Zvuk dizajniran za buđenje iz mrtvih.

Deo dana koji se provodi u razmišljanju kako je prepodne bilo samo gubljenje vremena.

Pišeš tiket dok u pozadini Mića Poskok gricka semenke i jebe mater Nalbandijanu jer ga je njegovo kurčenje sa drop šotovima koštalo 500 kinti. Pre odlaska u kladžu listaš teletekst Sport kluba i beležiš sve tekme koje se prenose uživo i praviš obavezno bar jedan tiket sa tim utakmicama. Za pisanje tiketa bitne su dve stvari:
1. pažljivo razmatraš utakmice, jer ti je bitan dobitak. Jebi ga, juri te Džoni dizelaš jer mu nisi dao pare za skank, a kintu za školarinu si sjebo na kurve, tako da moraš da se vadiš nekako.
2. igraš iz čistog zadovoljstva, čisto da imaš razlog više da uživaš u čarima subote. Dobitak ti nije previše bitan, ali ne bi bilo loše da kapne neka kinta.

Ne moram da pišem o tome da živimo u zemlji koja sitnim koracima, ali koji iz dana u dan postaju sve veći, ide u kurac. Da neko nema kinte za Frankfurt viršle i leskovački jogurt, da pojedinci sebi seku prste kako bi režimu stavili do znanja da ne mogu da nahrane sebe i svoju porodicu. Jebi ga brate, ako si jedan od takvih ne mogu da ti pomognem. Noževi bar nisu skupi, kupi jedan i pravac Skupština. Jedan prst manje više, boli te kurac. A nećeš moći ni da uživaš u čarima fudbala, jer para za SBB jednostavno nema. U stvari, uvek možeš da ostaneš kod kuće i gledaš prenos sa "Čika Dače" Radnički KG - Hajduk Kula na RTS-u ili Zvezda- Metalac na Prvoj ili eventualno neku košarkašku utakmicu Prve Lige Srbije. Ali pošto se košarka uglavnom poklapa sa Magazinom IN Sanje Marinković, bolje sapunjaj mačora na noge njenih gošći, jer koliko god da je ta žena antipatična, moramo priznati da su joj gošće nekad dobre pičke. Ne mislim na Isidoru Bjelicu. Bolje i to nego da se mučiš dok gledaš kako plej OKK Beograda pokušava da napravi krosover. Ali ako si nekako uspeo da uštediš kintu za SBB, ući ćeš u svet zelenila, koji ne želiš da napustiš.

Lepo je ponekad zatvoriti se u sobu, ugasiti telefon, ne javljati se na interfon kad te Pera Kinez zove da igrate američke na školskom. Čoveku je nekad potrebno da bude sam, da uživa u samoći i znoju koji se nagomilava na majici na bratele koju ne skida već šesti dan, dok opijum jarčevine sa kurca ulazi u poslednji stadijum bazda. Kupiš flašu apatinca, pola kile semenki kod Joce semenkara, legneš u fotelju, drapaš muda i uživaš u čarima Bundeslige na Eurosportu.
Sve je to lepo, ali ako imaš ortake istomišljenike, koji bi pre posetili Hadersfild da bi gledali njihov derbi sa Česterfildom u 3. ligi Engleske umesto da lade jaja na apsolventskoj ekskurziji sa Marinom čija bradavka dostiže veličinu ringle, onda je subotnje popodne sa njima pun pogodak. Kada od tiketa možete lagano da napravite rolnu toalet papira, kada se posvadjate jer se jednima gleda Bazel - Tun a drugima Livepul - Norič, znajte da je vikend uspešan.

Možeš i da backaš kockice sa Jagošem, možeš sa ribom da šetaš pored reke dok napaljeni klinci zamišljaju kako i oni jednog dana drže devojku za ruku, možeš da sediš u kafiću sa drugaricom i daš 200 dindži za kapućino ( dva tiketa od 100din / četiri tiketa od 50din / tiket od 100din i dva tiketa od 50din / šest tiketa od 30din + 20 ušteda ). Ja ću se ipak između kapućina i osećaja kada Rori Delap da gol iz auta, odlučiti za ovo drugo. Jebem li ga, onaj kapućino mi nekako mnogo bljutav.

Deo dana u sedmici koji retko kome prija. Obično volimo da spavamo malo duže, da se izležavamo po krevetu i posle buđenja, pa da lagano ustanemo, popijemo kaficu, doručkujemo pa tek onda ne radimo ništa. Na žalost, tu je uvek ceo niz smetnji.

Ritual koji ima duboko značenje u našem narodu. To što za njegovo vreme nisu prisutni sveće i kandilo ne znači da je manje svet od na primer opela, sahrane ili nečeg sličnog.
Jedinstvena prilika da osveštate svoje telo i u novu nedelju uđete čisti i pred Bogom i pred narodom kao i da se spremite za narednih 7 dana kupaćeg posta.

To je jutro koje obično dođe posle izlaska subotom uveče.
Ponekad zna da bude vrlo bolno jutro.

Субота вече - пијеш... Будиш се у Недељу (у већини случајева је то послеподне)... То изгледа отприлике овако - Отвараш очи,гледаш где си,ако си кући добро је. Онда нађеш фон који је негде под јорганом,гледаш слике од синоћ,већину обришеш јер изгледаш Бер Грилс кад поједе изнутрице угинуле камиле,затим некако устанеш и погледаш се у огледало, свашта помислиш, и тако почнеш да тражиш ствари по кући,почевши од јакне па све до патика. Све је ту, добро је. Ако нешто фали, наћи ћеш то случајно негде у кући где мислиш да ниси ни био. Након тога седнеш и одереш 2 литре воде,која је теби неизмерно слатка. Узмеш онај фон ако је читав,назовеш ортака,организујете блеју где ћете сазнати све ствари које су се издешавале синоћ.

To je ono što nedeljom 'vata sredovečne žene, domaćice, nečije majke,
a nečije supruge,kada počnu generalno da prevrću sve po kući tražeći
i najmanju trunku prašine,trag prstiju na staklima, zalepljene džvake,
zgažene grisine i tako to.
A operu i tonu sudova.

Успешан викенд код Србина. Поред ћевапчића, српске кобаје, мариниране свињетине, на роштиљу се нађе и понеки комад пилећег белог меса. Након гозбе се масноћа из грла спере хладним пивцем. После се раскопча шуља, завали се у неки хлад а надувани стомак се оцртава на затегнутој поткошуљи. Призор употпуњује мучење обждераног човека да дође до ваздуха док облизује усне.

Nedelja je vreme kada se posle radnih dana covek "odmori" od svih buka i nevolja u zivotu.
Zatim ukljucuje svoj televizor da odmori glavu od istih...

Najbolji način da zagubiš ono što će ti trebati već u ponedeljak.

Jedini slobodan dan za odmor. Relativan odmor, ali barem za malo duže jutarnje spavanje, ustajanje kad to njoj odgovara, bez iznenađenja i šokova. Nema sata da zvoni, deca su juče malo duže ostala budna pa još spavaju, muž je gledao fudbal u kladionici sa društvom pa hrče sve u šesnaest.
Vreme za lagano buđenje, kasnojutarnju ili ranoprepodnevnu kaficu. Divota.

Vreme kada ovce planduju posle prepodnevne paše, a čobanica nema šta drugo da radi nego svira frulu. Ili svira fruli, svejedno.

Krik koji se mnogima otme kada se presaberu koliko im je godina, gde žive, kako žive, šta rade, kad se sete prilika koje su propustili i kad pomisle čemu zaista smeju da se nadaju sutra ako se ne pokrenu da bilo šta promene.

Najbolje poslije ručka. Od 2-5 po mogućnosti.
Kada se najedeš i punog trbuha izvrneš na krevet, pokriješ prvom dekom koju nađeš. I odeš u lala zemlju na par sati.

Obris crta zadnjice koji ostane utisnut u fotelju u kojoj si presedeo celo nedeljno popodne.

Sere, piša, jede, češe se, onda opet sere, spava... Laje

Odgovor na dečije pitanje,zašto svake nedelje gledamo,nedeljno popodne.

2 улице, 4 стране, 16 трака, 8 семафора, 4 пешачка прелаза, 20-ак аутомобила, 20-ак возача, гомила путника, банда локалних цигана-перача шофершајбни, пар најављених отказа због кашњења, неколико неоправданих изостанка у најави и један коњ на средини са пиштаљком у устима одговоран за то.

To je zvuk koji se moze cuti ujutru dok krecemo na posao (da neki od nas rade i nedeljom) i znaci da je neko ustao pre nas i vec je poceo da radi.Za mnoge babe i dede to je najlepsi zvuk na svetu,zato sto su gluvi,a i zato sto to najefikasnije budi njihove unuke,koji bi inace spavali do podneva.
Kada se zvuk motorne testere pomesa sa kosilicom i zvukom kamiona,dobija se jutarnja simfonija koja je svakome ,osim uspavanim razmazenim debilima,muzika za usi.