Jedan od osnovnih stubova društvenog uređenja, moderne, demokratske, i evropske države.

Narodna milicija ima dugu tradiciju na ovim prostorima. Ako preskočimo nacionalističku žandarmeriju Kraljevine, koja je bila pod direktnim uticajem tadašnjeg nedemokratskog režima, zaključićemo da današnja, moderna milicija, vodi poreklo od Titove milicije, preko Slobine, da bi današnji oblik dobila pod vođstvom izvesnog Dačića, i dobrog mu prijatelja Borisa.

Narodna milicija je sinonom za poštenje, pravdu i nenasilno sučeljavanje.
Pripadnici narodne milicije se odlikuju visokim nivoom inteligencije, tolerantnošću, strpljenjem i razumevanjem, kao i niskom stopom korumpiranosti.

Neopravdano su omraženi u narodu, i na njihov račun se ispredaju mnogi gnusni skandali (koji naravno nemaju veze sa zdravom pameću), kao i mnoge jeftine pošalice, kojima se pripadnici narodne milicije prikazuju kao inferiorni po pitanju inteligencije.

Pripadnici narodne milicije, budući vrlo tolerantni, strpljivi i duhovno uzdignuti, ne obraćaju puno pažnje na te izlive nezadovoljstva, već isti narod koji ih sa mnogo mržnje gleda, brane od svih zala! Ponati su po tome što će svakome priteći u pomoć u po dana ili pola noć, što su tu uvek kad ti trebaju, i što su im bezbednost građana i pravda na prvom mestu. Takođe je stopa korupcije, na zavidno niskom nivou.

Narodna milicija ima nekoliko različitih branši (saobraćajna, intervenna, žandarmerija i sl), i sve krase osnovna načela narodne milicije: pravda, zaštita, poštenje, tolerancija, strpljenje, i visok nivo inteligencije.

Gas za smejanje (N2O) je ono što država treba da ‘implementuje’ svom dragom, do depresije dovedenom narodu u ova _________________vremena. Lakše će narod progutati poskupljenja, akcize, takse, poreze, doprinose, marže, kamate, rate, minuse, račune svih vrsta, laži, krađe, prevare, otimačine raznog tipa, lude poslanike......

Horde pijanih ljudi koji masu zastavama i pjevaju pesme BMK-a. Popularno medju svim generacijama. Omiljena zanimacija na Ravnoj Gori pocetkom maja.

Poslednja uteha koja ostane kad sve ostalo krene po zlu

U gradu u kome je javni WC misaona imenica, logično je da narod izabere žbunovito mesto, šumicu, park ili haustor za obavljanje, jelte, velike nužde. Gradskim vlastima ne preostaje ništa drugo, nego da lepo stave tablu sa natpisom ,,Narodna noša". To im je, brate, najjeftinija solucija.

Mini umetnička dela po zidovima koja uglavnom ostaju neprimećena sve dok se na njima ne nađe nešto poput

Maja '94
i
Miloš '78
forever

Blejaci u provincijalnim sredinama, obicno 16-19 godina,neretko navijaci lokalnih klubova ili nekog prestonickog, sede po citav dan na ulici i gledaju narod kako prolazi, jos ako imaju neki sok da kupe ili tiket odigraju,extra

Kod nas (a i u ostalim ex-YU republikama) odomaćen naziv za kalkulator.
Počeo je da se pre mnogo godina koristi iz jednog jedinog razloga: prvi model kalkulatora je u SFRJ proizvela hrvatska firma "Digitron". A narod k'o narod, uzeo to zdravo za gotovo i tako je naziv ostao do današnjih dana.

Statusni oblik hedonizma i maksimalne uživancije prosečnog i natprosečnog Srbina. Droga koja vraća kilažu i osmeh, posebno Prvog maja.
Kad ponovo primete da žive k’o svinje, Srbi će na ulice da se bune. Danas nisu hteli, jer je praznik, a praznika je, inače, sve manje i manje Za razliku od Grka, Hrvata, Turaka, Nemaca, ili Albanaca i azijata, koji su u velikom broju izašli na ulice- na protest i fajt, Srbi nisu hteli da kvare praznik i da se biju sa žandarima, kad to mogu svaki dan da rade. Danas su u ime prvog maja, protestovali samo oni koji nisu uhvatili prase.

Dečko koji je dovoljno sazreo da već može uzeti da čita "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Švabicu"...

Nije rvanje, ali je toliko glupo da je svakako američko! Ne znam šta je to sa amerikancima što ih tera da razvlače sve svoje sportove.. Bejzbol traje satima (nisam siguran zašto, nikad nisam ostao budan dovoljno dugo da vidim), u njihovom fudbalu se igra 3 sekunde, onda se beži u aut i čeka se 45 sekundi da se ponovo igra, a ovde se klipani koji iz benča dižu težinu vaše šire familije, razvlače po podu od šamara koji je promašio i poštanski fah opštine u kojoj se održava meč. Da stvar bude gora dadoše im i mikrofone. To nam je donelo glumačke poduhvate koji su pomračili slavu neuverljivosti glumaca u posleratnim partizanskim filmovima. U pokušaju da se izvade uveli su i rvačice (šta? nije bilo dovoljno pičkica u tom ringu!?!?) ali kako su softkor pornići prevazidjeni od izuma adsl-a, ovo ne pomaže popularnosti. Srpski narod pokazao se zavidno otpornim na ovu glupost i "meč" koji je zakazan u Areni otkazan je zbog nedostatka interesovanja. Ovakav nivo kolektivne svesti nismo prikazali još od I Srpskog Ustanka. Ponosim se nama!

Neizostavan deo svake kamiondzijske kabine u vidu portreta obnažene ženske figure na plavom peškiru naslonjenom na suvozačevom sedištu.
Bilja,Ljilja,Maja,Seka,Stoja,Viki...

Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.

Pada se svake godine negde oko 1.maja i razlikuje se od obicnog vencanja po tome sto nema prve bracne noci, jer ne vole svi grupni seks!

Kutija u obliku flaše u kojoj je pismo za Tita,nose je omladinci po celoj zemlji,a predaje se 25. maja posle sleta na stadionu JNA u Beogradu - Titu.

Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.

Mudrost svojstvena samo :

1. Lešinarima - Jedenje crkotina
2. Igračima poker aparata - Dobit na tuđoj nesreći (vrebanje aparata na kome je neko pukao veću svotu)
3. Političarima - Šlepovanje uz nekog koga narod gotivi, zarad jeftinih glasova.

Ajduci se vraćaju, kao što se bili Hajduci pre sto godina. Sad se vraćaju Hajduci. Hajduci su postali u hajdučkoj dolini. Dooolina, hajdučka dolina gde hajdukuju i pobegnu u šumu. Eeee, znači Hajduci su postali. Znači postali - to su, oni su narod! Hajduci su narod.

Jedno drugoga džanderišu, jedno drugoga skidaju golog, jedno drugoga- to su Hajduci, znate? Uzmu sve i svašta rade. Prema tem, to su Hajduci mnogo opasno koje nastala svet i zemlja. Hajdučka.

To su Hajduci koje napadamo. Džendarišu, aaa... poneveravaju... divlji. CENE DIŽU, skidaju narod! To su Hajduci. Završili smo sa Hajducima.

"Fail" serija RTS-a iz 1992-95. godine, još jedna u dužem nizu. Nastala je kao domaća aluzija na američkog "Policajca sa Beverli Hilsa", što se i napominje u prvoj epizodi. Zamislite situaciju: granica zatvorena, hiperinflacija nikad veća, kriza u svakom sektoru društva, besparica, uz samu granicu sa Srbijom besni krvavi rat... i televizija jedva spaja kraj sa krajem. I sada, postavlja se pitanje, šta državna televizija može da učini da se narod makar nedeljom uveče malo opusti od svakodnevnih trzavica? Odgovor je: da snimi seriju u kojoj ima svega osim realnosti. Pa makar i na staroj celuloidnoj traci, obzirom da je uvoz video-kaseta (odnosno magnetoskopskih tejpova) zastao.