Драган: "Ја ти кажем, ако хоћеш да тресеш шљиве, немој платно у квадрат да постављаш, већ у правоугаоник."
Милорад: "Ма не може Драгане у правоугаоник, квадрат је бољи."
Драган: "Аман човече, у правоугаоник."
Милорад: "У квадрат бре."

(после више од пола сата расправе...само што сада разговор постаје много гласнији и напетији)

Драган: "Добро, бре, добро..у квадрат ће да стављамо"
Милорад: "Шта кажеш, бре?"
Драган: "У квадрат ће ги турамо."
Милорад: "Е нећемо него ћемо у правоугаоник."
Драган: "Па зар ниси хтео да ги стављамо у квадрат???!!!"
Милорад: "Ма нећу бре!!!"
Драган: "Шта нећеш, па ти си тако хтео."
Милорад: "МА САД БРЕ НЕЋУ НИ КАКО ЈА ХОЋУ!!!"

-------------------------------------------------------

Расправа се наставила до касно у ноћ, и тако су још једно два три пута мењали мишљење чисто из ината, све док их остали нису отерали у три лепе и питали их зашто расправљају томе како ће да тресу шљиве у сред јануара.

A:"Da ti pričuvam mobilni dok se ne vratiš?"
B:"Tebi ne bih dao ni nacrtane ovce da mi čuvaš!"

- Đole, idemo mi po vops i da pirnemo neki buksnić u parku. Pošto si ti, jelte, sportista, ne piješ, ne pušiš i te forice, ostani s Darom na gajbi da ne bude sama.
- Brate, daj da idem s vama! Ne ostaje mi se s Darinkom, smoriće me dibidus.
- Aj' ne kenjaj majke ti, šta ti fali?! Zabaviće te Dara već nekako.
- Tja... Ne bi me zabavila ni kad bi sisu izvadila, al' ajd...
- Toliko te smara?
- Vjeruj da mi je zanimljivije gledati svježe ofarban zid kako se suši.
- Ok, ok. Aj' onda leti po pivo hnjo hnjo

-Dobar dan junače ’oćete da sedn..a to si ti mali, idi begaj, ja mislio neki Solunac..

- Па како сад радиш у пекари? Јуче си био архитекта, прекључе поп, а недељу дана раније загорели покераш! Тебе човек не може ухватити ни за дупе ни за главу. Јадна твоја жена...
- Мислиш нова девојка? Развео сам се неки дан.
- Ау крв ти јебем!

"Ја јесам мало попио али зато знам шта говорим. Сто пута су нас швабе напале и сто пута сам мсгдазх рјр аохмхд побили нејач ниуспхгупсгнкјсб конташ, брате..."

Situacija: Jedan lik udario drugog i počeo da beži.

Udareni lik: E brate, znači znam gde živiš, e! Videćeš kad ti upadnemo na gajbu!

___________________________________________________________________

Situacija 2: Tuča dvojica likova, jedan odlazi kao pobednik, drugi ostaje na podu, prilazi ortak i diže ga sa poda.

Ortak: E, brate pusti ga, znači znam gde živi, znači napravićemo mu sačeukušu brate kontaš!
Ošamućeni lik: E brate, sestro, ćale si, keve mi znači!

a: Jesi zvao Kizu i ove njegove?

b: Ma jok, šta, da mi dođu pa posle ne mogu ni suzavcem da ih oteram...

- E da, da ti vratim onih iljadu dinara...
- Kojih iljadu - dobro si se setio stipso a ovamo kupuješ limenke, nećeš da piješ dva litra, izigravaš nešto, sad ti imaš prefinjen ukus jebalo tutku - ma to sam ja i zaboravio...

- A ovo je onaj što ste ga ubacivali u kontejner na odmoru velikom?
- Pa jeste, mislim nije, mislim sam se ubacivao, misim kao deca smo se igrali, jebote aj ćuti koji si ti majmun ne verujem.
- Ma nema veze pusti dečka, ja sam to i zaboravio. ...

- Kako se bre ne sećaš, Kopaonik 2006, Filozofijada, ti i ja u sobi sami, na radiju Ana Nikolić, Januar, nismo tad baš puno filozofirali... za razliku od danas...
- A da... sad se sećam, ja sam to i zaboravila...
- Kurac si moj ti zaboravila.

-Brate, kad bi Arsenal doš'o na dvojku, a Roma na keca, da odvedem Kaću na večeru, pa ako moji ne budu kući, kod mene na gajbu.
-E tebi ni zlatna ribica ne mož' da pomogne.

Gazda:“Je l’ bilo posla od jutros?“
Radnik:“Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”

-'Ajdee reci mi!
-A što si tako radoznao?!
-Pa da čovek nije radoznao ne bi ni pederi postojali.

Šomi: 'Ajde bre, koji si mi moj došao da sediš, daj da natovarimo ovaj kreč za Crepaju, ovde mi leže pare...
Ja: Ma čekaj, pusti me da malo danem dušom, tek dođoh, a ti bi odma' da radiš... A i što nisi zvao Peđu da ti pomogne, šta si se navrz'o bre na mene...
Šomi: KOGA?! PEĐU?! Si ti lud?! Njemu ni lopata ne pomaže, on, pa da mi pokupi sve iz kuće...sikter!

-Брате, кева греје сарму, ош да једемо па после да пикамо ПЕС?
-:размишља о томе како последњих х дана једе само паштету и попару јер је пичка студентска: Па, не знам...
-Шта не знаш који курац, ај 'вамо.
-Ево, само да оперем руке. Реци јој да ми угреје четри комада.

A: Vidi kako je neveseo.
B: Normalno, kad mu je rekla sve najgore. To ni pas s' maslom ne bi pojeo.

Пре писменог испита:

Колегиница штребос: Јеси учио нешто?
Ја: Пффшш... Излазим, па шта буде.
Колегиница штребос: Јој, ја ништа не знам! Све ми се испомешало! Тако ми и треба кад учим 5 дана пред испит!
(а сви добро знамо да већ два месеца нико ни г.мотком није могао да је истера из стана)
А на испиту... Гледаш она питања, пребројаваш колико можеш да урадиш, да знаш да ли има довољно за пролаз или да баталиш одмах. Чешеш се по глави, осврћеш се, гледаш људе. Бациш поглед на ону колегиницу, она већ попуњава последњу рубрику ситно писаним словима, устаје и прва излази напоље. После је видиш на списку где јој се десетка цакли поред.

------------------

Пре усменог испита:

Колега штребос: Јеси учио нешто?
Ја: Пффшш... Онако.
Колега штребос: Јао, човече, ја прешао само 10 испитних питања, ништа бре не знам! Идем на срећу.

Онда изађе колега да одговара, извуче питања, одговара без писања концепта, цепа 300 речи у минути, профанка му поставља потпитања из других области, све човек зна. И фусноте. Излази напоље срећан и задовољан.
После прозивају мене, жврљам по папиру за концепт, цртам чичаглишу, мењам питање, муљам нешто...

***

После испита ме сачека онај исти колега.
Јој, човече, јеси видео оно, све ме питала оно што знам! Ово ми је најсрећнији испит. А само сам три дана учио! Шта си ти урадио?

U toku skroz neobaveznog caskanja, osoba A se izrazi lose a osoba B odmah smisli pricu za to.
Osoba A-I tamo pored kapele su mali grobici.
Osoba B-Ahahaha! Mali grobic! Mali grobic, dodji da te pomazim! Ma pomazicu ja tebe jednom zauvek!
Osoba A-...