Šta bi Vojo, mili sine?!
Izgenglali me majko ko čopor afrikanaca Džindžer Lin!

Leži baba u ambulanti, tek dovedena. Guši je, steže je, duša se uznemirila, hoće da ide. Porodica jurca, traži doktora, pronalazi ga, ali avaj - smena je završena. Doktor gleda, baba astmatičar, zakazala joj pumpica... Doktor nastavlja da gleda, pipa, podiže obrve, nabira čelo, gleda u glavu familije, napominje da mu je prošlo radno vreme... Ništa. Poruka poslata, poruka nije primljena, zbunjeni sin i snaha i dalje gledaju belo. Gledaju u babu, pa u doktora, pa jedno u drugo, i onda opet u doktora. Tišinu prekida jedino babino zapomaganje u trenucima anaerobnih uslova u njenim grudima. "Pa ima li joj spasa doktore?", pita uplašeno sin... “Delikatno je… Nisam siguran. Mnogo toga je na kocki, ja sam umoran, treba mi mirna ruka, ne znam…”
“Doktore Vi ste nam jedina nada, ja ne znam kako bih….”
Doktor se mršti, šalje pogled u daljinu, pa ga usmerava ka ovom preplašenom čoveku očigledno nevičnom bolnicama I doktorima. Smeška se stidljivo, gledne na sat, gvirne opet u sina… Sin ne čita, misli doktor misli o staroj…
Uto stiže otac, starkelja, javili mu. Jedva ga našao glas o slučaju, u kafani gde remizira sa starom ekipom. “Šta je doktore, kako je matora?”
–“Za male ćete je pare izgubit’…”
-“Nećemo doktore, evo u 50 eura da nećemo. Ajte je vi meni opravite, pa da je vodim kući, da zaprži pasulj.”
Doktor, složivši strogu grimasu, pohita babinoj sobi, provede iza zavese koji minut, zatim izadje sa staricom. Nova aparatura za disanje obezbedjena, direktno iz američkog crvenog krsta.
-“Biće dobro, samo što više na vazduh.”
-“Samo to i imamo doktore, kako nas držite. Aj’ u zdravlje.”
Novac menja vlasnika, baba menja sobu, deda bi menj’o sina… Doktor je zaboravljen.

- Kuc, kuc, uredniče, dopada li vam se tekst koji sam vam poslala na mejl?
- Ovaj gde Nataša Bekvalac prvi put ponovo nije ništa prepustila mašti?
- Da, taj.
- Odličan je. Evo baš ga sa sve slikama štampam u A2 formatu na masnom papiru, pa bih te zamolio da izađeš.

Ćale joj je pljačkaš banaka, keva i ćale su je ostavili kad je imala 15 godina, ima 30tak godina i 3 doktorata, pored toga je uspela da stekne izuzetno opšte obrazovanje. Uspela je da sastavi lobanju koja je bila razbijena na bekonačno beskonačno stinih delića za noć, da nadje kosti u pilani... Posao joj je sam po sebi za vrlo bolesne osobe, a ona je tu najbolja. Nije se našao nijedan zločinac koji bi uspeo da je bilo kako zajebe (našla bi Čiča Dražine kosti za oko 3 sata).Loži se na lika po imenu Blesava Čizma?!

Novajlija : Jao vidi ga Laki . Idem nešto da ga pitam.

Ja (prekasno) : Ne sinak nemoj !

Novajlija : Čika Laki jel to vama sve prirodno ili ste koristili neke elemente iz tablice tipa periodične.

Laki : Šta si rekao ( Hulkstajl ) ?!?

Boki:"Batice, što je sinoć bio dobar fudbal! Dobili smo sa 3:2."
Goksi:"Matori, iskustvo me uči da kada je rez na malom fudbalu 3:2, fudbal sigurno nije bio dobar, možda tvrd."

- Dragi, uključila sam bebi monitor. Dete spava, idemo na tuširanje?
- Već sam u kupatilu...

---

- Mamamamtatatatababababa... mwaaaaaaa!
- Avala jedan javi se, avala jedan javi se!
- Avala jedan ovde, kaži Mile šta je bilo?
- Izgleda je Joca Pendrek opet nekog vratio u detinjstvo batinama, proverite to tamo!
- Dragi, trči u sobu, prebiše nam panduri dete!

1. Keva i ćale male razmažene fufice iz Kalifornije troše sto 'iljada dolara na proslavu šesnaestog rođusa svoje mile ćerkice, koja otprilike ne zna na kom kontinentu živi. Bez da trepnu.
Pola računa odlazi na jednosatno pojavljivanje nekog trenutno aktuelnog turbo-repera, čiji su tekstovi osmišljeni sa ciljnom grupom publike na razvojnom nivou njihove jedinice. Dok mala deca iz getoa koji pravoj rep-muzici daju ceo smisao i težinu, dve ulice niže umiru od problema izazvanih siromaštvom.

2. 300 Evra koje klinac krade iz kase ćaletove mesare, da bi kupio originalne Roberto Kavali sunčane, koje su inače napravljene u Kini za dž i pomoćiće mu samo da izgleda kao pravi mali bolid.

Prosto ti dodje da im posaljes poruku sa tekstom:"Jebem ti uciteljicu"!

- Au, brate, kako si me cepio, ostadoh bez noge.
- Ništa, ništa, sve je to deo igre.
- Ma videćeš šta je igra, da ne kažem polomiću te. Samo da ustanem.

Jebote život vidiš li ti ovog sranja u Ruandi, izginuše ljudi. Poklaše se načisto.

Ta, marim ja, jel vidiš da pecam.

Vredi da se gleda samo do Lusijine smrti.

Namerno korišćenje: Koriste ga oni igrači koji žele da pobeđuju na svakoj utakmici na podmukli način, oni budže ocene igračima, budže budžete, i pored svega, za svaki slučaj, naprave sejv baš pred utakmicu, i zahvaljujući “putovanju kroz vreme“ u slučaju nepovoljnog rezultata oni tu utakmicu ponavljaju sve dok ne pobede. Pojeo im virus sejvove dabogda.

Nenamerno korišćenje: Obično prouzrokovano nestankom struje ili nekim bagom na samoj igrici, vi to ne želite da uradite, ali morate, jbg, viša sila. Najbolje se može objasniti primerom:
Igrate 5-6 sezona sa Zvezdom, sa ono malo muke koju imate uspeli ste da skrpite pristojnu ekipu, ušli u ligu šampiona, nekako prošli grupnu fazu i ušli u osminu finala, a tamo vas čeka Real, prvu utakmicu na Marakani izdržite 0-0 zahvaljujući izmišljenom supertalentovanom Nigerijskom golmanu koji je branio sve živo, sledi revanš, Arbeloa pravi veliku grešku i daje autogol, vi čuvate rezultat, pred kraj Real izjednačuje, ali vi i dalje imate rezultat, sudija svira kraj, i cap, u tom trenutku nestaje struja. Nakon 5 minuta dolazi struja, ponovite 2-3 utakmice pre te sa Realom, povrede vam se neki bitni igrači koji su bili potpuno zdravi kada se igralo prvi put ali ipak terate dalje, i krećete da igrate ponovo protiv Reala, ali Kristijano, Gonzalo, Karim i družina nemaju milosti, rešetaju sa svih strana, iznervirani, pokušavate ponovo jer ste tu utakmicu već dobili i hoćete opet da je dobijete, ponavljate i ponavljate utakmicu, svaki put je drugi rezultat, drugi strelci, ali ishod isti, gubite. Nakon 20 ponavljanja odustajete jer skontate da taj leptir izgleda nije mahnuo krilima samo na toj prvoj utakmici koju ste dobili.

(Mozart se piše sa jednim slovom Z!)