Pera Ždera:

- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..

Gargamel:

- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.

Čarli Braun:

- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..

Barni Gambl:

- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.

Kenny:

- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.

Bole (generalova radnja):

- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.

Djole Proleće:

- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.

Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":

- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.

Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:

- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.

Ptica trkačica:

- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.

Primer nije potreban.

Tri,
čet'ri,
čet'ri i po,
pozor,
na prozor,
kroz prozor,
kupi novi prozor,
S...amo jos malčice,
još malo više,
SA...dio moj deda rotkvice...

- ...Ma, kako ne znaš onaj film sa Sigalom kad ga četvorica u kafiću napadnu štapovima?...
- Pa što nije izvadio mobilni i zvao ortake da mu pomognu?!
- Zato što tad nije bilo mobilnih!
- U, jbt, al' ti je prastar taj film!

Ćao, ja sam Velizar, je l' ima riba?

Ti: (Navlačiš pantalone, upasavaš kaiš) E', pa, čujemo se... Baš mi je bilo super...
Ona: (Drži te za ruku i gleda zaljubljeno) Nego, šta smo mi sad?

Drugar koji ima starijeg brata pravi sedeljku. Skupilo se dosta ljudi, od toga otprilike polovina devojaka. Sve teče svojim tokom, a onda se u jednom trenutku pojavljuje burazer... Upoznaje se sa većinom ljudi, pošto poznaje nas nekoliko. Prvih par minuta ćuti, dok ne skonta o čemu se razgovara, a onda se munjevito uključuje. Na nesreću mog drugara u tom trenutku se pričalo o zastupljenosti mahunastog povrća u ishrani:

Burazer ( obraća se devojci koju prvi put u životu vidi ): Š'a? Mahunarke? Mis'iš ono: suljpa, grašak, sočivo, bob... Aaaaa, obožavam to da hasam. Matora, al' ne d'o ti Bog da uđeš posle mene u klonju.

Moj drugar lagano menja boju lica od zdravo rumene ka zeleno-ljubičastoj

Burazer ( nastavlja ): Eto, baš pre neki dan kuvala keva prebranac. Sine, jeo sam ga i za ručak i za večeru, al' kad sam ujutru seo na šolju... Da ti ne pričam... Ma havarija... Nisam mog'o da se odlepim sat vremena, a pločice počele da otpadaju. Na kraju...

U tom trenutku drugar, koji je već bled kao krpa, ga opominje: 'Alo, Miloše, pa koji ti je?! Smanji malo doživljaj.

Burazer: Uuuu, a ti si mi sav fin. Kao, ovde niko ne kenja osim mene. Opusti se, bre, ma, naši smo.

-I šta kažeš? Sve si je izlagao?
-Ma da bre. Reko sam joj da se zovem Vićentije, Vića za prijatelje jel, a za broj mobilnog sam čak i drugu mrežu dao. Za svaki slučaj, he-he!
-A gde si je okino? U motelu?
-Kitu lastinu ću da plaćam motel kraj rođene kuće.

Za povratnu većina stanovnika nema para.

-Gde si, čoveče, nema te sto godina?
-Ma pusti, ubedila me Milena da uzmem kredit za stan pa smo se preselili u grad...
-E baš te je usmerila na pravi put. Ko te jebe kad si glup.