- Brate, oću da ti se izvinim za sve... eto, cimali smo se oko Marine skroz bezveze. Jbg, bio sam zagrižen, al' sam shvatio da si ti u pravu... nemam ja šta tu da tražim. Za tebe je idealna... pa neću naše drugarstvo da dovodim u pitanje...
- Hehehe, dobar si majke mi, doooobar. Al' za malo! Sad kad je trudna meni loptu da prebaciš, a?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
pacijent: Doktorka, znate ja sam odnedavno počeo da uzimam Sildenafil citrat. Da li postoje neki štetni efekti, mislim u kombinaciji sa ovom mojom standardnom terapijom? Imam utisak da mi izaziva dijareje. A možda je to i zbog infekcije kandidom?
Dr: Mmmmm... Evo mladi kolega, naš stažer, će vam to sve lepo objasniti. Kolega!
skoro Dr: Da. (Mamu ti jebem raspalu!) Pa vidite... Sad tu imamo nekoliko mogućnosti ali i individualne razlike... :bla, bla, žešća improvizacija:

- Ponudio sam 300. A, da nije malo?
- Ma dosta mu je, nek` peva.
- Tako sam i mislio.

Miki: - Znači kad smo bili na Šar planini, vazduh čist, prosto osetiš kako ti se bronhije u grudima šire i sužavaju, ma vrh brate nemam reči moraćeš i ti jednom s nama...
Stevan: - Čekaj, ti mi pričaš o vazduhu na jebenoj planini, a Jecu nisi spomenuo ni u kontekstu, pa jel bilo il nije?!
Miki: - Pa znaš kako, kreveti su nam bili na dva kraja sobe, a i nije ona davala nikakve signale i ja reko...
Stevan: - Brate evo ti medalja, udri se njom u glavu pa razmisli zašto si pobedio na takmičenju za najvećeg nejebača u istoriji takmičenja za nejebače!!!

- Ooooo Rukfaš pa đe's mi ti nisam te vidijo petnes' minuta, Marija dvije pive za mene i jednu za Faruka...
Faruk (već mu je dopizdeo isti scenario svaku epizodu i ista Čombetova spika na početku, počinje ludački da se trese i očne jabučice mu izlaze iz šupljina): - Pa dobro, majku mu Čombe oćeš ti da se udariš u glavu ili ja da te udarim?!
- Hmmm pa kontam da kad bi me ti udario više bi boljelo, aj evo ja ću sam sebe (udara se što jače može i pada dole mrtav, na kraju epizode stoji njegova slika a ispod nje velikim slovima IN MEMORIAM)
Ja - gasim TV, skrećem pogled ka stegnutoj mi pesnici i BAM udaram se u glavu, od potresa mi se sve muti i jedna misao mi prolazi kroz glavu: Daj da definišem ovo!

- Ekskjuz mi, mister, mej aj ask ju samting?
- Šta je ološu stranjski? Zapelo neđe, a?
- Aj v lost maj vej!
- Izgubio si se! Pa, kako sisu li ti tvoju, đe su navigacije, đe su sateliti? Kad je bilo bombardovanje, potrefio si mi u kokošinjac, a nikad nisi bio u njemu!
- Mister, du ju spik ingliš?
- Boli te kurac govorim li il' ne govorim!
- Šprehen zi dojč?
- Naučio sam ja i njemački, al' samo da bi mog'o da vam jebem mater u sledećem ratu, a da me razumjete! Je l' ti misliš da smo mi Indijanci koji znaju da kažu samo "niks, niks" , "no, no" i "njet, njet"? E, moraćeš na srpskom, pa makar crk'o kad izgovoriš.
- Pliz, mister! Trazim Suljagica sokak!
- E, tako! Vi'š kako znaš! Pajsad - prauvo, desno, prauvo, desno!
- Tenk ju! Ju ar veri kajnd!
- Nećeš tako misliti kad skontaš da sam te posl'o u pogrešnom smjeru. PRC!

Šaban: "Đe ste drkadžije, šta činite? Džepni bilijar, a? Boli vas kurac u dupetu, hehe... hhhrrkk!!(šlajmara ko glava kupusa izleće na zemlju). Što sam video pičku malopre, krv ti jebem...sisetine desetka! Digao mi se kurac, umalo se nisam ugušio, hehe...ima l' neke pičetine kod vas, a?"
Ja i ortak: "Ma evo čekamo Đoleta, nema ništa..."
- Slučajno nailazi naša koleginica. Upoznajemo ih.
Šaban: "Oh, pa niste mi rekli da poznajete ovako lepu devojku. Neću vam to oprostiti, hehe. Privilegija je upoznati vas, gospođice."
Ona: "Pa hvala...šta vi radite?"
Ja: "Ma evo čekamo onog mentola Đoleta...ne znam gde je dosad. Ne znamo gde nam je Đoka, da prostiš:))"
Šaban: "Što si bezobrazan, Vukiću...pa devojka je tu, kontroliši se malo. :okreće se njoj: Vidiš ti s kim se ja družim, samo me blamiraju. Nego, i ti si krenula dole? I ja idem, ajde da se sklonimo od ovih šabana pre nego što opet izvale nešto!"

Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...

-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.

I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.

I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...

-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.

Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:

-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.

Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...

On: Šta nosiš na sebi?
Ona: Pa jel' si ti blesav?! Uključi kameru, idiote!
On: Ah, da, ja zaboravio... (uključuje kameru)... Oh, bejbe, to, too...
Ona: Jel' ti se svidja, a?
On: Yeahhh...Tooo, najbolja si! 'Aj', otkopčaj sad te gornje dugmiće na košulji.
Ona: (otkopčava ih) Ovaaako?
On: A'a, to, too, nastavi, ne prekidaj...(odjednom počinje da oseća da su mu bokserice postale malko tesne)
Ona: Ooo, vidim, neko se oraspoložio...Hihi!
On: To, to bejbi, nemoj sad da prestaješ!
Ona: (otkopčava poslednje dugme i sledi zoom na njene vršnjakinje) A, a jel' ti se ovo svidja?
On: Joooj! Ti si luda! Nemoj sad da staješ!
Ona: (kreće da otkopča brus) Otkopčava prvu kopču...
On: (poslednji put se ovako osećao kad mu ćale kupio eksterni hard od 500 MB) Joooj! Kako si dooooobra! To! Tooo bejbi!
Ona: (otkopčava drugu od tri kopče na brusu) Mmmm, tako mi sad nedostaješ...Tako mi fališ! Kaži mi da li ti se svidja ovo ovako?
On: (naložen kako tinejdžer na kanabis) Juuu! Ufff, jako!
Ona: Stvarno, baš, baš toliko?
On: Baš, baš, bejbi!!! (ne može da veruje da mu se ovo dešava)
Ona: (kreće da otkopča i treću kopču) Macane... (pokvarenjački osmeh i namig desnim okom)...

Sledi poznati zvuk i na monitoru ispisano "Call ended".

On: Štaaa?! Ma daaaaj?! Ne mogu da verujem! Jaoj! Kako me je samo izložila! Ne mogu da verujem!!!

Na monitoru se pomera mala virtuelna olovka i ispisuje sledeće:
"Pička li ti materina! Sledeći put kada piješ sa onim tvojim svinjama, probaj i da mi se javiš kad te zovem, a ne da dežuram cele noći i strahujem da ti se nije nešto desilo!"

- Halo, dobar dan, da li je to tehnička podrška "Moj dom samoodrživi san"?
- Izvolite, kako vam mogu pomoći?
- Ehm, već 2 dana ne mogu da iscedim ni kap tople vode iz bojlera, znate, lončarim, a ariston je u pitanju, nije neki domaći, nema ni godinu dana, ako me razumete. POLUDELA SAM VIŠE!
- Pao nam je server, uključite ručni režim i sve će biti rešeno. Doduše, pazite da se voda ne pregreje, a i ekspanzioni lonac da obilazite češće, a alarmi ako se uključe, ništa ne brinite, to je normalno . Ostalo sve će biti u redu. Samo televizor nećete moći da uključite. To je privremeno. Možda se neznatno poveća temperatura u frižideru, ne brinite. Ah, da, vrata će ostati otključana ili zaključana, nisam siguran, ostalo sve normalno. Prijatan dan!

A ja sam ceo zivot svoj,
dao njoj, dao samo njoj,
a ona mene nije shvatila,
i da je htela
opet bi me vratila

Slavljenica: Uciteljice meni je danas rodjendan, pa je l' mogu da podelim bombone sad?
Uciteljica: Mozes Jovana, naravno!
Slavljenica (ide prvo do uciteljice): Uzmite prvo Vi!!
Uciteljica: O hvala Jovana, cekaj da vidim...karamela, uzecu ovu visnju...ustvari i ovu sarenu, sta je ovo, jagoda neka hehe, i jos samo...cekaj...jos jednu karamelu dok ne nadjem...evo i jabuku ovu i limun hehe, i dosta. (Na katedri 6-7 bombona) Jovana da si ti meni ziva i zdrava, velika narasla (povlaci je za usi) i da ostanes tako dobar djak hehe!
Slavljenica: Hvaaala uciteljicee.
...
Razmisljanje svakog prisutnog djaka: Daj Boze da krene od ovog reda, daj Boze da krene od ovog reda...
...
Decak1: (Jesss krece odavde!) Koliko?
Slavljenica: Po dve!
Decak1: (Ohoo ima karamela, ekstra!) Evo ja cu dve karamele, Jovana srecan rodjendan!
(Povlaci je za usi)
Slavljenica: Hvaala.

Decak2: Koliko?
Slavljenica: Dve!
Decak2 uzima karamele: Hvala, srecan rodjendan!
Slavljenica: Hvaalaa!
...
Devojcica9: Koliko?
Slavljenica: Po dve!
Devojcica9: (Uh dobro je, ima jos 5 karamela, uzima 2) Srecan rodjendan, sve najlepse!
Slavljenica: Hvaala!
...
Decak18: Koliko?
Slavljenica: Dve!
Decak18: Cekaj da vidim...je l' ima jos neka karamela?
Slavljenica: Ne znam, mislim da ne.
Decak18 (trazi): Ok, uzecu ovu visnju i jagodu...srecan rodjendan.
Slavljenica: Hvala.
...
......

Poseti čet i posmatraj! ;)

Bacio sam plejboj jer je žešći smor,
uplatio adsl, sada downloadujem hardkor!

- Domaćine, daj onu Viljamovku iz tvoje biblioteke što me vazda razveseli!
- Dva viteza iz Verone misliš?!
- Ne prdi, no sipaj!