Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Najprimitivniji oblik ljudskog opravdanja za trenutke u kojima jednostavno žele da izliju svoj bes i barem na tren zablistaju kaljajući druge u društvu "priznatih". Jedna od najjadnijih predstava našeg velikog pozorišta u kući Džungle.

Tren kada cikličnost istorije izlazi u prvi plan, a odluke koje donose čovečansku prevagu pokazatelji tačnosti da se istorija ponavlja.
Magnovenjska spoznaja individualnog beznačaja i letargijska reakcija pučine.
Desiće se renesansa ponovo, sama od sebe.

Krvnički start defanzivca u trećoj okružnoj kuruz ligi u noge protivničkog igrača pod parolom "Đe si poš'o, nedilju ti svetu!"
Izvodi se sa dvije noge i cilja se isključivo u cjevanicu.

Израз за цигарету који су промовисали момци из групе "Bad Copy",и уствари представља искварен облик жаргона "пљуга".Први пут употребљен у песми "Домаћине забаци" из 1996. на мелодију "Gangster's Paradise" aмеричког репера Кулија.

Koristan program karakterističan po tome što se gotovo nikada ne vodi na vaše ime.

Kenjara. Klozet. Poljak.

Mjesto đe i car ide pješke. I Milo Đukanović. Da se istovare.

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Lik koji je lišen socijalnih vrlina i ne zna kako bi prišao devojci uživo, ali zato u virtualnom svetu skuplja i copy/paste forice sa blogova; postavlja slike iz photoshopa; i smatra sebe veoma privlačnim.

Kakav god kurac da ima muskarac nikad nije zadovoljan njime i uvek ima izgovor kojim bi opravdao svoj "nedostatak" i makar na tren ublazio svoj kompleks. Nikog ne pitaju za savet i nadmecu se.

Део телефона предвиђен за списак за куповину, дефиницију коју планираш да објавиш на Вукајлији, пушкице за контролни, поруке које нисте имали храбрости да пошаљете, вицеве или неку романтичну copy/paste поруку...

Momak od 50 i više godina koji uglavnom živi sam jer voli da piša đe stigne, a dane provodi u nekoj kafančugi gdje obično potroši sve svoje prihode.

Rečenica koja nam, iz plejade kolektivno podsvjesnih opšteprihvaćenih formi, iskače iz usta kad poslije prisnog pozdrava pri prvom susretu, blagog smješkanja uz prijateljsko dobacivanje pri drugom suretu, treći put naletimo na nekoga koga baš i nebismo da iskuliramo i da od njega upadljivo pobjegnemo prelazeći na drugu stranu ulice a nije baš i da nam se nešto naročito kafeniše, pa uz dobro osmišljenu doskočicu, dobijamo na vremenu da usvojimo drugu liniju kretanja sa minimalnom vjerovatnoćom susreta.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Besmisleno, a neophodno prazno polje kod raznih registracija, čija se svrha dovodi u pitanje od nastanka iste. Jedna od najistaknutijih teorija tvrdi da se ona tu nalazi kako bi ljudi vežbali copy/paste.

Postoje ljudi koji svojim prisustvom ulepšavaju svaki tren nečijeg života, ovde, na žalost nije reč o njima.
Ovim izrazom se opominju izvesne persone da pripaze na svoje ponašanje, jer su nas opet uvalili u problem.

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Umetnost pozarevackih boja i copy/paste tehnike. Jedan on najmodernijih i vremenski najblizih nam pravaca. Ova "umetnost" pruza mnogo mogucnosti i nacina da zadovoljite svoju dusicu dozom "kvaliteta". Tako na primer, mozete da gledate 3 americke zastave, od najvece ka najmanjoj i 3 sata razmisljate o smislu slike, izvlacite neku pouku ili sta god. Mozete piljiti i u zanosnu Merlinku i stotine verzija njene face u cvetu mladosti (ovo je mozda bolja opcija, jer je ipak bila neka riba). Mozete se diviti konzervama supe, nareska, limenkama Koka - Kole, copy/paste kipu slobode, smekerici Marlon Brandu i tako dalje. Predstavnik ove popuplarne umetnosti je svakako ranjivi i neshvaceni Endi Varhol sa jos par kolega komercijalista, ciji rad poznavaoci umetnosti u pokusaju izuzeeeetno postuju (iako blage veze nemaju sta brane i cemu se dive).

Kad u 21. veku moras raditi seminarski rad od 15ak stranica pisano, rukom, jer profesora u poznim godinama mrzi (citaj = ne zna!) da proverava da li je neko uradio copy-paste sa Neta na zadatu temu.

Rečenica koja se izgovara kao dokaz da nečije predskazivačko-proročke sposobnosti i ostale psihičke i fizičke mogućnosti nisu za bacanje. Elem, poenta je da osoba koja izgovori rečenicu, po ko zna koji put ne može da obavi nešto što je rekla da će završiti za tren. Problem se produbljuje time što to toj osobi nije prvi put, već da u pogrešnoj proceni situacije i neverovatnoj brzini kojom joj reči izlaze iz usta (bez i nanosekunde razmišljanja) postavlja rekord u davanju nepromišljenih izjava.