Radost ili očaj.
"Uh, baš mi lepo stoje...mmm..."
"Jao, vidi na šta ličim!! Pa neka, žderem, žderem..."
Tunel iz kojeg počinje sve. Radost je jednih, ali i Godo za druge. Radost za one koji ga spoznaju na vreme, dok drugi, čekajući Godoa, lutaju po neadekvatnim zamenama, u nadi da će ga i oni pronaći i doživeti dugoočekivanu, višeminutno/sekundnu ekstazu.
Maštovitiji umeju i da pronađu tajni prolaz. Tunelčić, tik do glavnog tunela. U njemu se takođe mogu doživeti blagodeti ovog dara prirode.
Pička.
najveća radost u vojničkom meniju
Red u trpezariji kao za benzin '93. Čitamo "meni" (iskucan jelovnik na mašini starijoj od Tutankamona) ... za večeru kviz/drnč. Odjednom osmesi i ovacije: za desert je BUHTLA! Posle ovog može da bude i uzbuna u 3 noću, nema problema ...
Najviši stepen velikomučeništva. Sirotice nad siroticama, koje zaslužuju da budu proglašene sveticama. One se pate kao Isus, ali su hrabre, emancipovane i pobornice stava da je deci dovoljna majka i eventualno mamin novi dečko, koji će glumiti oca. Pravi otac je najčešće pobegao od kurvetine, još u prvim godinama braka. Od tada radi dva posla, školuje decu, izdržava ih i naliva se alkoholom, oplakujući tužnu sudbinu i momačko neiskustvo kad je dotična uspela da ga smota pesmom u kafani na Ibarskoj magistrali.
Emisija Magazin In, gosti: Dragana Katić, Suzana Mančić, Vesna Radusinović i Zlata Petrović.
Voditeljka: Današnja tema je: "Potresne sudbine uspešnih samohranih majki u Srbiji." A za najvernije gledaoce, koji ostanu sa nama i nakon 543. bloka reklama, anketa u kojoj poznate pevačice otkrivaju koliko često oralno zadovoljavaju partnere.
Suzana, Vi imate dve prelepe ćerke, koje rastu bez oca. Kako je biti samohrana majka u Srbiji?SM: Jako teško. Srećom pa je tu moj dečko, osamdesetogodišnji Simeon, koga moje ćerke jako poštuju i vole. Ne zato što nam on plaća letovanja na tropskim lokalitetima, nego je to jedan divan čovek, koji je bio tu kada mi je najviše trebalo i kada me je ona svinja od bivšeg muža ostavila, jer sam blajvila karu kumu. :suze: Niko ne razume muku samohranih majki.
Voditeljka: Potresna priča. Ti, Dragana imaš blizance, koji rastu bez oca. Koliko je to bolno?
DK: Pa znaš kako draga, neizmerna bol se širi mojim telom dok ih gledam kako u meni traže nikad upoznatog oca, ali jaka sam. Ove zime ćemo samo jednom ići na skijanje, a letos ih nisam mogla treći put voditi na more, jer mi ona debela kučka Božen nije isplatila honorar, nabijem joj rukavicu u dupe, a i Rošavi se stisnuo nešto, misli da ću ja džabe da smeškam i najavljujem one fuksetine iz Granda. Golema je tuga, nas samohranih majki.
Voditeljka: Neverovatno, sirota tvoja deca. Ja ti se divim kako stoički podnosiš da budeš stub porodice. Zlato, Vi ste razvedeni i imate dvoje dece. Da li je vama, kao samohranoj majci teško da ih izvedete na pravi put?
ZP: Pa ja pevam na ciganskim svadbama i uzmem tu dobru kintu, tako da moja deca nisu nikad patila. A i Peja i Hasan mi daju i crno ispod nokta. Ja sam bre moderna majka, sad imam novog momka, jeste da je mlađi 23 godine, ali mora i samohrana mama da se zabavi. Hihihihi. Podrška samohranim majkama.
Voditeljka: Ajmo aplauz za Zlatu, nije lako biti samohrana majka, a tako pozitivna i vedra. Vesna, Vi ste razvedeni i imate sina. Da li Vam je razvod teško pao?
VR: Ja se jesam vazvela, zato što je moj supvug bio šovinista, koji je sputavao moj umetnički kavaktev. Svećom, Milomiv Mavić, moj dugogišnji jebač se supev slaže sa mojim sinom, a meni dopušta da ispadam glupača u svim emisijama. U mojoj novoj knjizi "Kako biti samohvana majka i imati kvalitetan sex" sam svim čitateljkama povučila- nemojte da vas sputa to što vam je muž poginuo, umvo, što ste se vazvele, jev na kvaju, najbitnije je da imate nekog ko će dobvo da vam ga sateva.
Radost za homoseksualca
Zimska radost, krvave namjere.
Radost zbog raspisivanja svakog novog tendera.
Najveća zimska radost pančevačke dece.
Radost i prokletstvo najvećih među sladokuscima.
- Pomaže bog kume!
- To mu je posao, nego sedi da dokrajčimo ovo što ostade od sinoć.
- Kako možeš ovako rano majke ti, ja nisam još ni predjelo svario a kroz tebe je kanda proleteo i dezert.
- Hehe, novi dan - nova guzica. Aj sedaj.
Blagoslov needukovanih heroja interneta, radost komšijama.
Najveća radost i sreća na svetu... Pogotovo za studente.
Dolazi student na usmeni iz fiziologije...
Pošto nije ništa učio došao je da vidi kakve će sreće biti..
Pita ga profesor 1 pitanje. On ne zna.
Pritom ulazi čistačica i šapne profesoru nešto.
Kaže profesor ovome da je dosta odgovarao, da mu 6 i ode.
Čude se drugi studenti, pa odu da pitaju čistačicu sta je rekla profesoru.
Ona im kaže da mu je rekla da ga je zvala žena iz bolnice i da je dobio sina....
Kada na kraju filma, posle obaveznog happy enda, glavni negativac za koga smo se mogli zakleti da je mrtav - otvori oči. Ili, iako su svi zombiji bili pobijeni, iz zemlje izađe neka ruka. Ili glavnog lika koji grli ekstra ribu iz prvog lica posmatra nešto i čuje se neko disanje. I kraj filma. Ova sveza omogućava eventualni nastavak filma, na našu neizmernu radost, kao i radost producenata koji će obrnuti još po koje milionče.
(neki mnogo zajeban glas) Ovog leta se brišu granice. Ovog leta se ispisuje istorija. Jedna ljubav. Jedna priča. Jedan novi početak. Kejt Vinselt i Leonardo di Kaprio - Titanik 2. U bioskopima.
Radost za svaku Turkinju kad je "zasvrbi".
Uređaj koji na sveopštu sreću i radost ne postoji.
Neka erotska scena sa bezobraznim prstima V.Ćetkovića...
Vojin Ćetković: KOLIKO IH JE BILO!?!?!?
Sloboda Mićalović: Jedan..
Vojin Ć: Kurac jedan, možda je i stotinu, kurvo, kad pička nema brojač..
Naći se na mestu sa koga je proterana radost.
Radost pacijenata koji su na listi čekanja za presađivanje organa.
- Esi mi dobar brate, šta radiš?
- Jesam, čamim ovde, čekam da mi presade jetru, valja će uskoro neko da pogine!
- Rešićemo to. Idem da iscimam nekog motoristu na gazeli i ćao zdravo...
- Ajd vidi neki lančani sudar da napraviš, zgotivio sam se ovde sa nekim likom, treba mu srce?
- Kad je beg bio cicija. Rešavam vam to ukoliko večeras.
Radost sasvim običnoj stvari do koje se neobično teško dolazi.
-Kupila sam čizme. Konačno!!
-Sad?? Već je prošlo pola zime.
-Da, da...nosim 35-36 i volim štikle. Radujem se ko' đače prvače novom priboru za školu.
Radost prilikom primanja je proporcionalna razocarenju kad se poklon otvori.
Krivci su kinezi,koji prave kabaste a jevtine poklone.
Jutarnja erekcija. Radost i ponos već zanemoćalih muškaraca i prilika koja se ne propušta.
-Maco, maco, ej, budi se!
-Mmmm? Šta je sad? Pa spavam pobogu!
-Vidi maco, ustanak! Zatego se, ko što nije odavno.
-Pa gde nađe sabajle?
-Jebiga, nisam mu ja komadant već neko vreme.
-Pa ne znam, nisam se ni obrijala, a i malo mi smrdi iz usta. Ako ćeš zguza...
-Zaboravi, ustanak je ugušen
