
Pitanje koje postavlja zajebant, a služi da bi se dogovorili u kom trenutku zajedničkim snagama da počnu nešto teško da podižu, guraju, cimaju i sl.
Pera: Oćemo na 1,2,3,4, ili na 1,2,3,4-sad?
Laza: Ma kako hoćeš, samo da podignemo nekako ovaj šifonjer.
Pera: Dobro, ajd onda na 3,4.
Laza: Ajde.
Pera: Van, tu, tri, četiri(čeka da Laza prvi počne da tegli, da mu bude lakše da podigne manju kilažu)...sad!(tek tada upotrebljava snagu).
Laza: A, jebem te usta, šta se zajebavaš! Ajd opet, bez zezanja!
Pera: OK... oćemo na 1,2,3...
Laza: More marš u pičku materinu...
Mitološki narod. Živi po pravilima, pridržava se kućnog reda i bontona. Nekad je činio većinu, a sad je toliko umanjen da se zanemaruje.
Sad ćeš da izlaziš, u pola 1?
-Da, šta fali?
Sav pošten svet spava, a ti bi da izlaziš!? Marš u sobu!
Kumeeeee, desi š'a imaaa?
-Pa kume, majku mu, zar se sad dolazi? Znaš da do 6 popodne sav pošten svet spava!
Eeee kume, znam, ali znam i da smo zajedno bili u noćnim akcijama, tako da se to na tebe ne odnosi.
Alo bre komšija, ne čekićaj više!
-Šta oćeš?
Odmori malo k'o sav pošten svet, znaš kućni red...
-More nosi se!
Није љубомора, већ логично питање које лебди као последица управо завршеног првог пољупца. Све иде глатко, свиђа ти се, а и она тебе жели (па како 'друкше'?), не мораш више да баронишеш, мала је пала, одвојио си је у страну. Десном руком јој провлачиш прсте кроз косу, а левом је хваташ за браду коју, са све рупицом, привлачиш к себи, док је нетремице гледаш у очи, све до часа када обоје зажмурите...
И крљаш је језиком што најбоље знаш, све пазећи да је твоје бале, проузроковане жлездом ''нејебичарком'', не угуше или не изађу напоље. Уши ти се црвене колико се она добро љуби, манта ти се у пределу чеоне режњаче где је некад био мозак, а сад је само сивкаста каша која центрифугира. Мислиш да си се заљубио. Одмичете главе са блаженим полусомехом и ти је већ видиш како меси славски колач док је два одојчета вуку за кецељу, а ноздрве пара мирис искипеле кафе са шпорета смедеревца... Волиш је!
Ал' не лези враже. Идилу прекида подла мисао која је све време била ту, потискивана тренутним уживањем и вештачким ставом прогресивног, европејски оријентисаног омладинца који би да раскрсти са средњевоковним култом мачо-балканикуса. Симпатична је теби хипи-комуна и музика из тог периода, капираш да је дваеспрви век, да је конзерватизму и фундаментализму одзвонило , да су светске тенденције изнад тог малограђанског лицемерја и лажног моралисања... Поглед ти лута ка зиду и остаје прикован за икону Светог Георгија Великомученика како убија аждаху. Божји знак! Обрве ти се скупљају, чело се мршти и бујица креће. Даље нећеш моћи. Синдром ''Другог'' те је узео под своје.
''Мозак ми је завртела, ту нису чиста посла. Мора да јој је баба врачара или бар прича с мртвима? Како је могуће да се овако добро љуби, а тек јој је двадесет прва? Види се да има искуства. Шта - искуства? Може да држи предавање из фелација. Колико ли их је само прогутала? Ђаво ће га знати. Сећам се да ју је возао Мики Бајкер на оном распалом апеенцу, дакле: јефтина је.
А нешто је шетао и Жељко Смрадина, ако је њему блајвила онда стварно не бира, тип је штрокавији од шофершајбне на шлеперу. А тек на студијама у Београду и живот по домовима? Аууу, па то није могло да прође без четир' прекодринска међеда, три кршна крајишника из атара Книн - Бенковац, а о београдским пајдоманима који носе више заразних болести него што је Инфективно способно да идентификује, да и не мислим. Штета, паметна је и слатка, маторци јој фини људи. Али не вреди. Шта треба, да ми се смеје пола вароши сутра кад је изведем у град?
Биће најбоље да се окренем и одем без речи. И да одмах попијем пола литра абсинта, да се дезинфикујем. Чини ми се да ми длака запиње у грлу. Гушим се! Мора да је са мудију турског гастарбајтера из Немачке кога је јутрос устопирала на путу за овамо! Аааааааааааа...''
:храаааааааааааааак:
- Није ти добро? А да ме испратиш кући, касно је? :треп, треп:
- Мурш, дрољо!
Једна од најчешћих узречица у нашем језику. Обично се користи када особа изненађења одређеном информацијом или ситуацијом која из корена мења одлуке које су већ направљене схвати у која се говна увалила. Излаза нема, обично следи озбиљно лемање или бацање кашике.
Ахмет и Хајрудин трче на Бојном пољу са бомбом
- Ахмете, повуци ту иглицу и број до пет и скочи у ров?
- Важи, повуко, него како ћемо после назад?
- Ахмете ми смо бомбаши самоубице?!!
- Е САД!!!
ономатопеја праска
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Рандом Журка
- Ћао маче, прави си слаткиш, шта мислиш да се изгубимо негде одавде на једну фину шетњицу?!!
- Фин си дечко, волим баш такве, али баш ме занима, имаш личну карту?
- Имам што?!!
- Па, знаш како мој дечко је Жиле Робија, и он ће да ти среди за нову?
- Е Сад?
- Не сад, него одмах!!!
Општа шорка
Ултимативна временска јединица, може да траје 10 минута, а може и цео дан.
Кева: Дашо седи да учиш.
Ја: Дај бре, сад сам устала, јеси нормална? Са' ћу, само да ручам.
...
Кева: Јеси се најела?
Ја: Јесам.
Кева: Е сад седи да учиш.
Ја: А јао, са' ћу, него сам се прејела, мало ћу да одспавам.
...
Кева: Дашоооо буди се, ало, 9 је сати дете, шта ћеш ноћас радити?
Ја: Ево са' ћу.
_____________________________________________________________
Другарица: Брате, кад овај долази, назови га!
Ја: Е, ај пожури.
Друг: Ево са' ћу, стижем за пола сата.
...
Другарица: Па прошло је пола сата, где је он?!
Ја: Човече, долазиш ли ти?!!
Друг: Ево брате, са' ћу, имам неких обавеза. Стижем за 15 минута.
...
Друг: Е извините што касним, са'ћу ја, за 10 минута.
Другарица: ?!**/%&?*!"~!!!
Испољавње чисте доминације над саговорником. Неке млакоње или цвикераши би се упустили у жучне расправе, ал не дижеш 120 из бенџа да би трошио протеин на лапрдање. Кад кажеш нешто то је амин и тачка.
- Био јутрос Шешељ код Марића. Које би дилеје гледале то?
- Добро, то си сад рекао и никад више.
- Ал...
- Ош да ради биџа?
- Не.
- Онда крећи.
- Где?
- Шта где, па да гледаш репризу од јутрос. И да ми препричаш после шта је било.
pitanje koje postavlja kondukter u busu posto vas uvati da se svercujete
Uglavnom, lubenica se seče u kasne sate, onda kada se svi skupe u kuću, završe dnevne aktivnosti i sumiraju protekli dan.
Ova rečenica predstavlja poslednji pokušaj da oteraš gosta koji ti se zabio u kuću i nema nameru da ide iz iste. Da ga jebeš, ne ide da čoveka nudiš sikterušom u pola jedan'es'.
-Uf, kakav dan... izginusmo na poslu. Jebeš mi mater, onaj poslovođa nije normalan. Nisam stigao da pišam, ako me razumeš... Jedva čekam da se zavalim u krevet... zev...
-Ja danas baš lepo proveo dan. Ovde kod vas je odlično. Mogao bi' deset dana da provedem ovde. Dosadio mi onaj moj Novi Beograd. Sve go beton i asfalt. Mislim, i ovo je grad. Ali ovo dvorištance vas mnogo izvlači. Baš prijatno ovako kad zahladi uveče, a ne spava ti se. Pa... mož' zoru ovde da dočekaš...
-Ženo, je l' smo sekli mi lubenicu danas? Ja je kupio još juče, stavio da se 'ladi i nikako da je načnemo... taman pred spav...
-Uuu, baš mi se jede lubenica... Jeco, stvarno bi mogla da nam isečeš... onako na kockice... taman da se još malo ispričam sa zetom... ne ide mi se kući, pravo da vam kažem... ovde mi k'o u raju...
-E, do kurca... daj nam onda po pivo, jebeš lubenicu...
Najcesce postavljeno pitanje po izlazsku iz kafane....
Повик пун садизма који себичан гурман ослобађа када му нека особа затражи тигањ са мочом за мацкање.
-Дај мени мало ту мочу...
-Нема бре више! Сад омаз'о!
У мањим срединама, најјачи могући аргумент који се може употријебити против саговорникове тврдње да су Вам патике безвезе.
- Хахаха, краљу, какве су ти то деминерке?!
- Шта ти знаш, шабане један, овакве се носе сад у Београду!
Kad za bombardovanje koriste osiromašeni uranijum.
Jebi ga, za standardni se nema para.
Rečenica koja se često izgovara nakon nekog glupog odgovora ili argumenta, kada očajnički pokušavate da se izvučete iz neke situacije a da vam pritom ne sruši ugled ili učini glupljim pred društvom.
1. Лоцирати земљу са највише природних ресурса (нафта, по могућности)
2. Завадити народ и послати плаћенике
3. Наоружати "побуњенике" тенковима, базукама, свемирским бродовима, ласерима...
4. Послати НАТО да помогне плаћеницима
5. Када "побуњеници" заузму земљу и протерају председника исте, послати хуманитарну помоћ "напаћеном народу"
6. Уживати у новцу и моћи
Србија, Афганистан, Ирак, Иран, Вијетнам, Египат, Либија...
Крајње апокалиптичан кевин закључак који се неумољиво намеће када јој у отаџбину дојавиш да су те на апсолвентској екскурзији у белом свету систематски и методично покрали и очерупали к'о домаћу кокош, иако то ниси. Домаћи, не кокош.
"...ма појма немам како су нам ушли у собу, зар је битно то уопште?! Поента је у томе да сам остао у једним гаћама и са две поткошуље, без пара и што је још горе, без икаквих докумената!"
"Јао, кукава ти ја. Без докумената, без пара?! Са две поткошуље? Како са две?"
"Једну сам употребио да подвежем рану, ал' пре него што почнеш да паничиш да знаш да ми је профа из Правне медицине обећао шестицу јер сам пристао да активно учествујем у његовом ванредном предавању о механичким повредама, тј. - о тангенцијалним ранама."
"Шворц, го и бос, нелегитимљив, рањен. То је то. Сад се можеш сликати."
"Е да, што се тога тиче...она бре говна косоока, мајку им јебем хохштаплерску, па није ни чудо што имају АА+ рејтинг, није ни чудо што имају трговински суфицит! А знаш зашто? Зато што су лопови мајко! Лопови! Овде све врви од тих лоповчина! Јеботе, као да сам мајчици Србији. Ево, баш јуче ми један од тих жутих скотова одради фотоапарат! Замисли! Ма требао сам знати, три Никона фура око врата и још је толико љубазан да се понуди да мене услика док брћкам ноге у фонтани. Ја док сам развукао кез он је већ одмаглио са апаратом.
"Повлачим реч. Криви навод."
Zemlja u kojoj živi narod koji vjeruje da je Amerika najlepša i najbolja zemlja na svetu, a samo 10 % njih ima pasoš. Dakle, kako znaju da su najbolji i najleši na svetu ?
Pesma koja se peva protivničkim igračima, i navijačima, u trenutku kada je utakmica rezultatski rešena.
...i ko zna gde, i ko zna kad.
Recenica kojom ce prodavacica u butiku pokusati da vas ubedi da kupite komad odece koji ste upravo probali, dok se mrstite na cenu ili na to kako vam stoji.
Kod onih koji imaju svoj stil i ne prate modu, ovom recenicom se postize kontra-efekat.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.