nizbrdo se i govno kotrlja
Peva se uz melodiju pesme Harisa Džinovića : I tebe sam sit kafano, samo ima malo izmenjene reči i glasi ovako : I tebe smo delta siti, dabog da se zapalio...zbog tebe me ostavila, na pare se navadila, zbog tebe smo delta gladni.
Skup samoproklamovanih predstavnika naroda koji se trude da predstave ono najgore od sebe ne bi li se prostodušni posmatrač osetio uzvišenim i kulturnim, ’’kad mogu ovi na televiziji da budu dripci, što ne bih i ja’’. Vokabular se svodi na pijačni sleng, a argumentacija je na nivou deteta iz trećeg tri. Glavnu reč obično vode najgori seljaci (pod ’’seljaci ’’ mislim na karakterne osobine, ne na ljude sa sela koji su za dotične poslanike takve erudite da to ne može da se poredi, oni u štalama imaju obrazovaniji kadar), tako neugledni i bezprizorni da se čini da im je taj karijes iz usta konačno metastazirao na mozak i ubio te poslednje tri, četiri preostale nervne ćelije. Žene u skupštini izgledaju i ponašaju se kao da im je odmah tu ispod one poslaničke klupe "uštekana" ona torbetina na kvadratiće sa kojom ce odmah posle sednice i završenog pičkaranja da odjure u prvu sedmicu i guraju se do buvljaka da tamo nastave svoj društveno koristan rad. Crn je taj narod kojeg oni predstavljaju.
Tip žene poznat u narodu kao kurva. Nosi je ko kad hoće, kol'ko hoće, žena jednostavno voli da jaše po kurcu.
Ispred prodavnice nekog sela, razgovor 2 sredovečna čoveka:
- Umrla jutros Radojka, Bog da joj dušu prosti...
- Ona od starog Brke?
- E ta, ona što su je po selu više nosali nego što su gaće imali na sebi.
Izraz za osobu koja ima "nesreće" sa alkoholom. Obično se takav izraz koristi u manjim mestima, za mlađu osobu, neiskusnu, čiji svaki peh bukne kao požar. Zbog neumešnosti i preterivanja u ispijanju alkohola, često se jutrom pročuje vest da je našeg tragičara do kućnog praga nosio narod- odatle vidimo i smisao izraza. Za iskusnog smuka, koristi se uobičajeni izraz: "Alkoholičar".
"Gde si Miki, nošnjo narodna? Šta je, boli glava, a?"
Zajebana muzika koja kreće u onom delu filma/ serije dok glavni lik luta po ukletoj kući/ šumi/ brodu, ili ako gledate indijske serije, kada mala nevesta prospe pirinač po podu. Stavlja nam do znanja da će uskoro biti nekog belaja, i tada počinje srce jače da lupa, guzica da se znoji, a sve to sa pogledom fiksiranim na ekran dok pokušavate da nadjete mesto iz kog će, po difoltu, nešto da iskoči. Sve je to obično praćeno glasnim zvukom lomljenja neke sitne, a neprimetne stvari koja vam se našla pod nogama (grančica, staklo, mrtva mačka...)
No, često se koristi i u realnim situacijama. Na primer, kada vam devojka prvi put spremi neko jelo, pa vi udarate u sto (ali tiho, naravno) viljuškom i nožem sve to praćeno uz, takodje tiho, lupkanje papučom po podu. E sad, sa nogom radite to dok jedete, jer ruke su vam zauzete, logično, i onda joj uz glasan podrig stavljate do znanja da je hrana bila zadovoljavajuća, i tada ona može da odahne. Kao u filmovima, samo sa malo drukčijim elementima.
Isto i kada vam ortak odgovara pred tablom. Sednete u drugu klupu (da profa ne bi provalio ko lupa) i ponavljate korake iz prethodnog primera. Bez viljuške i noža. U ovom slučaju se koriste olovka i pozajmljena bojica. Drug vam se preznojava, zato što je zaglibio oko drugog pitanja, vi tiho lupate, a profa viče zato što ne provaljuje ko to tamo lupa, sve dok neko ne da ovom mučeniku odgovore. Završeno sa odgovaranjem. Gromoglasan aplauz, ovom što je odgovara' pada kamen sa srca, svi srećni, čak i profa, zato što više ne čuje ono lupanje.
...
Pa jebote, kako je moguće da onoliko surfera pogine od napada ajkula, pa zar ne čuju muziku bre?!
je vašar nepismenih ljudi i prevaranata.
Višesmisleni narodnjački stihovi.
''Plitak potok, joj, plitak potok
a voda duboka, a voda duboka.''
Pisanje ogorčenih statusa na fejsbuku, satiričnih defki na Vukajliji, lepljenje protestnih plakata, šaranje pretećih grafita po zgradama, otvaranje grupa i strana na fejsbuku koji pozivaju na proteste jer zimnicu razvlačimo preko leta, jedemo pasulj za doručak, ručak i večeru i grejemo se na ringlu od šporeta. Na pozive na protest odgovori 20000 ljudi od kojih se na zakazanom mestu u zakazano vreme pojavi 20, pa i oni na kraju odu u kafanu.
Glasnogovornik: Ljudi, ovo je stvarno previše! Mi ovde nemamo za leba dok se guzonje greju u foteljama! Pa ne može više tako!
Masa: Jeste! Treba to sve srušiti, zapaliti, da vide oni ko smo! Dole vlast! Svi na ulice!
Reporterka: Mi smo sa televizije , da li neko želi da da intervju?
Glasnogovornik: Ma bež' bre, šta me snimaš, otkaz da dobijem zbog tebe bre!?!?
Masa: Šššš... evo ih ovi sa televizije...šuš...ajmo mi lepo kući dok otkaze ne dobijemo, zajebi ti ovo.
Kod kuće, za kompjuterom: status: "Dole vlast! Svi na ulice" (60 lajkova), grupa: "Svi mi koji ponovo rušimo vlast" (5000 članova, 12546 lajkova), "Protest ispred zgrade opštine" (2000 članova, 10000 lajkova).
Sutradan, ispred zgrade opštine: 20 ljudi sa dva plakata "Hoćemo posao" i "Di su naši novci" čeka petnaest minuta a onda svak' svojoj kući da se pravi zimnica (velika, i na leto da ostane, pa da se šteka za more).
Kad te narod pijanog nosi kući.
Šale, stihovi i kratke prozne forme koje se najčešće nalaze ispisane u hotelskim toaletima, na spratnim krevetima, urezane ili ispisane na regastoima ili zidovima. Karakterišu ih snažne emocije ispirisane vanserijskim događajima kao što su abnormalno dugo pražnjenje creva, kiša koja pada par dana, smor ili pak uludo potrošene pare za smeštaj. Takođe se pokazuju univerzalnim jer se nadopunjuju ljudi iz ranih krajeva Srbije što se može primetiti različitom upotrebom padežnog sistema.
O moj Bože bulja propevala, četir sata dasku ugrejala...
(ispod piše Loznica rulz, ćirilicom)Nežno su se naše usne dodirnule, osetih toplotu, a tada je ona stisnula butine i slomila mi naočari.
(vrlo poetski, vi protumačite)Beograd bojz! (preko preškrabano) Valjevo je najbolje! (pored toga) PFC (preko toga) Firma Vojvodina Novi Sad (ispod toga uokvireno markerom) A mogli biste i da okrečite a?
(što bi se kaz'lo, Koji je vama?)Izaš'o sam iz VCa razočaran grdno hteo sam da serem al sam samo prdno!
(klasika, ali kad neko ispod napiše "Nazdravlje!" oduševim se.)Jeb'o vas hotel! (pored toga dopisano) Zahvaljujemo, vrlo ste ljubazni. Molimo vas, sledeći put koristite knjigu utisaka! Uprava hotela.
(Joj, Srbijo, majko... :) )Mi smo momci s' planine, željni pi*ke ko slanine! (pored toga napisano) Čuj, dođi ođe avetinjo, oca ti jebem da vidiš šta ti je planina!
(u potpisu, socijalno raslojavanje)
Neće te nahraniti ali ćeš lakše podneti glad.
Izraz koji se koristi da opiše šarenu odeću koja prosto zrači i bode oči i među klasičnim trenerkama i farmerkama izaziva pažnju kao električna gitara na Saboru frulaša.
Drugarica: Kako ti se sviđa ova moja suknjica?
Ja: Indijska narodna nošnja... Bolje da si navukla džak za pšenicu, lepše bi ti stajao!
Vojnička uniforma iz Prvog svjetskog rata.
Vrsta muzike koju kada čujete da se emituje na bilo koje dve srpske radio stanice u isto vreme, odmah znate da se nešto strašno desilo i da je 100% proglašen Dan žalosti.
Koja god te bolest snasla u Srbiji ne vredi ici u dom zdravlja jer ce ti prepisani ''s.u.k.'', ili ti Srpski univerzalni lek, tj. negovo velicanstvo BRUFEN, a ako je djavo odneo salu dobices i 10 penicilina u bulju pa makar oni nemali veze sa tom bolesti.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Eh,šta bi dali robijaši da je to apsolutna istina...
Glavne odlike srpske narodne medicine su naravno lekovi domaće proizvodnje, koji se najčešće proizvode po selima, od strane seoskih medicinskih gurua. Glavna osobina tih lekova je ili da "izvuku" bol i otok, ili da "razbiju" kamen u bubregu ili čak potpuno ožive čoveka iz mrtvih.
Selo XXX
Lokalna baba, poznata po svojim čudotvornim lekovima od livadske trave dolazi u kuću gde je bolesnik, koji boluje od bolesti za koju je potrebno minimum 5 mišljenja različitih doktora profesionalaca (naravno, on ipak ne jebe doktore ni 5% i zove baba Slavku):
Baba Slavka: "Evo sad će tebi baba Slavka da stavi ovu oblogu od kantariona da IZVUČE otok! Ništa se ti ne brini, sve će da bude u redu."
U tom trenutku u kuću utrčava dete svo u krvi. Usplahirena majka se hvata za glavu: "Jao šta si to uradio?"
Dete: "Isekao sam se na gvozdenu, zarđalu ogradu."
Majka: "Jao! Moramo te brzo odvesti kod doktora. Moraš da primiš tetanus inekciju!"
Baba Slavka: "Ma kakav crni tetanus. Nemoj da truješ dete glupostima. Uzmi ti sine i lepo se popišaj na tu ranu, a onda će tebi Baba Slavka da stavi oblogu od njene domaće masti."
Majka: "Jao baba Slavka pomagajte! A šta je u masti?"
Baba Slavka: "Neven, seckani paradajz, lekovito blato, iseckani beli luk, i sok od kravlje balege... znaš to je da "izvuče" prljavštinu i zaceli ranu."
ogranak beogradskog Zoo vrta pod zaštitom države u kome se čuvaju kapitalni primerci domaćih životinja.
Karakterističan je po tome što ne možete ući unutra da pogledate životinje nego ih posmatrate na kanalu državne televizije u specijalnim emisijama koje se emituju par puta u mesecu.
Kartu za gledanje životinja plaćate u sklopu RTV takse...
Podela muzike na žanrove, kod ljudi koji slušaju narodnjake.
"A šta slušaš ti kad ti se ovo ne sviđa?"
"Stranu muziku, Pink Flojd, kapiram da nisi cula?"
"Ne. Ja od strane volim Dženifer Lopez i Šakiru samo."
"I ja."
