Za prosečnog srbina, naziv za svako svešteno lice.

Način ponašanja prosečnog Srbina u prisustvu sveštenog lica.

Ne, ne znači da je umrla sa svojim kućnim ljubimcem, već sa svojom partnerkom.

Pre 40-50 godina seosko domaćinstvo koje je brojilo poprilično članova, koje je imalo poprlično stoke, zemlje, šuma itd. Verovatno su i prvi imali mehanizaciju u selu. Uglavnom bili su tu glava domaćinstva, njegova žena, deca, babe, dede, neretko i braća i sestre od glavešine.
Po dvorištu su bile po 10 zgrada, te za stare, te raznorazne štale, te letnja kujna, te gde se spava, te jedna kao glavna kuća itd.

U međuvremenu su neki pomrli, mlađi su se školovali/oženili/poudavali/zaposlili i pobegli od farmerskog života glavom bez obzira.

Danas u takvim domaćinstvima uglavnom u jednoj od onih 10 zgrada žive 2 starca od penzije koji čuvaju par prasića i nešto malo živine čisto da se zanimaju i pričaju unucima kako imaju ne znam ni ja koliko hektara šuma, njiva itd ali da nema ko da ih obrađuje.
Na pitanje: "Što ne probate da prodate to?" uglavnom sledi odgovor:
"To je još od mog dede" ili "Možda će potreba".
10x godišnje ih poseti rodbina iz grada, i eventualno se skupi cela familija sa potomcima kada je seoska slava.

Parodija na prvi deo filma "Letopisi Narnije- lav, veštica i ormar". Radnja se prvo dešava u "Narniji" pod dejstvom raznih nelegalizovanih stvari i robe na crno. Posle odlaze u stvaran svet de je lopata iz raja izašla a da bi se ona pravilno koristila potreban je i pop. Ili je sad to nepravilna upotreba, jebem li ga sad. Onda veštica pokazuje svoje metode rukovanja tom stvari odnosno lopatom ili nekim čarobnim mačem iz Narnije... na kraju je dobro ipak izgubilo. Ili je loše pobedilo? Ili je ipak dobro pobedilo zlo, mislim to je pop i narkoman i lopata a pop je prebio narkomana a onda je, ma nema sad ni veze svakako će neko u zatvor, a lopata e to će se videti za nekol'ko dana.

Izraz koji je moj otac mnogo upotrebljavao ranije (ajde nisam neka cvecka, i danas ga, al redje upotrebljava). Najcesce ga je upotrebljavao posle jela, kad naravno svako dete, pa i mene mrzi da sami sebi sipam vodu, pa cekam ko prvi ustane sa stola, da ga zamolim za casu vode.
Kako starim, shvatam da izraz ima veoma veliku koriscenost i rasprostranjenost i to najvise na onim mestima gde smo primorani da slusamo nekog ko ima vecu funkciju, a znamo da je gori od nas.

P.S.U cale-sin odnosu...gori<=>mladji.

Vozač autobusa.

Kaže se nekome ko se, usled dosade, uhvatio posla koji nema svrhe raditi i predstavlja uzaludno trošenje vremena.

Izraz kojim stavljamo nekom do znanja da ćemo brutalno nasrnuti na njega, tj., razbiti ga, oljuštiti ga, sjebati ga ili pocepati ga (ko pop sarme na zadušnici). Druga svrha ove fraze je uvreda dubokog karaktera (nacapeš, napaseš, naždereš mi se muda ko pop sarme na zadušnici).

Jedino legitimno venčanje u našem narodu. Džaba sva tolerancija, džaba sva proevropska orijentacija, džaba sva zrelost i građanska shvatanja. Ako pop nije aminovao to nije brak. Doduše, izraz nije ograničen samo na brak, veoma je primenjiv i u drugim oblastima života mada samo kao metafora jer, paradoksalno, naš čovek ne želi da ima baš previše dodirnih tačaka sa navedenim službenicima narodnim.

Dva seoska popa, sklona bludničenju, a kad zagusti, uvek jedan spere ljagu sa onog drugog.

Moto kojim se rukovodimo tezeci da budemo originalni.

Dilema muškog roditelja na pojavu uplakane ćerke na vratima i mladog majmuna sa flašom pića u rukama.

Naucno-fantasticna emisija koja se vrti na RTL televiziji veoma slozene tematike u kojoj seoski "momci" traze trebe za zenidbe,na prvi pogled sve izgleda kao jedan porno uradak.

Помисао у тренутку беса када се намести да вас сви некако истовремено "јебу", што на послу, што кући, што у вези или у друштву... код толерантнијих људи са дужим фитиљем углавном остане на нивоу помисли.

Večita policijska dilema, ujedno i retoričko pitanje prilikom lišavanja slobode izgrednika.

Opis zanesenjaka i ljudi koji nisu svikli da se nose sa svakodnevnim teskocama zivota. Uglavnom zive sami i u njihov zivot drugi ne zele da ulaze. Ponekad su takvi od rodjenja, ponekad izmenjeni tragedijom, gubitkom bliskih osoba. Uvek ih guraju u stranu, kao i da ne postoje, a oni sve to stoicki podnose, procedivsi tek po koju psovku. I lutaju tako,iz dana u dan sve nekako manji i pognutiji, dok jednog dana, jednostavno nestanu. Jer oni vec odavno snom mrtvijem spavaju.

Omiljena izreka mediokriteta ..

Ukratko - ne slusaj srce vec razum .... jos krace - sranje

Dilema prilikom kažnjavanja mazohiste.

Srbija se septrembra meseca leta Gospodnjeg 2009. podelila po ovom pitanju na dva dela: BITI ILI NE BITI PEDERE.