, osnovima, vozovima, starom shkolom,
za mikrofonom danas nisam solo
tu je stari crnjak gic, vec je srolan peti mic,
pozdrav mic, iskren stih, zdrav lik,
u snovima Mobiklik opet tajno krijesh shpil,
zao mi je zbog greshaka i ljudi punih laznih smeshaka i kiselih osmeha,
moja slika iznad proseka, verbalna osveta onima koji cute,
ma mogu probati sve podici sve moguce valute,
i jos da se ljute kad su moje rechi ljute,
nece moci da me sjebu, svakog dana ja imam neverovatnu potrebu,
da izjavimo po potrebi to zna svaki pravi MC,
ti sada slusas Djusa kako po ritmu rechima puca (pu-puca),
i sama pomisao na narednih par godina zivota u ovoj zemlji,
mi govori da ce moj mozak biti poremecen vakum,
ove godine sam se izvukao za dlaku,
(i da bi imao punu kesa shaku iskoristi akciju svaku i gde si sad)?,
i dok hodam nocu po kraju gde svi pocheci staju,
ortaci rolaju, psi laju i ruzni kerovi su tu (uuu),
gledaju u mene ljudskim ochima da tripujem sliku,
da piju metak u potiljak jer oni ne znaju, ma nek se jebu i one plave svinje,
i moroni kompleksashi i kurtoni vi ste moji mikrofoni,
sad lichno predstavljam ne beogradsku scenu vec beogradske ulice,
hip hop jos chuli ste, vi sto me kopirate truli ste,
zivot grub je nekad ali kesha butka sve je veca,
a to brate nije uspeh nego umishljena sreca,
gledam ekipe bash su prsle, nove generacije su psihichki pukle,
lirichki su te moje bure tukle, sa vrhova lista slushanosti svukle,
"aman do zampinje" sad se moj zeljeni stil sa ozbiljnim uplice,
pichku ubice,niko danas te ne stedi, (vishe ne vredi, sve ledi, ti uporedi),
mocnih ima mnogo ali ne i pametnih korektnih,
te loshe prijave zajebi il odjebi da pricham tebi,
ne nikad nisi video, iako istim ulicama idemo i mi se ne znamo,
pogledi se susrecu i razilaze ko dushe, na ulici si danas na ulici si bio juche,
i sutra si, stigni novac ili puko si, beshe zbog toga juche kuko si.
(Refren):
Da bi zaradio kesh, gde si - NA ULICI,
znacesh kolko smesh, gde - NA ULICI,
gde si ceo zivot proveo gde - NA ULICI.
gde ti lupa chuka kad je frka - NA ULICI.
Gic: Ne osecam se kao ranije, sve je banalnije,
ono shto bi trebalo da bude sjajnije vishe nije,
dok kisha mojih melodija lije, u meni se razlika krije, (Ugh,ugh),
A kasnije, na ulicama postaje sve opasnije, a ranije,
narkomani i nishtarije ulichnu prichu
koliko su poludeli i sami sebi klichu (ugh),
a tako elegantno, suvishe apstraktno, da li je tako,
obuci svoj sako upashcesh u prljav biznis lako,
a svako posle ima svako da te gotivi,
jer se niko parama ne protivi (ugh,ugh,ugh).

Dok je jos bio normalan.

Evo kratkog izvoda iz spiska razloga, možda jednog hiljaditog dela, jer kada bi se nabrojalo sve, potrajalo bi do sledećeg smaka sveta...

1. Pogledao si željno u nečiju limenku piva kad smo izašli na splav
2. Naručio si mi vino u kafiću, a dobro znaš da pijem samo kiselu vodu
3. Nisi s dovoljnom zainteresovanošću slušao dok sam ti prepričavala šta će tačno iz kog gradiva doći na ispit, i koliko je moj faks jebeno savršen
4. Nikad nisi oprao ruke pre nego što si me držao za ruke. Lepo sam ti rekla da kupiš gel onaj za ruke i svaki put kad želiš da me drziš ti prvo opereš. Čak sam ti taj gel kupila za rođendan. A ti me ne slušas. Raskidamo.
5. I dalje se ljubiš brzo za moje motorne sposobnosti, i koristis jezik. Jezik u mojim ustima => fuj
6. Nisi me predstavio svojim roditeljima kao izabranicu života tvoga
7. Još uvek imaš broj bivše u imeniku
8. Nosiš kratku majicu u mom prisustvu. U mom prisustvu se nosi duks, pantalone, patike bez obzira koliko ima stepeni. Ako ja mogu čizme na +50, mozeš i ti duks.
9. Rekla sam ti da ideš sa mnom na koncert J.Lo. Ti nisi hteo. Ma koliko da je to gej stvar, ako se meni ide, moraš da ides. U budućnosti, će biti nešto drugo da se obavi `gej` ti nećes hteti. Ne može tako. Sa mnom na sve koncerte ćeš ici pa makar i koncert Justina Bibera.
10. Ovo ispod mog vrata nisu 'sise', nego 'dojke'. I ne, ne smeš da mi skineš rolku.
11. Marama sa mog vrata se takođe ne skida.
12. Ne mogu da ti oprostim to što nisi nevin. Želim da zajedno budemo čisti
13. Ponudio si mi kiselu vodu iz staklene čase. Zar zeliš da dobijem sidu?
14. Po kiši se NE IZLAZI napolje. Ne želim da dobijem tuberkulozu. I sidu
15. Bog je dozvolio poljubac tek nakon onoga 'možete poljubiti mladu'
16. Ako si mi već bio prvi u poljupcu ne moraš da se hvališ. Mislim jeste da si mi u neku ruku `skinuo nevinost`, ali to ništa ne znači. Stvarno si bezobrazan. i bezbožnik.
17. Nemaš rodoslov. Moraju moji roditelji da vide ko su ti bili roditelji, baba, deda, pradeda, kurđel, askurđel i sve do 35. kolena. Ne nalazi njihova jedinica dečka svaki dan.
18. Na trafici se ne kupuju žvake, voda, kisela i coca-cola. U stvari coca-cola je štetna ona se ne kupuje nikada. Maramice se kupuju isključivo u apoteci, zar nećeš valjda da dobijem sidu?
19. Nisi prestao da se družis sa osobama koje puše, a znaš da mi dim smeta
20. Smajli se piše POSLE tačke.
21. Ispod pantalona nosim hulahopke. Mogao bi i ti da počneš sa dugim gaćama
22. Kad ideš na plažu, moraš da nosiš mantil. Onaj zimski. Crni. Dugačak. I kapu. Ne zanima me što izgledaš kao tajni agent 007. Bolje to nego da svi vide tvoje bradavice.
23. Da li si zaista prešao ulicu na crveno svetlo, i van obeleženog pešackog prelaza?
24. Kad izlazimo zajedno, ispod gaća ide kondom, pa preko njega još jedan kondom. Zar zeliš da kojim slučajem dobijem sidu?
25. Mars u tvom podznaku ne odgovara karti koju sam izvukla jutros dok sam gatala sebi prateći uputstva sa interneta
26. Nisi me izveo ni na jednu promociju knjiga još od pretprošle nedelje!
27. 'Kafana' je stecište đavola
28. Kada se uzmemo, uzećeš moje prezime, a i deca će nositi moje prezime, pošto je to čuveno, retko, skoro plemićko prezime koje je moj deda doneo iz Poljske, a potiče od Nemačkih grofova!

1. FanatičniAntiGej: To nije prirodno.

TI: Brate, za tebe imam samo jednu reč: rč. Ili u prevodu, muškarci imaju prirodnu potrebu da ga meću u sve što stignu i to svi mi muški dobro znamo. Među blouap lutkama, ovčijim vulvama, čašama napunjenim džigericom, bananama i usisivačima, rč bilo kojeg pola je samo još jedna tesna, pa još i mesna šupljina. A da, u prirodi inače postoje brojni primeri homoseksualnosti kod životinja oba pola, nemoj sada da guglamo „homosexuality animals“, razočaraćeš se straobalno.

2. FAG: Ali seks je mehanizam za razmnožavanje, a homoseks to nije! Dakle, nije prir...

TI: Onda jebi samo kad se razmnožavaš, pizda ti materina. Jebote, pa upražnjavanje seksa kod homo(s) sapiensa je toliko davno otišlo izvan sfere proste reprodukcije i ušlo u domen čistog zadovoljstva, da je kad kažeš „ploditi“ umesto „karati“ već bajata fora!

3. FAG: Dobro, ali gejovi će uvek biti manjina i kao takvi treba da se povinuju volji većine kojoj je neugodno da ih gleda, nek rade to u svoja četri zida da im ne bi kićmu polomili.

TI: Brate, evo, znam bar još dvaes ljudi kojima je neugodno da tebe gledaju sa onom tvojom ženom, jebote oboje imate 100-120kg i strije po jebenom čelu i psujete se međusobno ko dobar dan. Molim vas da zbog volje većine, koja je mršavija, lepša i ne psuje toliko, ne izlazite iz kuće kao takvi. Najbolje je da se pravite da ste neko drugi. Uhvatite se lepo za ruke, smršajte i ljubakajte se u parku slušajući Lindu Ronštat.

4. FAG: Ali mi smo normalni, a fegetluk je psihološki poremećaj, Mislim šta je sledeće, razumevanje za nekrofile? Pedofile? Batu Kan-kana?

TI: E, slušaj, sad već DB zatvara krug ovde, u opasnosti si da te streljam ne samo pogledom, majke mi. Ali probaću ipak da ti objasnim. Vidi, „psihološki“ i „poremećaj“ su samo termini oko kojih su tamo neki ljudi seli pa se dogovorili i zapisali u knjige šta oni označavaju, nisu reči kao „kamen“ ili „prdenje“, gde tačno znaš šta označavaju. I sad, misliš da mi ko rovci sad treba da pratimo to što su oni odlučili, samo zato što su oni „stručnjaci“? A zipa ovo - posle su neki drugi ljudi, isto „stručnjaci“ seli i dogovorili se da ne, nije poremećaj jer ne može da se leči. I šta ćemo sad? A inače tih vaših „filova“ mi je pun kurac, uvek istu priču pričate! Evo, da ti otkrijem što ti ta priča ne pije vodu: svi ti „filovi“ ne isključuju homoseksualizam! Zamisli – postoje gej pedofili! I nekrogejevi! I sigurno negde na svetu sada diše neki tip što kara samo pastuve u rč, nihc kobile, kao što garant negde postoji paćenik koji može da svrši samo gledajući delikatni ples biljke mesožderke dok ždere madagaskarsku bubašvabu. Iz toga zaključujemo dve stvari: „filovi“ su poremećaji jer su u u suštini oblik nasilja, nema saglasnosti svih učesnika, dok je „homo“ na istom nivou kao i „hetero“, jer se susreće u svim „filovima“ i pretpostavlja dve jedinke koje svojevoljno i svesno stupaju u odnos! Vidi jebote, čist Vitgenštajn od logičkog zaključivanja!

5. FAG: Ali brate, šta ako mi dete vidi to, pa postan...

TI: Da, baš će da utiče postojanje gejeva na to, sigurno. Ajde onda da sklonimo negde sve ljude s leukemijom, mislim brate ko bi hteo da mu dete ima leukemiju. A da, radili smo to već, sa tuberanima i leproznima, kada nismo znali šta ćemo s njima i to je baš super prošlo, je l’ da? A je l’ se brineš koje će biti posledice kad te dete jednom uhvati kako se spavaš sa gospodžom? Možda ti ćera postane lezbo kada te vidi tako golog, u svoj svojoj dežmekastoj slavi, pa zaključi da su svi muškarci užas iz Gehene koji treba držati zaključan u podrumu i hraniti isključivo ribljim glavama.

6. FAG: Ma ja bih mojim moćnim spolovilom lezbaču odma ispravio, ta samo nije pravog kurca probala!

TI: Po toj logici, trebalo bi da i ti probaš da te kresne Bili Herington, ko zna možda u tebi čuči neotkriveni potencijal! A pretpostavljam da pedere samo treba da gađamo najseksi ženama, probranim alfa primercima estrogenstva, manekenkama, glumicama i tako to? A da, čekaj, u kojoj ono industriji ima proporcionalno najviše gejeva?

7. FAG: Pa ne bi ih valjda pustio da mi se tu drže za ruke i ljubakaju na ulici? Grozno, a i šta da kažem det...

TI: Da, nemoj da dete nedajbože vidi nešto što ćeš ti morati da mu objašnjavaš, kao što je zgrada Elektrodistribucije ili driker. A konto onoga da je to grozno, ako si hteo da mi kažeš da je izraz ljubavi između dve osobe ravnopravan sa stvarima koje zaista mogu da ostave trajne posledice na psihu, kao što su ubistva na filmu, svinjokolj prošlog novembra kod deda Rajka, tetkin rak debelog creva, karton-naselja, Jelen Super Liga ili Aca Ilić, imam ja švedski TV detektor ovde, možemo da se dogovorimo.

8. FAG: Ma brate neću da mi se nabacuje neki derpe, jebote!

TI: Dobro, to je OK, ali ti samo lepo reci „ne zanima me“ i ćao. A inače, mene baš zanima - kada ti se poslednji put nabacivala neka riba? Ne mora da je bila dobra, može i nivo privlačnosti „vidimo se u čitulji“. I odmah da ti pomognem: ako si pomislio da odgovoriš bilo šta, pogrešio si.

9. FAG: Ali širenje pederluka može da bude pogubno po samu strukturu i tkivo ljudskog društva!

TI: Kako tačno, majke ti? Svi će da se prešaltaju na proizvodnju podmazivača, sva muzika će da liči na C&C mjuzik faktori, šta, ne razumem, ono, bik će postati svetinja u Indiji? A čekaj, čekaj, umalo da mi promakne - a kako će pederluk tačno da se proširi? Da neće da se RAZMNOŽAVAJU možda??? Jebešmisve, ako čujem od tebe još neku glupost ovog gabarita, odlemiću majkemi, odlemiću i neću moći da odgovaram za svoje postupke!

10. FAG: Bog je spalio Sodomu i Gomoru!
TI: (desni kroše, on rotacija na patos, ti vadiš tuki instant ukrućen od naleta pobedonosnog testosterona i krećeš da ga karaš u dupe): E baš sad da vidimo! Unf. Unf. Je li, nešto ne vidim da me spaljuje? Unf. Unf. Gde je sad tvoj bog? Je li, care? Unf. Unf. Je li... care... unf... unfh... je... li... care... care... CAREEEEEeeeeeeEEeeEeEEE!

Gandalf je preuzeo liderstvo nad mračnim silama zla i poveo ih da svojim tabanima zagade Svetu Srbsku Zemlju! Sa sobom je okupio šljam šljamova zapadne deponije: Supermena, Zagora, Čak Norisa, Antu Pavelića, Kapetana Ameriku, Spajdermena, Angelu Merkel, Mišel Obamu, Mumiju Kraljice Majke, Džastina Bajbera i Frankeštajna.

S naše strane Srpski Car Dušan koji se upravio bio vratio sa četvorostrukog letovanja pošto je njegova država izlazila na četiri mora i jedno jezero, uspeo je da okupi u tom trenutku najhrabrije i najčestitje momke koje je sveta srbska nebeska zamlja mogla da podari da se hrabro vozdignu na branik otadžbine. Junaka do junaka stajaše: Karađorđe, Ilija Garašanin, Arsenije treći Čarnojević, Vojvoda Živojin Mišić, Aleksandar Vučić, Bađi, Gordana Lazarević, Jovan Deretić, Aleksandar Karađorđević i Tvrtko Kotromanić.

Gandalf - O nebesa, o Lucifere lično, pomozi nam da pobijemo nebesku gamad!
Supermen - Marko Kraljević je odavno u penziji. saću da im jebem majku!
Ante Pavelić - Nemojte da ih ubijate! Prvo ih treba oterati u logor pa onda pobiti!:pođe da deli ostalim vizit karte Jasenovca:
Kapetan Amerika - Osveta će biti swatka!
Spajdermen - Moje pletivo je jače nego ikad!
Angela Merkel - Vratiću im za sve nepravde prema mojim precima! Neće u EU, e saće da vide!
Džastin Bajber - Pripazi malo Angela, stisala si me tvim tvojim sisurinama!
Angela - mwah!
Mišel Obama - Demokratija je moje srednje vime!
Mumija Kraljice Majke - mmmmmmmmmmmmm mmmm mmmm!
Frankeštajn - Spojiću jednog super junaka od nas svih!

Srpski Car Dušan - Nemoj da vidim ijednog dezertera majku vam krvavu jebem! Zakonik važi za sve!
Vojvoda Živojin Mišić - Moja taktika je superiorna!
Ilija Garašanin - Kurac je superiorna! De nam je sad Sveti Savo!
Bađi - Opušteno momci!
Gordana Lazarević - pevuši :mala žena od velike slađa, mala žena u srce pogađa:
Tvrtko Kotromanić - Spreman sam za borbu, ojsaaaa!
Karađorđe -Ustaćemo protiv dušmana!
Arsenije Treći Čarnojević - Ako bude bežanije ja ću da vodim!
Aleksandar Karađorđević - Navući ću ovaj štit da me metak ne pogodi!
Jovan Deretić - Ni smo predodređeni da pobedimo, zato što je poglavica iz Zulu plemena bio Srbin!
Aleksandar Vučić - Čim pobedimo, da vas na brzinu pohapsim pa da idemo u reforme! I završavaj ovaj rat do izbora!

Gandalf posla prvi val napada!

Supermen odlučno krenu, a za njim pohitaše Kapetan amerika, Spajdermen, Džastin Bajber, Mumija kraljice majke i Zagor! Supermen udari Karađorđa i odbi mu glavu sa ramena! Ali glava se sama vrati!"To samo može moj kum supermene decxko!", reče Karađorđe. Supermena dočeka Vojvoda Živojin Mišić na svoju junačku sablju od kriptonita i jeba mu kevu kroz bubrege. Zagor krenu na Vojvodu ali se Živojin vešto izmače i Zagor pade u pičku od Vendi, i to mu je bio kraj. Spajdermen baci mrežu na Bađija, ali mreža spade sa masne Bađijeve kose i Bađi dunu jednom u Spajdermena. Spajdermen pade i reče:"Šta si jeo leptejebo!" Bađi pođe da peva, a Spajdermen baci još jedenu nit i omota sebi oko vrata i udavi sam sebe! Mumija Kraljice Majke krenu na Jovana Deretića, ali Jovan upomoć pozva Stare srpske pretke Keopsa i Tutankamona, a kad ih ugleda Mumija pođe da se krsti i pokloni se Tutankamonu koji zajedno sa Keopsom pođe u dabl penetrejšn Mumije Kraljice Majke, a Jovan Deretić stoji sa strane i cepa se od smeha i viče :" Esam reko da su Srbi, esam reko!". Džastin Bajber udari na Gordanu Lazerević, upade joj u sise, izgubi se, još nije izašo, a Gordana pođe da peva Vidovdan! Kapetan Amerika opet pobeže.
To ohrabri Aleksandra Karađođevića i Iliju Garašanina koji se suprostaviše Frankeštajnu koji je u međuvremenu napravio mutanta između Mišel Obame i Angele Merkel - Stavio je glavu Angele Merkel na biceps Mišel Obame kojoj je lice prebacio na međunožje, a na mesto lica stavio jednjak od Angele i tako to. Uglavnom, napravio čudovište neviđeno koje pljuje silikonske metke i baca žar iz međunožja. Čudovište i Frankeštajn krenuše na Iliju i Aleksandra. Ilija zastade: "Jebem ti koljivo pa mi nemamo nikakve specijalne moći!" "Misliš?", reče Aleksandar Karađorđević i skide jednu značku sa grudi i pogodi Frankeštajna pravo u glavu! Čudovište sastavljeno od Mišel Obame i Angele Merkel ujede Iliju Garašanina za nogu, ciknu Ilija kano guja ljuta, od bolova mu ispade zub i frknu se na Aleksandra i pogodi ga u ono preostalo ordenje i rikošetira se u čudovište koje pade ko pokošeno!
Krenu Gandalf sa Antom Pavelićem da ubije srpske junake kad se diže Srpski Car Dušan, Arsenije Treći Čarnojević, i Aleksandar Vučić. Udari Gandalf našeg Dušana onom svetlećom motkom, Dušan pade. Arsenije treći Čarnojević gurno Pavelića pod svoje skute i pričešćuje mu usta svojim bosiljkom. Aleksandar Vučić ustade hrabro, skide naočare, pa ih vrati, pa ih opet skide, skoči na Gandalfa, a Gandalf kad je video onolike usne prepade se i pođe da beži, a Aco ide za njim i viče:"De ćeš pičko, bežiš od reformi!" Tvrtko Kotromanić nije ni trebo, bijo u rezervi! Bađi zagrli Gordanu Lazarević i zajedno zapevaše:" Srpkinja je mene majka rodila!" Ostali se pridružiše i krenuše put Beograda da proslave, a zapadnjačko smeće pobeže na deponiju.

Ko je pažljivo čitao video je da nema Čak Norisa. Zar stvarno mislite da bi Čak napao nebeski narod. Eno Čaka u Visokim Dečanima, zamonašio se zajedno sa nindža kornjačama.

Srce kuca tika taka, ulica je puna mraka... Dosada ovladala, tuđa zemlja nema osjećaja, nikog ni da me zovne na pivu... Odjedoč poruka na kompjuteru zveknu...

Pozdrav!

Kako ste mi danas, želim upoznati moje samo za vas prije nego što sam mogao ići dalje, ja sam Jessica po imenu sam došao preko tvoj profil ovdje na facebook.com što stvarno zvuči toliko zanimljivo za vas, tako sam odlučio da ispadne bilješku da znaš da sam ja zainteresiran za vas, za prijateljstvo. Molimo vas da ako ste zainteresirani ja ću kao da mi e-mail , tako da se možemo upoznati jedni druge i dijeliti fotografije, mišljenja, stavove, savjeti i kultura bez ikakvog posebnog sebičnih interesa. Ja sam na čekanju da biste dobili odgovor od vas uskoro. od Jessica Hvala.

Svetu joj nedlju šta da napišem ovoj guski, ja engleskoga ne znam...
HRK PU!

-Gdje si Jessica kuco stara, sta ima? Vidim malo te jebucka google translate-r, al stas mu ti. Kazes zainteresovana si. Lijepo je to, stvarno lijepo, pocastvovan sam. Nego kako vrijeme tamo kod vas? Kod nas nista, toplo, ovo zime nije vidilo. Ja se taman onomad na pocetku kad pade onaj snijeg ponadao da cu napraviti ogromnog snjeska, jelte da mu glava bude proporcijalna sa onim mojim mrkvama iz Podlokve. Hvala Bogu rodile ove godine, a nisu samo mrkve rodile i sljive su i kuruzi i senica bjelica. Malo su nas jabuke izdale, ureko ih komsija. Svako jutro ustane izadje na prozor i kune u drvo u kamen. Eto ukleo mi jabuke, ne rodise kako treba, ali bilo je za pojesti i slatke bile. Elem, kazes da si na cekanju. I ja sam, evo vec tri godine otkako sam zavrsio ovaj fakultet i nema posla. Nisam druug, clan stranke sto neizostavno moras biti da bi radio i kao konobar. To ti je ono da se bakces sa pijanom gospodom. Sta jos da ti kazem? Eto javi se ponekad, pusti avaz od sebe da se siti ispricamo i izjadamo jedno drugom, duse da olaksamo bice nam lakse. Tako bar moja baba kaze! .

A ona je mnogo mudra zena. Eno i kum tamo umene je citirao par puta, a zna se koga kum citira i cije misljenje uvazava taj sigurno nesto vrijedi. Da jos upoznas kuma da vidis kakva je to ljudska gromada pa ti bi se tek onda odusevila. Divan covjek, divan. Doduse malo kratkih zivaca. Ali nije on za to kriv, nego rat. Bijese to 94-e prisle ustase nasoj rodnoj grudi (koju ce te i vi posjetiti cisto da nam pokazete demokratiju i objasnite kako ona funkcionise), osuli paljbu po nasem malom gradu udaraju topovima, vbr-ovima, nekad i po koja avionska granata zaluta nama (nije ustasa imao avione cisto da razjasnimo) cak su nas iznenadili i sa nekim bombama sta se ispaljuju sa brodova. Tako meni rekao ludi Goja, a on nikad ne laze. I tako mi cucimo u podrumima i cekamo sudnj cas kad dodje komanda da se krece. Krenuli mi. Dvije kolone auta iidu iz grada, a treca traka slobodna, e njom idu kamioni u grad cisto da izvuku nasu teskom mukom stecenu imovinu da ne pane neprijatelju u ruke. Moj kum dijete od 7 godina sjedi u autu (registrovanom za 5 putnika) sa sestrom i jos dvoje djece , njegovi rodjaci. Pored njih tu su jos i tri odrasle osobe. Posto je bilo dovoljno mjesta u autu je jos bilo stvari brat bratu traktorska prikolica. Tako spakovani stoje oni u koloni automobila i cekaju dalja upustva dok bljesak svake eksplodirane granate osvijetli nebo, a zvuk zapara usi. Uputstava nije bilo nego se kolona pomjerala laganim tempom da bi put od 17 kilometara presla za rekordnih 7 sati. E kad je proslo tih 7 sati dodjose na policijski punkt gdje rekose da se odvajaju od kolene i idu da pokupe dida i babu jer steta je da auto ide poluprazno. Uz male pregovore i vjesto sarmiranje policajca od strane kumove tetke isti ih pusti da prodju i jos im obezbijedi pratnju do mjesta odakle bezbijedno mogu da odu po dida i babu. Dalje je bilo kako je bilo da ti ne duzim pricu. Usled svega toga kum tamo umene otanjio sa zivcima postao prijeke naravi Boze sacuvaj odma covjeka posalje u tri lijepe. Da si se njemu kojim slucajem javila jos bi on u drugoj recenici iznio svoje misljenje o svemu, a ti bi vjerovatno bila nagradjena odredjenim epitetima. Vidis imas srece sto si se meni javila. Ja sam bjezao drugim putem na traktorskoj prikolici pokrivenoj ceradom koja je bila na jednom mjestu suplja (progrizla je krava Dikulja) pa mi je malo kislo za vrat. Inace je bilo dobro imao sam jesti. Dva puta u tri dan. Djavlu malo bilo. I tako poceo sam ti govoriti da imas srece sto si se meni javila jer ja cu da budem ljubazana i da ti na lijep nacin kazem da od naseg upoznavanja i druzenja nece biti nista. Aj ziva bila, u zdravlju ostaj.

FROM JESSICA:
IDI U PIČKU MATERINU JA MISLILA TI NEKI GASTGARBAJTER, DA NISI NI NAUČIO SRPSKI, DA TE OBRLATIM ZA PAPIRE

- Oš ti na pivu da odemo neđe?

TRINAESTA PRIČA
‘’Prvo boje. Onda ljudi. Tako obično vidimo stvari. Ili kako uglavnom ja pokušavam.’’ Hah, divna misao, zaista, i duboka. Ali kome da je kažem? Svi negde žure. Evo male činjenice – umrećete. Svi. Bez izuzetka. I ova ljupka cvećarka, što se smeši svaki dan kao da joj je neko stavio kalup u usta pa ne može da ih spoji. Kako neko može da se smeši svaki dan? I ovaj dečačić. I ovaj student. Tako je zaokupljen svojim ispitima i mislima o budućnosti. A ova umišljena devojčica, nje mi je najviše žao. Pogledaj samo kako hoda na prstima i uzdignute glave. Previše je digla glavu, proći će svet kraj nje, a neće ga pošteno ni videti. Zaista, čemu taj stav? Ah, mladost, nekada sam i ja bio baš ovakav. Bezrazložna uobraženost i naivna umišljenost najlepše su osobine ovih zelenih ljudi. Ova žena je suviše mlada, i lepa, da bi mislila na anđele što beleže naša dela. Za nju postoji samo ovaj svet. Svi ti ljudi, oni misle da žive, zapravo preživljavaju smrt. Svaki dan, po nekoliko puta, prežive smrt.
Ne bih da budem parti-brejker, i baš zato ne volim da se mešam. Eno, ona baka je baš juče trebala da se oklizne niz stepenice. Tako mi je bar javljeno. Ali se vratila u stan po novčanik, a stepenice su se osušile u međuvremenu. Ne volim kad me zovu bez razloga. Nekad mi bude žao što ljudi ne znaju istinu o meni, i nikad neće saznati. Jer sam potpisao glupi ugovor, tačnije ‘’zavet’’ na večno ćutanje. A ovde su puno strožije kazne za kršenje ugovora. Tešim se, možda je i bolje da ne znaju, tako je pravednije. Niti volim svoj posao. Ali nisam imao izbora, a i kažu da sam stvoren za ovo. Zato što volim crno, ćelav sam i izgledam malo zastrašujuće, ne mislim da sam ružan, nego ono, mračan. Valjda me baš tako i zamišljate.
I da, verovatno ste pretpostavili iz teksta, ja sam muško. Kod nekoga je u muškom rodu, kod nekoga u ženskom, ali da znate. Mada je bilo blizu da jedna devojka dobije ovo mesto, prije 3000 godina kad je raspisan konkurs, ali ja sam, doduše preko veze, dobio taj posao. Nisam na to ponosan. Ona je prebačena na ‘’Odel za seciranje duha’’, tako da sam ipak dobro prošao. To je baš odvratno, svakakvih da izvinete ''govana'' se tu nađe, nije baš higijenski. Moje je samo da pošaljem ono što zateknem na licu mesta u Tužilaštvo na veštačenje, onda oni dižu optužnicu ako uvide da ima potrebe, a ako nema odmah ide Sudiji na procenu i on odlučuje šta dalje. Mada, nije ni ovde sve tako organizovano, ima i tu puno propusta kao i svagde. Ne smem previše otkrivati o tim stvarima, to je ipak velika tajna… Za vas. Nekad mi je tužno slušati vaše priče i nadanja, a nekad i smešno.
Ja najiskrenije pokušavam da budem vedar oko cele te stvari, iako je većini ljudi teško da mi poveruje. Molim vas, verujte mi, ja umem da budem veseo. Mogu da budem i mio. Prijatan. Predusretljiv. A to je samo dio. Samo me nemojte moliti da budem dobar. Dobrota nema ništa sa mnom. Mogu da se predstavim kako dolikuje, ali to nije neophodno. Vi ćete me upoznati uskoro, ili ne toliko brzo, to zavisi od mnogo činilaca. Dovoljno je reći da ću u nekom trenutku stajati iznad vas, najljubaznije što mogu. Vaša duša će biti u mojim rukama. Boje će biti na mom ramenu. Ja ću vas nežno odneti. Stvarno mi je teško da ostanem normalan, spas nalazim u odvraćanju pažnje, to mi pomaže da se nosim sa svim, s obzirom koliko dugo radim ovaj posao. Problem je u tome ko će me smeniti? Ne mora se naglašavati da ja provodim odmore u etapama. U bojama.
Nalgledao sam se mnogo priča, zaista ne bi verovali na koje načine ljudi umiru. Kakvih sam se duša nagledao. Imaju po 90. godina, a budu lagane, kao dečije. Takve najviše volim. I borim se za njih. Sada nemam toliko posla, prošao je ovaj rat, ''Drugi svetski rat'' kako ga vi zovete. E mogu vam reći, u zadnjih 3000 godina, nikad više posla nisam imao. Obično mi ne pada teško. Ali tada, šta sam video...Čak se i ja stresem, o tome ni ja ne volim da pričam. Kada je rat završen i Hitler je predan u moje ruke. To bi izdovio kao najlepši trenutak u životu (hah, smrt priča o životu, ironije li), ako vi uopšte možete zamisliti nešto lepo u meni. Da, video sam mnoge velike stvari na ovom svetu. Prisustvovao velikim tragedijama, i radio za najveće zločince. Sada ćete me osuđivati, ali to je zato što ste me previše ozbiljno shvatili. Kao što sam rekao - dobrota nema ništa sa mnom.
Ali su tu i drugi trenuci. Postoji mnoštvo priča (šačica) kojima dozvoljavam da me ometu u poslu, kao što to rade boje. (Razmislite koje će boje biti nebo kada dođem po vas) Skupljam ih na najnesrećnijim, najneočekivanijim mestima na svetu, i trudim se da ih zapamtim dok radim. Sa nekim sam se susretao i po više puta. Takve imam običaj da pratim posle. To obično budu izuzetne sudbine, divne životne priče, poučne, kakve vi volite slušati. New York, 3 minuta, Avenija 27, gušenje, asmatičar -24 godine. Međutim, u ovih 3000 godina, izdojila se jedna posebna, najupečatljivija. Upravo sam primio poziv, ispričaću vam je drugom prilikom. Pomalo se osećam kao taksista, kada mi ovako jave. Kao da treba da vozim nekoga kući a ne vadim mu dušu. No dobro, posao ko posao. I još jednom ponavljam, nemojte me shvatati previše ozbiljno. Palim sad. Pozdrav i do Viđenja.

WARNING: Primer nije neophodan.
... Jun, 1998-a godina, atar sela Koraćevca, koji dan posle Mijatove prečke...

- Kude ćeš sag sam, viš li kakva je magla, sedi si ovdeka, lepo će si prespiješ, pa jutre doma kad svane.
- Baba ne brini ništa, ja sam veliki, na jesen ću u treći razred. A i tek je prvi mrak, ti si u mojim godinama pred čoporom vukova izmicala. Nemoj sad tako meni... Odoh ja, časkom ću do kuće.
- Dobro sine, ako si tako rešio, al' požuri si lečka i paz' dole na ''Bajkinu dolinu''!
- Što da pazim?
- Ma ništa, mislim si sve, strmo je, ljizgavo! Ovej kiše na oblak, najgore... samo razbačkaju. Aj uzdravlje! (Deco, deco, nikad miran san od vas!)
...

- Dobro veče teto! Ne, hvala! Pa ne mogu ja to teto, mali sam. A ko ste vi, nisam vas viđao... NeeeEEEE!!!
...

... leto 2011-ta, valjda...

- Deda, još po jednu pa da bežim.
- Gde da bežiš? Da završimo ovu kilajku, pa možeš onda. E kad si ti meni sine danas pokosio Padinu. E junačino moja!
- Nestale mi deda cigare, nije drugo. Aj vidi da l' ti ostala možda neka u onom svečanom kaputu što ga furaš na zadušnice.
- Da poglednem... Nema, al eve ovo, burazer tvoj ostavio neki ljuti duvan prošlog puta i neke čudne papiriće za motanje.
(znam da je nerealno al' već nekako stvaram sliku one babe iz ''Rana'' i blagosiljam ovu starinu)
- Fala deda! (nažalost samo buđava krdža s buvljaka, puna lijanica, na krajevima baš pozelenila)
- Smotaj i meni jednu i nalij! I gledaj da umanjiš taj duvan! Znam... i ja sam krenuo na tvojim godinama, ali...
- Dobro je deda!
...
- E pa idem ja... Vidimo se!

Letnja, vedra noć, mesečina... milina za leći u travu i ostati tu. Nego eto, rešio ja, šta ću u planini, kosio celog dana, pa aj kući, sutra praznik neki, ne radi se, taman da prođem po čaršiji. Krenuh kući, sa mnom keruša Una, vučem neko vojničko ranče, unutra mi ostali brus i nakovanj, te pljoska s rakijom, maltene puna. Kod nas ti je običaj da se posle večere rakija više ne poteže, al meni i to sad godi, dug put, pa neću valjda do doma suva grla... Polako, polako, spuštam se, katkad potegnem iz one pljoske, i konstantno se gušim s onom ljutom krdžom.
U jednom trenutku, kao da čujem koračanje pored sebe... s leve, gornje strane te kozje putanjice. Zastanem, osluškujem, ništa. Pa jebem mu mater, nije valjda da me uvek ovako na prepad sustiže piće uz put! Nastavim da hodam, ali opet čujem koračanje... keruša Una se uznemirila, al' mesto da se da u gonjenje, što uvek i čini, počela da cvili i da mi se pripija uz cevanice. Krenu neka čudna jeza da me hvata, nije da umišljam. Pred očima mi se vraća jedna slika iz detinjsva, opet ona, devojka što je onda videh a ostali me kad im rekoh, ubediše da je umislih, tad nisam bio lud još uvek, jbg... al' ajde, verujmo bar formalno starijima. Imam perorez u džepu, polako otvorih oštricu, tu mi i upaljač... prolaze mi raznorazne priče iz filmova, stripova, dedini prepričani doživljaji sa drekavcima, stričev lov na reinkarnisanog šakala... :Polako bre čoveče, koj ti je?:
Nisam neki vernik, al' se prekrstih za svaki slučaj i potegoh opet iz one pljoske. Hodam tako i dalje, pored mene, cenim... neka utvara takođe korača, premišljam, gledam a ne vidim, mašem onim perorezom ne bih li potkačio kakvo monstruozno biće te proburazio, a ono ništa. Frka mi, ne purnjam odavno, zašto sad ove priče, nisam se valjda tolko odneo? Što je najgore, i pas se nečega boji.
Približavam se mističnoj ''Bajkinoj dolini'', pored nje postavljena klupica, godinama ta hrastova sklepotina odoleva zubu vremena i nađe se putniku namerniku da sedne i odmori bar malo u ovoj guduri.
:U jebem ti! Na njoj sedi neko. Neko ko je kapuljaču navukao. Nije valjda kosač? Mamu mu jebem, liči na njega, da ja navrnem ljutu još jednom, pa kud puklo, možda je poslednja. Stegoh u desnoj upaljač, tako mi stisak pesnaje žešći, u levoj otvoren perorez. Idem, pa šta bude.

- Zdravo mali, opet se srećemo!
(čuo sam jednom legendu u selu, da kad vidiš kakvu neman ili bar vuka, gubiš glas, te ne možeš da vičeš. E pa demantujem, nije tačno... odgovoriš ali deluješ kao da si se usro u gaće, pa dobro skoro da je tako bilo, nebitno sad)
- Z z zdravo! (Izgovorih junački, a keruša se dade u beg ko đavola da vide. Pas najbolji prijatelj, a? Aj neka mi neko opet pomene ovu floskulu, da ga odma u nozdrve spučim)
- Imaš li vatre putniče?
- N naravno...
- Porasto si!
- Jesam... Čekaj, čekaj, je l' ovo sve stvarno? Je l' sam ja sad umro ili šta? Ti si smrt? Ko si ti?
- Ne budali... /Da l' sam mrtav?/ hehe. Ovo me još niko nije pitao, mislim niko živ, hehe. Nego daj tu pljosku!
- Kako znaš da je imam? Čekaj... Pa ti si Omaja iz doline, ti si me jurila kao klinca onomad, ti si ona što je Bajku survala u provaliju, ti si Liku čekićem udarila u rame???
- Dobra... Uuuu, domaća... Ne seri bre! Nikog ja nisam ubila, Bajka je sam pao pijan, a Liku je crno dete potkačilo, ja s tim nemam ništa... To što si ti bežao je već tvoja sramota i onda sam samo malo htela vatre... i živosti! Vi seljaci ste me nazvali Omajom!
- Znači, sad nećeš da mi sisaš krv, da dođe jato vampira, da me jebete kako već znate, pa da me sutra egzorciraju?
- Hahaha, primitivni ste bili, primitivni ostali, ja sam samo jedna izgubljena duša, kao i ti... Doduše, sad tebi u tom stanju i ne vredi objašnjavati, pođimo kod mene!
- Gde?
- Videćeš. Veruj mi, veruj bar jednom u životu... bar ono, mislim, opusti se!
(kolko puta sam ovo čuo, ko mi sve ne reče, ćale, keva, riba, ortak, zubar... Ma idem, ionako su mi otupela čula a i razum... bole me brige, iskreno nisam ni znao da je Omaja ovako ljubazna...)

- Izvoli!
- Sunce ti poljubim, odakle ova pećina ovde? Pa hiljadu puta prođoh, ne videh ovaj ulaz?
- Dobro, aj sad... Sunce baš i ne moraš da pominješ! A, jesi ti debil decxko? Pa ulaz je morao biti sakriven. Šta? Je l' treba da bude na čistini, pa da me po šesti put spalite, kao onaj tvoj askurđel Miloje s pajtašima 1700 i neke?
- Nisam tako mislio, izvini!

Posmatram malu pećinicu, sećam se da mi je deda pričao da je tu bio nekada rudnik, da su mistično stradala trojica minera, da se pojavile omaje i rekle im da se maknu sa svete zemlje. Ko bi ga sad znao, Omaje, kurci palci, nebitno... te morali da donose mrtve kokoške, te žrtvovano mladunče crnca iz neke daleke zemlje Zambije što je grof Sekereši preko Rumunije dopremio, te grana s Đokinog krivog duda, te medovina devica... svašta, svašta je on pričao.

A ovde sad ovo, sve za divno čudo... čisto, pod konac, poređano po kamenim zdelama i policama. Videh na niski nasušene komadiće nekih pečuraka (volim pečurke od malena i rado ih prikupljam, čak mislim i da ih poznajem, malo se osokolih, htedoh i sada pametan da budem u ovom možda poslednjem času).
- Sušiš, a, Boletus edulis, volim ih i ja?
- Ma jok, Amanita muskaria et panterina, hranljivije su a i slikovitije... ako me razumeš, hehe.
- A šta ti je ovo?
- E to je već prah vrganja, ali ne edulis već satanas vrste... Imam i vina, a od crvenih gloginja i...
- Što bi se reklo, imaš sve, svaka čast. Još samo krilo slepog miša i taman, hehehe?
- Postao si i duhovit, a paz' ovo gore!
(Jebo me sunce, masa slepih miševa sisa okačenu svinjsku glavu... Da se ne ponavljam, odnešen sam ko Živan, al' opet me stra. Čujem oko ulaza Una laje ponovo. Dobro je, mater ti pasju, što malopre pobeže. Valjda će se razdanjuje uskoro. Ipak ovo nisu čista posla, moram nekako da zapalim)
- Da pustimo po jednu crticu praha ludare?
- Da pustimo! (Nemam kud, da je ispoštujem pa da nekako zapalim, neće valjda da traži i da je opalim? Gde sad ovako utronjan.)
- Čula sam te majmune! A mislila sam da si dostojan, još kad te kao klinca ugledah!
- Ne, nisam ništa loše... Ja...
- Ajde, gubi!
- Pa ti možeš da čitaš misli?
- ODLAZI!!! (zadrhtaše svodovi)

Ne znam kako, samo sam izašao odatle, imao sam malo prekide filma, kamo sreće da ih je bilo više. Sve sam nekako skapirao, ali... Najviše od svega me kopka što sam stigao svojoj kući dva sata pre nego što sam krenuo od doma đeda, nešto tu nije štimalo, keruša više nikada nije zalajala, meni su od tada povremeno ruke drhtale, počeo sam da čujem glasove i imam iluziju Omaje u raznoraznim stvarima. Ponekad mi se javljao nagon da prikoljem nešto. Psihijatar mi je savetovao da se manem pića i trave, da krenem sa Haloperidolom, Lexiliumom i Fluoksetinom... Važi! Biće, kolega! Nubaro, znam da si i ti u dosluhu sa ostalima... nisi ni ti dovoljno jak, nisi mogao da se odupreš... primio si larve negativne enerije. I misliš da sam ja lud, misliš, priznaj!!!

Pisano za takmičenje ''Fantastična bića''