Likovi koji dođu niotkuda, pozdrave se sa svima i odu u nepoznatom pravcu. Niko ne zna ni kuda idu ni odakle su došli niti sme iko da ih pita. Uvek su u žurbi, sa nekim stvarima koje nose sa sobom i niko ne zna šta nose. Obavijeni velom misterije, izazivaju strahopoštovanje koji uživaju samo generalni direktori multinacionalnih kompanija. Prepoznatljivi su po tome što imaju okupljen čitav tim stručnjaka oko sebe, počevši od finansijskog menadžera zaduženog za plaćanje računa u kafiću kada je direktor u žurbi, šofera koji ih vozi na mesta gde moraju da obave nešto, i sekretaricu koja ih obaveštava o onim stvarima koje su se desile dok je direktor bio odsutan.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Pu jee +