Ajd' da nazovem ovo kao neki stav koji nije uspeo da preovlada u našem narodu. Realno, i nije. Mi smo ljudi meraklije, kod nas nema neke preterane ozbiljnosti. Živimo za parče ženskog mesa, pardon - pičke, litru rakije, za kilo čvaraka, po butke šunke i po kile slanine... Ni ne treba nam više. No, da ne dužim...
Izraz, navedeni u naslovu, predstavlja imperativni oblik pretpostavljenog u radu potčinjenom. Elem, pretpostavljeni k'o Švabo bi komandov'o, al' jebiga brale, Srbin nije Švabo!
- E ovako,.. Dosta ste odmarali. Đole, vataj mešalicu,.. Milenko vataj kolica, napuni malterom... Stevane pentraj se na skelu,.. Đuro, idi po ostali alat. Znači nema zajebavanja, hoću red, rad i disciplinu...
- Hoćeš ti šamar!?
- Molim!?
- Opalim te golim! Momci, ajmo u kafanu, jebeš ti ovog Švabu u pokušaju!
Trgovac koji preterano zakida na vagi.
Osoba koja obično zato ima svega drugog u izobilju.
Ostao samo sladak ajvar.
Narodna poslovica: "Ima u nogama."
Dobar deo današnje omladine: "Ima među nogama."
Moj otac: "Ima moj sin u nogama."
Najčešće opravdanje za sprcavanje para.
Šta je merak?
“Od uturavanja evrića muzikantima svih vrsta do Nedeljka Bajića Baje koji za svoj spot nije žalio- od amiciozne tehnologije do violina, balerina i kiše što joj pada na krevet za samo jednu simfo folk baladu, ili već kako se to zove ”-žrtva gledanja reklama na RTS i Pink bahanalija na jednom gazdinstvu
"Kompliment" koji se upućuje devojkama sa malim grudima.
Muški ultimatum
Recenica koju slusamo svakog leta i u vreme novogodisnjih praznika od nasih gastarbajtera koji su prosvetljeni i emancipovani u svojim novim domovinama, spremni izgovoriti kad ugledaju pusaca u kaficu, sporog konobara, guzvu u GSP, pivo i kaficu po bastama kafica u po radnog vremena itd itd.
Jedna od retkih floskula koja se u identičnom obliku može koristiti kako pri kritikovanju tuđih postupaka, tako i u opravdavanju sopstvenih svinjarija.
Propali pokušaj dogovora bacanjem novčića.
-Aco, idi po pivo i pljuge!?
-Aj bacamo novčić, pismo-glava, ko će ide!?
-Aco, nemam ja para za bacanje, aj' trk!
Osoba sa amputiranim nogama.
izraz koji je posledica nekog teskog razocarenja u zivotu ili spleta okolnosti koji su doveli do neke zesce tragedije.Izraz koji govori o tome da je vera u boga uzaludna i da je surova stvarnost pobedila.Ukratko izraz krajnje rezignacije.
teska knjiga za ponijeti i podnijeti
Ukradeni automobil koji ne može da se vozi van Srbije.
Lik koji te odmah u startu ubije kao pičku, jer ga, po njegovoj proceni, zajebavaš. Ne trpi nikakve šale na svoj račun. Prozivke da ne spominjem. Osobe koje poseduju kratak fitilj, za njega su "mala deca".
A: Brate, si čuo da ti Mile smuvao bivšu i...
B: Izvini što te prekidam :uzimanje fotelje i bacanje iste na osobu A:
A: Ehehej! Polako bre, šta ti bi odjednom?
B: Nemoj da mi je spominješ, ne mogu da je smislim!
A: Izvini buraz, nisam znao da nemaš fitilj.
Potpuna suprotnost postavljanju crvenog tepiha. Crveni tepih se postavlja kada gostite uglađen i fin narod, a kad imate posla sa divljacima, onda je goli beton idealno rešenje.
- Dobro bre, u kakvu si nas ovo sobu uveo? Sto, stolice, radijator, i Pentijum 2 u celoj prostoriji. Da bar tepih imaš da nam se ne mrznu noge...
- Kakav tepih bre, jesi li besan. Pogledaj na šta parket liči, a ti bi da brinem o tepihu. Sve su to mere predostrožnosti. Potencijalna šteta mora da se svede na minimum!
- Ma nemoj, a ona tvoja mačkica kad dođe onda imaš tepih... Ijaooo...
- Moja mačkica je fina i emancipovana devojka od koje ne strepim da će prosipati neke tečnosti, bilo iz čaše, bilo iz želudca. Razumeš?
- Razumem. Pored te emancipovane nećeš se ni ti naispuštati tečnosti, pa možeš Persijanca da rasprostreš ovde.
Fraza kojom nekom nabijamo na nos da je "buržo" ako se taj obnovi nekom krpicom, dobije na kladži ili uopšte dobije nešto bilo to bezvezno ili par ekselans.
- Op op, jesu to nove starke?!? A? Što žute majke ti?!?!
- Ma bile te jedine na snjiženju, platio ih 10 eura, dobro sam prošao. Ma nek su i roze, starke su starke....
- Ma da, sve se nema a u kući se salama reže... I to debele lespirice!
Surova istina koja se kroz praksu pokazala na primeru janjičara.Bili su elita Turske vojske i strah i trepet ostalih.
Ako su Turčinu ruke krvave do lakta, poturici moraju biti do ramena.
