Obično poslednje pivo koje je ostalo u kući. Pivo koje se ne dira. Za ne daj Bože. Šta nisi ranije kupio? Ne’š poslednje, a-a. Šta ima veze što nam gosti nisu bili još od Nikole?

U svakoj porodici ima zavadjenih strana, tako i u mojoj. Obicno se radi o imovini koja se treba deliti, a ponekad se izmisli nesh drugo. Kad neko umre u porodici (nedao bog) obicno se nacrta leva rodbina da trazi svoj deo imovine. I na kraju sve to zavrsi na sudu, a posle suda "Vise stete nego koristi.".

Loša uteha za seksualno nezadovolj(e)ne.

Parce drveta sa 6 zica (5 ako je solirant pretjerano divljao) i sacicom elektronike (i jos par stvarcica, al aj sad da ne detaljisem).
Elem u konstrukciji datog, najcesce se koristi koktel mahagonije i javora, ponekad ebanovine i javora (model custom) ili sta god ti guzici padne na pamet, a ima se paaara, custom shop opcije. Svojom tezinom krivi kicmu i stvara modrice po kukovima, desnom ako si desnjak, a lijevom ako, jel, nisi. Istu sudbinu iscekuju i bar 3-4 rebra ako si se, da prostis, zabacio na kakvo udobno parce koze. Dalje. Pri nalivima numere solo, pristup visim pragovima je jednostavan koliko i proces ulaska u Engleski SAS. Ako hoces pristup, pristupi si PRS-a (a sto da ne, i tata bi sine). 
Ali mane nisu bitne kad ima toplinu kao majcin zagrljaj, sustejn kao rika lava u Velikom kanjonu (da se igrom slucaja takva maca nadje u istom) i momentalan "vidi se da je lik profesionalac, sto posto reze, ima Les Paul-a" kredibilitet. I ono najvaznije - ima moju dusu od onog dana kada sam, slinav i umazan dzemom i to vocnim, prvi put cuo Still got the blues.

I od tog dana zavoljeh parce drveta.

zena koja se vrlo cesto spominje petkom i subotom po balkanskim klubovima bez obzira na to da li DJ pusta dobru ili losu muziku.

Izraz koji se koristi radi podsmevanja drugih ljudi koji se nalaze uglavnom u nezgodnom lezecem polozaju, ljubeci patos.

Jedna od mnogih aktivnosti koja postavlja sama po sebi puno pitanja. Ali, pitanja se razlikuju u odnosu na polove...

Spletkaroš. Ološ najgore vrste. Onaj koji gleda samo na sebe i ne zanima ga na koji način će isplivati na površinu, jer je samo on bitan. Petlja na razne načine, a ovamo je fin.

Bucino Ćoše je ugostiteljski objekat (napisao bih kafana,kafić, birtija ili nešto četvrto, ali niko tačno ne zna kojoj vrsti Ćoše pripada) koji je ime dobio po tome što se nalazi na ćošetu a kelner, šanker, računovodja i vlasnik je Buca.

U ovom slučaju reč "ćoše" osim toga što označava ćošak, ugao na kome se ukrštaju dve ulice označava i ćoše na kome se ukrštaju ose vremena i prostora. To ukrštanje vremena i prostora koji inače treba da budu odvojeni može da natera vreme i prostor da se u Ćošetu ponašaju malo drugačije nego na drugim mestima.

Posledica toga je da ako udješ na jedno piće oko 9 uveče kad posle oko sat vremena izadješ biće nekih 3 ujutru. Buca ovakve greške vremena koristi tako što piće prodaje za od 40 do 80 dinara po čaši a onda zaradu menja za marke po kursu dinar-marka pa posle marke menja za evre i od naizgled smešnih cena ima ogromnu zaradu.

Prostorne zavrzlame dozvoljavaju unutrašnjim dimenzijama Ćošeta da budu veće od spoljnih tako da bez obzira na to koliko ljudi ima unutra uvek se nadje mesto za još 5-6 gostiju tako da u kućici koja gledano od spolja ne može da ima više od 25 kvadratnih metara može da bude preko 30 ljudi a da ostane još mesta za sedenje.

Neko će verovatno da se zapita kako sve to funkcioniše, ali ne vredi da lupate glavu kako, tako je i gotovo.

Kobni trenutak kada u kafani trebaš naručiti neku pesmu. Mozak istog trena prestaje funkcionisati, potpuna blokada, i pad sistema. IQ je tog trenutka sveden na minimum. Kroz glavu prolaze razne gluposti, rečenice, stihovi, samo naziv pesme NE.

Omiljena praksa u Srbiji ,dok u civilizovanim zemljama ne postoji.Naime u Srbiji je omiljena poslastica svakog saobracajnog policajca da stoji u nekoj prometnoj ulici i da nasumicno zaustavlja vozila i proverava dokumenta vozaca ,iako vozac nije napravio nikakav prekrsaj.U Americi i Engleskoj npr.,kada bi na ovakav nacin policija pronasla u vozilu tonu kokaina,leseve mrtvih devica,mobilni centar za rasturanje decije pornografije...osoba koja je na ovaj nacin uhvacena u kriminalnoj radnji bi morala da bude pustena na slobodu,zato sto je uhvacena bez osnova,tj.zaustavljena je u saobracaju bez nacinjenog prekrsaja.

Najcesca recenica roditelja cija deca provode noci sedeci za racunarom, a sledeceg dana spavaju do 15-16h. Mada su ne retko i roditelji bili tak'i u mladosti.

To je skoro nemoguce jer sta god da pojedes sadrzi ovu malu ali smrdljivu materiju koja ne koristi organizmu. Gledati sa druge strane, govanca nekih pticurina sadrze dragocene stvari sve od kasmira, preko zrna srebra i zlata pa do vanile... Najbolje je da budes vegeterijanac.

Niza klasa u ocima "tlacitelja"-(ne)obrazovnog sistema gorepomenute drzave. Sinonim reci "zamorce".

Datum rodjenja i smrti naših dedova.

To je samo jedna od mnogih varijcija i orijentacija u odredjivanju datuma, kod naših starih.

U tim prošlim, teškim vremenima, kalendar je bio poput kompjutera danas. Svako ga je trebao, ali su ga samo odredjeni imali.
Gradska svita, većinom je imala uvid u vreme, kako u časove, tako i u datume. Ali vremena su bila takva da je 90% stanovništva, pripadalo prostom seoskom staležu.
Usled tih okolnosti, ukoliko niste bili sin nekog ministra, doktora ili vojvode, niste mogli znati tačan datum, pa samim tim ni dan svog rodjenja, a po neki put ni godinu.

Tada su mnogi ljudi, vremensku orijentaciju pronalazili u onome što ih je okruživalo. Poljoprivredi, ratovima, ubistvima znamenitih ličnosti... Pa tako imamo mnogo predaka rodjenih u vreme kada se sejala pšenica, one godine kada su Turci ponovo zauzeli Beograd, a koji su umrli u vreme prvog snega, godine kada je izbila buna i bili su stari taman toliko da su tek počeli da se briju.

Čovečanstvo je do danas napredovalo, kalendari se sada nalaze svugde i dostupni su svakom.
Imamo ih u telefonu, na poledjini vizit karte, na bilbordima, u našim sobama... Ali i pored toga i danas se nadje po neki stari "posetioc" koji nam ispriča zanimljivu priču iz svog vremena.

Onaj osjecaj kad vidite neku dobru ribu sa debelim gaborom

Kada se na vrhuncu cenkanja, umesto obaranja cene, ka što nižoj, ona gura u negativnu, odnosno da premet koji je predmet cenkanja, po oceni kupca, prodavac treba da zamota u novčanicu i baci, ne bi li tako našao kupca, jer roba nipošto ne vredi ako se bez nje ne dobije i novac

Sledeći primer čuo na pijaci u Vranju:

Osoba koja ne moze u miru da prati utakmicu, gleda film...primecuje sve najnebitnije detalje i uzbudjeno ih komentarise, bez mira pije svoje pivo i vecito zakera kako nije dovoljno hladno, kako grickalice nisu slane...

Malo se zna da je Sveti mucenik Trifun pored toga sto je zastitnik vina i vinogradara, i zastitnik sokolara. U pravoslavnom svetu uveden je kao zastitnik sokolara za vreme cara Ivana Groznog.
"Trifun Patrikejev iz poznatog knezevskog roda bio je dvorski sokolar cara Ivana Groznog. Za vreme lova u jednom od predgradja Moskve, car je izgubio svog omiljenog severnog sokola i naredio mladom Trifunu da ga nadje za tri dana. U protivnom mu je pretila sigurna smrt. Nakon dva dana neuspesnog trazenja, sokolar je seo ispod jedne jele da se odmori i zadremao. Tada mu se u snu javio Sveti mucenik Trifun na belom konju sa sokolom na ruci i progovorio "Ustani uzmi ovog sokola i slavi Boga". Pri tome je ukazao na mesto gde je sokolar mogao otkriti izgubljenu pticu. Mladic se probudio, krenuo je da trazi i ostao veoma zacudjen kad je nasao na vrhu jedne jele kao sto je rekao Svetac. Dozvao je sokola, a on je sleteo na njegovu ruku. Za uspomenu na ovo cudo, Trifun Patrikejev je sagradio paraklis a nesto kasnije i crkvu pored njega. U njoj je nalazi zanimljiva freska-Sv. Trifun sa belim sokolom u desnoj ruci. Ova zanimljiva prica pokazuje da su Sveci bili pokrovitelji sokolara."

Nekad davno beše neki mladi princ koji je tražio životnu saputnicu. Bio je odlična prilika za sve udavače, ali je imao mali nispe, pa su sve devojke posle jedne noći sa njim bežale glavom bez obzira. Posle dugog putovanja, vraćao se kući sjeban jer nije mogao da nadje onu pravu i da je kraljevski zadovolji.
Jedne noći je naišla velika oluja, kijamet na polju. Neku pozvoni na kraljevska vrata. Stari kralj je otvorio i video mladu, zgodnu, lepu i prsatu devojku koja tvrdi da je princeza iz udaljenog kraljestva. Uveli su je u kraljevske odaje i kad ju je video, mladi princ je odmah zabalio. Nije hteo da je trši da se ne bi opet razočarao. Stara kraljica se zato dosetila brilijantne ideje. Postaviće zrno graška i preko njega dvadeset dušeka i dvadeset jorgana, pa ako oseti grašak onda je to ona prava. Na gomili od dvadeset dušeka i dvadeset jorgana princeza je prenoćila. Ujutru, kada se probudila, upitali su je kako je spavala, a ona odgovori:
"Ma kurac sam spavala. Nisam oka sklopila, nešto me je žuljalo, sva sam modra".
Tada postaše uvereni da je ona istinska princeza, jer je kroz dvadeset dušeka i dvadeset jorgana osetila zrnce graška koje je nažuljalo. Princ je uze za svoju nevestu, jer se uveri da je od kraljevskog roda i da će moći da je zadovolji i da živi sa njom dugo i srećno.