Ako mi nemamo, nema niko.

Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?

Kurčevit stav novopečenog vlasnika male trgovinske radnje mešovitom robom(prčvare), čije samopouzdanje ne može da naruši činjenica da su predhodna deset vlasnika bankrotirala i da u toj branši nema leba.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Polako rođače, niko se nije naučen rodio. Ne možeš odmah biti mađija. Kreni lagano, od jednostavnijih stvari pa ćeš vremenom naučiti i biti sve bolji. Ponovljanje je majka mudrosti. Džaba skupi treneri i oprema, džaba teretane, elektronika, gedžeti i veza u opštini. Ne pomažu tu ni tatina kola ni bela klima jedina u selo...samo mnoogo treninga ili prakse.

A možda se i bez razloga trudiš jer si Musli. Onda menjaj zanimanje, sport, hobi ili čime god si pokušao da se baviš jer ti nema spasa. Večito ćeš biti najgori i gubiti kada se igra u pečenje i turu pića ali ćeš zato biti omiljeni protivnik.

Када гледаш "Без коментара" и упорно појачаваш телевизор.

Nema te ko kave devedesetdruge.
Investitori su Godo Srbije. Nema ih pa nema.

Kada popiješ toliko tamnog piva, da ti se svijetlo čini k'o voda.

Najviši stepen bitnosti nečega. U novoskupštinskom jeziku elativ prideva važan.

Podjebavalica visprenog komšije, koja nema veze s godinama, koliko s tim da si ti poslednji ljudski škart, te te stoga sleduje da uradiš ono od čega su svi pobegli. A on, lešinar, kao da je čekao. Pao ti mrak na oči ionako, i samo je on falio da te očepi i upotpuni ugođaj.

To je ono kada ima smisla. Kada uhvatiš poentu života, pa se posereš u kesu i to staviš na komšijin prag i još na sve to zapališ kesu, pa se on sav zamaže govnima dok gazi ona govna ne bi li ugasio onu kesu sa govnima. ZATO ŠTO JE GOVEDO PROBUŠILO LOPTU! Smisao je ono nedostaje današnjim ljudima, koji su previše nervozni i depresivni, jednostavo, nemaju "smisla za igru". Dobro, "smisao za igru" ne možeš da naučiš, ali zato možeš da ga zatupiš.

Polovina misli da "smisao za igru" dolazi sa položajem, pa kao kada si u mogućnosti zavaljaš neke kablove i to optičke, i onda zgrneš neku lovu pa imaš "smisla za igru". Ali nije dovoljno da samo muljaš kablove, naprotiv, moraš se istovremeno upusti u niz malverzacija, no mrzi me da kucam.

E sada, druga polovina misli da se "smisao za igru" ogleda u proricanju budućnosti. Eto, moj komšija kupio 6 tona komponenti za pravljenje tečnog pudera, i to još pre 6 godina, i počeo u mešalici da mulja ona govna. A vidi ga sada, ta ista govna sada tera cisternama kojekude i obrće prevelike love.

E sad, ja znam da ovo što sam napisao za tebe nema smisla, jer sam ti skenjao dva minuta života, ali ono, nema smisla ni što sam je ja pisao 4 minuta.

Detroit Pistonski filosofski pristup uličnom basketu. Jednom rečju, muški.

Vez od četiri slova koji tvoja podsvest izvrištava u trenutku kada udješ u kuću i vidiš tetrapak soka na stolu. Medjutim tvoj inertivno - optimistički nagon preživljavanja stavi podsvesti šaku na usta i ti se mahinalno mašiš za tetrapak, naivno misleći da unutra ima soka makar za dva gutljaja.

Ima svašta.

Poražavajući zaključak kada ti devojka posle plođenja kaže da ne zna ni jaja da ispeče, tako da nema ništa od doručka u krevetu.

Igra života nema neki prevashodni značaj, ali je zabavna. Toliko je zabavna da se čovek lako izgubi u njoj i stvar postane ozbiljna. I onda nastaju problemi...
Što veća govna sereš, to te više zapljuskuje voda po dupetu. Svako na svetu nalazi se baš na onom mestu na kojem sada treba da bude. To ne znači da slobodna volja ne postoji, već da evolucija kao razvoj duha postoji jer da bi stigao do sledećeg stadiuma svog postojanja moraš najpre iskusiti kako bol i patnju tako i radost i uživanje. Sve se menja, konstantno. Život nije sat, nema takt već ritam. Nije samo jedan, to nema smisla. Kao živeo si taj jedan, a posle njega nestaješ. Ti - energija, uvek neumorna zverka koja stalno hoće još po malo od svega... Deri vinjak, jebi koze kajzer soze overdoze, šta god radio ljudi će ti suditi jer je to u osnovi njihovog razuma. Živeo!

Ultimativna opaska upućena prema nadređenom drkošu koji ti se ne skida sa vrata. U fazonu, džaba ti ta pozicija i sve to što si stekao kad radnici, umesto po koridoru, polažu cevi u tvoju dragu.

Kec na pismenom.

"Ima slika nema ton": Razbio si se od rakiještine i pivčuge k'o guzica. Ortaci te izveli napolje da ti gazda kafane ne bi naplaćivao krečenje. Oko tebe zuje i muve i avioni, buka je nepodnošljiva, zviždi pritisak u ušima k'o da si u džambo džetu. Bauljaš i rigaš u isto vreme, pogledaš drugare koji mašu rukama, igraju pipirevku oko tebe, otvaraju usta, a ti misliš da te tripuju da si u nemom filmu... Čuješ samo svoj želudac koji se grči...

A onda vrhunac: BLJJJJUUUVVVVV!!!

Pritisak popušta, polako se vraćaš u stvarnost i ton se polako pojačava... Pored svog disanja, čuješ smeh ortaka koji gledaju tvoju izbezumljenu i izbečenu facu:

"ŠTA JE, MATORI!?! IMA SLIKA, NEMA TON, A!?!?!"

Izraz koji se koristi kada se želi napomenuti da od toga što sagovornik priča nema ništa.