Barem jednom u danu. Da li je to do pamtljivog broja ili neka urođena nesreća...
Koliko god puta se javila i rekla: Ne to nije taj i taj što radi to i to, i kulturno završila, uvek će se naći jedan pametan deda ili još bolje baba koji će smisliti način da oduže bolan razgovor i zadrže me na ivici histerije. Na kraju, izvučem deblji kraj jer moj broj nije taj broj koji im treba i kako me samo nije sramota sto koristim tuđ telefon i kradem brojeve korisnih ljudi jer šta ja korisno radim u životu. I ne znam koji je novi broj tog i tog. Stvarno sramota. Pu.
zvrrrrrrrr 8:57 ujutru
- Halo
- HaloOo
- ....da?
- Jel to Neven?
- Ne, nije...pogrešan broj.
- A jel tu Neven?
- Nema Nevena pogresan broj.
- Kako?
- Lepo.
- Ajooooo
- Do viđ..
- A koji je broj od Nevena,sine? Znaš Nevena, namešta sudopere. Evo meni se zaglavilo 'vamo nešto, pa ne znam kako ću.
- Pa ja stvarno ne znam...
-...a taj Neven dobar momak nekad nije menjao broj. A ko si ti?
- Ja?
- Ma idi bre!tu tu tu tu tu
Posvećeno nesretnom Nevenu i dedi koji me je probudio.
Genijalna izjava na pitanje o zlostavljanju dece, ali zapravo vrlo korisna da zbuniš ljude koji te smaraju pitajući sve i svašta. Zastanu na tren, verovatno u sebi pomisle da si ludak, ali te se okanu, što je najbitnije. Provereno radi, jedini uslov je da budeš dovoljno otkačen kao i ja pa da isprobaš!
- Eeeee, šta misliš hoće biti težak kolokvijum?
- Pa, ne znam, možda sam i ja nekad zazobzo paszovo sap!
Vazda ima kvarova u stanu. I tako, dođe majstor kod domaćina da mu popravi neku štetu, a domaćin, zaludan, nadgleda sve faze radnje u detalje, i na kraju, kad je majstor skoro završio posao, ne izdrži da ne kaže: "Ja bih to mogao bolje!".
- Pa, što si me onda zvao, koji kurac? Izvoli, pa dovrši!
Naravno, nijedan domaćin ili bilo koji lik koji plasira ovakvu poruku, ne prihvata se posla, nego naprosto zaćuti i ode da donese rakiju ili pivo.
Studijski program gdje je knjiga u jednoj sobi, a ja u drugoj.
Tu i tamo se vidimo.
(B-varijanta: paklica mi traje cele nedelje)
Ne, nisi ti nikakva dvostruka ličnost. To što dva dana purnjaš, pa dva dana jok, ne znači da si dva dana nepušač, a dva dana pušač. To samo naravno znači da ne možeš/nećeš da ostaviš duvan, pa misliš da ćeš na taj način da smanjiš ili balansiraš. U suštini, izuzev što dva dana nećeš imati zadah iz usta, a onda dva dana hoćeš, ne znači ni da si se ta dva dana skinuo sa duvana, jer će opet doći ona dva kada ćeš da zapališ. Zato, bolje ko čovek priznaj da pušiš, jer je to daleko poštenije i prema tebi i prema drugima.
Lena: Izvini, imaš li upaljač?
Laza: Opa! Nisam imao pojma da ti pušiš! (pripaljuje)
Lena: Hvala. Ma ne... Ja sam neka dvostruka ličnost. Nekada mi dođe, pa ne zapalim ceo vikend, ali sada sam se nešto unervozila, a inače hoću da ostavim. Paklica mi traje nedelju dana...
Laza: Znaš šta, ja kada budem rešio da batalim purnjanje, ja ću da presečem u jednom trenutku, a neću da se foliram kao "dva dana purnjam, dva jok!".
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče!
J: Dobro veče.
M: Kako ste? Jeste zdravo?
J: Dobro smo. Zdravi smo.
M: Ima li zime?
J: Ima
M: Kako si ti sine?
J: Dobro je.
M: Je' slušaju matori?
J: Slušaju.
M: Ima li kak'a devojkara?
J: Ima.
M: Jel znaš ko je na telefonu?
J: Ne'am pojma!
M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene?
J: Ne mogu da se setim.
M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE!
J: Ne znam stvarno.
M: Pa sa kim ja razgovaram?
J: Sa Jovanom Ilićem.
M:...
J: Alo!?
M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu
J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Izašao sam iz kuće. Bilo je oko 3 posle ponoći. Ne, nije mi se spavalo, prvi put sam jebao. I zemlja i vazduh i sve je oko mene treperilo, jebi ga, trajalo je 3 minuta a meni 3 sekunde. Smesak sa lica nisam mogao da skinem. Setih se u tom trenutku da sam gledao dnevnik. Moj osheh me podseti na osmeh penzionera kada im je Mlađa obećao akcije. Kurac akcije, nema akcija. Samo reakcija. Reakcija u mojim grudima.
Šta li to silno tuče? Srce? Ma nema šanse. Šta je ovo koji kurac? Nije mi dobro. Oblija me hladan znoj. Šta se dešava. Uh, dobro je, prošlo je. Nastavljam ulicom. Mislima se vraćam činu seksa sa nepoznatom osobom. Da li me je iskoristila? Ne znam, ali ako jeste, volim što me je iskoristila. Osećam se kao Pegaz, ne idem više ulicom, ovo je sada moj astralni let mlečnim putem. Ja više nisam čovek, ja sam nadčovek. Osećam da mi rastu krila, ali ne mogu da poletim? Zašto ne mogu da poletim? Penjem se na ogradu, skačem ali padam.
Osetih parfem. Šta koji kurac, isti ovakav parfem koristi moja baba. Nema veze, ja sam jeb`o. Gledam na sat, 3 sata i dalje. Sekundara se ne okreće. Mamu joj jebem, znao sam da ga sjebala kada ga je bacila sa kreveta. Ubiće me ćale. Najebao sam. Ali nema veze, ja sam jeb`o. Taksi, treba mi taksi. Preturam po džepovima, nema love. Gde mi je lova. Hiljade nekontrolisanih misli. Juče mi je bio 18. rođendan. Lepo mi je keva rekla da ne nosim sve pare sa sobom. Ubiće me keva. Al` nema veze, ja sam jeb`o.
Napadaju me kučići. Jebeni čopor me napada. Počinjem da bežim. Odvezala mi se pertla. Gazim jebenu perlu. Padam. Osećam dva ugriza na levoj nozi. Treći je na desnoj. Panično ustajem i počinjem da bežim. Oslobađam se kučića. Osećam krv u cipelama. Blizu bolnice sam. dobro je. TRAS! Staklena flaša se razbija o moju glavu. Opet padam. Staklo oko mene. Puno stakla. Još nekoliko udaraca u torzo. Nepomično ležim. Pritasak je toliki da mi samo zuji u ušima. Ništa ne čujem. Osećam kako mi skida sat. Pretura po džepovima. Sve je uzeo. Otišao je.
Ustajem lagano. Krv mi se sliva niz lobanju. Od nekih likova tražim cigaretu. Uzimam pljugu i palim. Cela košulja mi je krvava. Ulazim u bolnički krug. Portir zove dežurnu sestru. Uvode me preko reda. Možda zato što sam jeb`o? Počinju da mi brišu krv sa čela. Pljuga i dalje gori. Smeškam se sestri. Možda bih mogao i nju da opalim? Pitaću je posle. Dolaze panduri. Uzimaju podatke. Pandur je debeo. Ker. Ko ga jebe. Što nije učio školu.
Tu je i doktor. Mator je. On mora da je jeb`o sto puta. Blago njemu. Nosi iglu. Mrzim iglu. Gleda mi ranu. Sestra mi prilazi. Ima dobru sisu. Verovatno se prska sa ovim šnajderom ovde. Nakon 15 min dolazi keva. Plače. Vrišti. Malaksala je. Dolazi i burazer. Pita me ko mi je sve to uradio. Kevi je bolje. Prilazi mi. Sestra je sklanja dok me ušivaju. Završili su sa ušivanjem. Daju mi tetanus. Kevu su izveli odavno. Izlazim iz sale. Keva pritrčava. Gleda me. Ljubi me.
Hiljadu pitanja u isti mah.
A moj odgovor na sve je: "Nije mi ništa, ja sam jeb`o"!
Do nedavno nepoznato, naizgled bezopasno, ali od njemačkih naučnika dokazano najopasnije oružje žene. U početku, ti si alfa-mužjak, pojam dominacije, more testosterona, sve joj je na tebi odlično, tvoje društvo, tvoja zajebancija, tvoje ponašanje, ali ustvari njen cilj je uklanjanje svega toga. To se postiže nevjerovatno nevinom rečenicom "pa i ja sam samo žesko" čime hoće da ukaže kako je ona nježna, krhka i kako nju trebaš paziti. Nakon toga ima veliku tendenciju ka plaču, i tvom sažaljenju. I tako sve češćim apliciranjem ove fraze, vremenom ti postaneš žensko. Ali ne ono mudro žensko, nego ono nježno i krhko.
Ona: "Slušaj, ne želim više da se družiš s onim likovima. Previše su neozbiljni, a i ti se čudno ponašaš kada si s njima."
On (ljutito): "Pa to su moji prijatelji, znam ih od djetinjstva, kako možeš od mene tražiti to?!"
Ona (sa psećim pogledom): "Pa ja sam samo žensko..."
On: "A daj nemoj plakati. Hodi 'vamo sve će biti ok."
Ono što jedan jugo obojen u metalik boju sa opakim tribalom na vratima, krstačom pored osveživača i vatrom oko točkova kaže jednom zgranutom, skupom sportskom automobilu kada ga upita na šta to liči.
-Ja i moj gazda smo etuzijazisti, prijatelju. Kad kod mene nagaziš do daske, i krenem da poskakujem po srpskim putevima, tačno osetiš adrenalin koji izaziva ugrožen život ako dođe do potencijalnog skretanja sa puta ili sudara. Nemamo mnogo riba, ali ona koja dođe se emocionalno veže za gazdu, pa onda i za mene.
-Zajebi ti dobrotu, čast i skromnost i što si fin, ja sam LEP! Ne treba mi gazda da muvam ribe, mogu i sam. Vozi! Izgrebaćeš mi farbu.
u isto vreme ne-prijatna,ali i simpaticna i luda situacija,najgora i naj-cesca mesta i situacije za to su u crkvi,na sahrani,u basu,u direktorovoj kancelariji,u liftu sa ne-poznatom osobom,u policijskoj stanici,razgovoru za posao i ispitu...jasno je vidljivo na faci,ti to znas,ali sve-jedno sve ti je smesnije i smesnije,u isto vreme i jako ne-prijatno,a molis boga da te niko nista ne pita ili ti se obrati...ne-retko se desava i da te sve prodje,smiris se,a onda samo puknes u trenutku
Rendomli upoznaš likušu koja ti parira u smislu da slušate iste stvari,konta tvoje šale,pravi dobru sarmu,okej, možda ni ne znaš kako to radi u krevetu i da li uopšte smotava sarme ali shvataš poentu da je likuša super kul. Ali tebe drugi problem muči nije to zato što ona ima koju kilu viška (šta koju, brate tonu) niti što je krezubava,već što si tu gde jesi da polažeš ispite,duvaš,izlaziš,jebeš tu i tamo ništa za stalno,dobiješ diplomicu i doneseš ćaletu i kevi, u najboljem slučaju. Ili kreneš faks napustiš jer si skapirao da od faksa nema ništa da će firmica sa ortacima bolje ići (naravno roditeljima uBosni javiš da polažeš ispite sve po pe esu itd.) prosto uživaš u tom stilu života, i onda ti se pojavi ovo. Hteo bi da ispadneš fin,da ne povrediš njena mala osećanja (ma koja osećanja ko da je tebe neko pitao kako ti je bilo kada te ona prepička u srednjoj ostavila zbog Steve mesara) pa joj lepo kažeš "Ti si super devojka ali ja nisam spreman za super devojku".
Okrenuvši joj leđa sa mišlju da možda ipak dobro puši jer ima takvu nekakvu vilicu,osetiš jak bol u leđima probudiš se u urgentnom, da jbg nisi znao da oće i da bije.
"E ćao, ja sam...."
"Slušaj mala nisam ja za tebe ti za mene jesi, suprotno ne. Ščula!"
"Pa okej samo sam htela da vas pitam za pomoć deci iz Dečijeg sela..."
"Ma na evo vam novci, se nosite i vi i sve u ...."
Veoma česta izreka roditelja, baba, djedova, kumova, tetaka, stričeva itd itd. Ovom "mudrošću" oni poručuju kako mladi ne znaju kako je teška i zahtjevna roditeljska dužnost.
Baba, Milan nam se ženi, trudna mu je djevojka.
Au, Boga mi, ne zna on kako je to dok ne zakmeči.
....................
Sine, mora majka nešto da ti kaže. Nemoj puno sad da se zalijećeš. Eto imaš sve uslove, studiraj, uživaj dok možeš, ne znaš ti kako je dok ne zakmeči.
Besmisleno pitanje, jer osoba kojoj je postavljeno, ili ne zna ili ne mari.
Izgovaranje tog pitanja, uglavnom predstavlja pokušaj zastrašivanja sagovornika. Onaj ko je neko ili nešto, nema ama baš nikakvu potrebu da ikada izgovori tu rečenicu.
1)
Zaustavlja pandur vozilo.
Pandur:”Vozačku i saobraćajnu.”
Vozač:” Znaš ti ko sam ja?“
Pandur:“Ne znam, al’ sad’ ću da vidim.”2)
A i B se sporečkaju oko parking mesta.
A:”Je l’ znaš ti ko sam ja?”
B:”?????????????”
A:”Je l’ čuješ ti mene, znaš ti ko sam ja?”
B:”Čujem te.”
A više nema ideju šta bi mogao da kaže.
Ja mu pričam jedno, a on radi drugo.
Inat koji je pretrpio sve faze razvoja i došao do terminalnog stadijuma - negiranje i spostvene inicijative.
Novi moto naše rukometne reprezentacije.
Ne ide to nikako. Crno i belo, jin i jang. Ne postoji scenarijo u kom bi to što si zamislio bilo ostvarivo. Jednostavno ne paše.
-Što bre nisi sa Jovanom šabane jedan, em si ti zaljubljen u nju em je ona u tebe. Ne kapiram šta čekaš jebote...?
-Ma džaba je to. Viš kakva sam ja klošarčina, a kakva je ona. Pravi anđeo. Ne pašem ja uz nju jebiga.
Očajnički vapaj čoveka koji je oduvek bio drugi izbor. Kao i nesrećni Luiđi, kolega Super Maria koji igra samo kad ovaj prvi padne u provaliju, i on je stupao na scenu samo kada su sve ostale opcije bile potrošene. I tad nešto malo, nezapaženo. Princezu nikada nije spasao, zadovoljavao se onim 'moša' sluškinjama, koje kažu da je u drugom zamku. Njega zovu na fudbal samo kad neko ispali, pa da se popuni brojka za 5 na 5, a i tada je stavljan na gol. Njemu riba da samo kad Luiđijev drug nije zainteresovan, pa Luiđi posluži kao rezerva. U društvu se ne ističe, na njegove viceve se niko ne smeje, često ga ni ne saslušaju do kraja. Luiđi se ne rađa, on to postaje vremenom, i najčešće je sam za to kriv.
Izraz nam objašnjava problem prilikom seksualnog odnosa sa iskusnom, veoma iskusnom devojkom. Jedan od kompleksa muške populacije je veličina penisa, da ne kažem kurca. Iz tog kompleksa javlja se strah ko muškog učesnika seksualne igre, jer učesnica je videla mnogo penisa, da se opet ne izrazim kuraca. Problem se rešava tako što se u prezervativ ubaci određeni predmet koji odgovara obliku penisa.
Sve je spremno za seks, devojka dolazi do vrata sobe...
A muškarac kao u crtanom filmu sezona lova puni kondom, a ruke mu se tresu. Stavlja prvo šargarepu, zatim krastavicu, omanju lopticu... i još puno togo što mu ispada iz kondoma. U tom momentu se seća dedine rečenice: Ne jebi šinko, dok joj ne vidiš beonjače!!!
Zasto bas ja jebemu mater,kako bas meni to da se desi,o boze kako bas ja.....
Ovo se sigurno svakom od nas desilo.Uglavnom se ovo izgovara u trenutcima ocajanja,besa,nemoci,cudjenja prouzrokovani nekim nemilim dogadjajem.Kada to kazete ustvari mislite:"Kako je moguce da se bas meni to desi,od svih ljudi na ovom svetu,kako bas ja,dali sam proklet,sta se to desava,sta sam Bogu zgresio da me ovako kazni,dali je to sudbina il kozna sta li je,lose stvari samo na mene padaju.Jebem ti zivot.
Tesko onome ko ovako dozivljava sebe i svet oko njega.
