Nekada dok još u srpskom jeziku nije postojala reč hejter, narod je osobe koje su iz besa činile gadosti zvao besnare.

....prevedeno na srpski,mrznja prema pederima!
Ono sto je problem kod homofobicnosti je MRZNJA i sam osecaj osobe koja mrzi,da je ugrozena od osoba koje gaje sklonosti prema istom polu.Vrlo cesto je posledica latentnog homnoseksualizma,kao i straha i mrznje prema sebi zbog toga.Homofobicnost je veoma izrazena u Srbiji,mada mislim da kod nas nije najveci problem u latentnom homoseksualizmu,vec u jednom paradoksu ,karakteristicnom za nas narod,jer nas narod voli da mrzi!Srbi mrze svakog ko je drugacciji,ko ima vise od nas,komasije i njihove krave,drzavu,vojsku,policiju.......

Carevo novo odijelo autokratije.Omogucava da narod vidi i dobije goli k.rac i da se dobro i ponizno vlada sa njim .

Taki smo narod. Nit' ko pita zašto, nit' od kada, al' kad nešto naviknemo nema rikverca.

Smisljeno da bi narod citao. Na wc solji covek je sam sa svojim mislima i nema ko da ga prkida.

One reči koje onaj sasvim običan narod ubede da kupe dotični proizvod, iako ustvari nisu ni razumeli gde zeka pije vodu.

Ovaj socijalni fenomen Tito ( JBT) je primetio i vešto iskoristio u svojoj propagandi.

Da li zbog toga što smo nebeski narod ili nečeg drugog, uglavnom većina poznatih rok-muzičara imaju neke veze sa Srbijom. Zašto naš narod ima potrebe da laže za tako nečim, to još nije utvrđeno. Takve tvrdnje imaju istu težinu kao i Deretićova teza da je Aleksandar Makedonski u stvari rođen kao Aleksandar Karanović i da je pod njegovim vođstvom Srbija imala granicu do Japana, a da smo pre toga par hiljada godina unazad podigli Stounhedž i da su većina reči u latinskom jeziku u stvari, srbizmi. Mada, Deretić je ipak član Ruske carske akademije, samo što Rusi to još ne znaju. Kad su Koštunica.

Previše teatralna osoba.

Nadimak osobi koja NIKAD ne izgovara tačan broj. Ne mora biti ženskog roda, mada u većini slučajeva jeste. Dnevno popije 5,6 kafa, neki film gledala 3,4 puta, nalazi se od vas na 300,500 metara, čekate je sat vremena jer ona dolazi za 10,15 minuta, bila na moru 2,3 meseca, bila kod frizerke juče - prekjuče, i platila dve hiljade i nešto, a to nešto je po pravilu 990 dinara, počinje da uči krajem maja, znači početkom juna...

Price koja nastaju u doba mira,ekonomske stabilnosti,opsteg zadovoljstva u zemlji (narod nema sta vise da sere,pa onda daj da izmisljamo svakakve gluposti).

Narod koji po autobusima diše otvorenih usta i po facama, kosi, kaputima stavlja svoje mukotrpno stečene bakterije u promet...

Čovek koji obećava, pozajima pa ne vraća, špekuliše, valja, mulja, laže i krade, ali ne od svog naroda nego za svoj narod.

Slika u vidu jednog kratkog fleša koja ti se pojavi u glavi nakon što neko spomene neku ozbiljnu boleščinu, koja prelazi granice onoga što ti možeš da podneseš.

Nakon toga slika se jedno vreme ponavlja baš u momentima kada ti najmanje to treba. Na žalost, tehnika teranja te slike je za sada nepoznata i jedino što stvarno pomaže je vreme koje kako narod kaže, leči sve.

Pravi primer pevaca koji je neprestanim izvodjenjem jedne iste pesme uspeo da smori i boga i narod, a da se ne lazemo, i samog sebe...

Interna šala zaposlenih u našim bolnicama. I pored toga što hirurzi neće da otvore ni konzervu bez pedeset evra, ovi što rade na porodiljskom odeljenju deru najviše.
'Oćeš na carski - daj 'vamo 100 evra.
'Oćeš da pička od gospoje ne izgleda k'o da je petarda pukla - daj 'vamo 100 evra.
'Oćeš da žena ne bude na stolu 15 sati raščerečena - daj vamo 100 evra.
'Oćeš da se sestre i babice normalno ponašaju prema ženi - daj vamo 10 - 20 evra.

Narod k'o narod, daje i šuti. Prvi put kad neko uleti sa automatskom puškom i najebe im se majke milosne ima država duradi nešto.

Očajnički pokušaj prijatelja koji je gromoglasno prdno ili što bi reko naš narod "satro guzicu"
da se izvuče iz neprijatne situacije.

Interpunkcijski znak koji označava kraj rečenice.

U razgvoru se ne izgovara, već se kraćom pauzom između rečenica podrazumeva njeno prisustvo.
Ako se naglasi, označava izričitu odlučnost u obustavljanju neke radnje.

Recimo razgovora i tačka.

Nemačke, kvalitetne i skupe. Klasni simbol u svakoj učionici, nije bilo koja šuša od deteta mogla da ih ima. One su te koje prave razliku. Mala Maja nije htela da sedi pored njene simpatije Marka koji je imao običnu crno-crvenu olovku prizvodnje rudarskog basena Bor več je izabranik klupe njene bio mali okrugli mišelinko Nenad koji je imao Štedler olovku i to onu 2HB laserski preciznu. Sponzoruša...

Devojka koja je skinula mrak najvećem broju momčadi iz susedstva.

Sranja i pišanja k'o i kad nisi u braku, samo što je neko prisiljen da sve to osjeti.
Što b' naš narod rek'o "čuje se".