Lik koji ne vadi cigaru iz usta. Ne, on ne puši, ali konstatno smara sa pričom o njima.
Kako mu nedostaju, kako mu je lepo bez njih, koliko je štetno ili nekom drugom pričom svojstvenom njima. Nije bitno dal ste pušač ili ne, smoriće vas.

Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.

DEMOKRATSKA STRANKINJA

Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.

RADIKALKA

Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.

KOŠTUNIČARKA

Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...

VUKOVKA

Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.

CURA IZ DRUGE SRBIJE

Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.

G17 + PROVIZIJA

Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...

Niža kategorija kafane.Može se naći i u selu i u gradu.Doduše one na selima su nivo iznad.Nomenklatura objekta se vrši po principu:Kod (ime gazde),(Obližnja reka)noć.Napolju se nalazi lokalna džukela,redovi i redovi gajbi piva i parking na kome dominiraju vozila poput IMT 539,LKT 81,FAP 13/14 i Lada Samara.Inventar se sastoji od drvenih stolova koji su rasklimani,preko njih su crveni karirani stoljnaci(uflekani i naravno izgoreni cigarama)dok su na njima metalne piksle,ređe staklene koje znaju i da polete kada krenu stihovi poput "Samo je moj stari znao..." ili "Javi se ljubavi ja ne mogu višeee...",okolo stolice i klupe.Obavezno prisutna je i dimna zavesa,slična onoj na Bonmbonjeri,doduše ova zbog Kamela,Crvenog Marlbora u mekom pakovanju ,Laki strajka i motanih cigara od žutog albanskog duvana.Odmah iza vrata se nalazi čiviluk na kojem stoje takozvana "Vijetnamka",lovački prsluk i M93 vojna jakna.Zidove krasi lamperija i španski zid.Po istom lovački kalendari,jelenski rogovi,zidni sat u obliku ručnog,slika lokalnog fudbalskog tima Sloga.Plafon je požuteo od gore navedenih cigara,memla u uglovima,oljušten kreč i obavezno traka za hvatanje muva.Šank takođe od drveta,iznad njega pića poput Pelinkovca,Medveđe krvi,Cepelina,Vinčestera,Rakije(koja se može koristiti za pranje prozora ili raketno gorivo)Takovo votke.Iza šanka par frižidera sa obavezno Merak i Jelen pivom(ne pomišljajte na Heineken ili neke voćne sokove).Od bezalkoholnih pića postoji voda i polu-izlapela Kokakola,sve ostalo je misaona imenica.Na šanku ona siva(sada već požutela)kasa i Jelen pivo ajncer.U šanku prepodne radi lokalni momčić od 17-25 godina.Takođe tu je i Sony televizor sa kutijom koji hvata samo jedan kanal i jedan slot aparat koji večito jede alimentaciju nekom alkosu.Popodne radi dizanja prometa radi konobarica čije ime je vrlo verovatno Mara,Ceca,Ruža ili Mica.Toalet,čišćen pre 2 meseca sa roze toalet papirom na listiće ,jednak reaktoru 4 u Černobilu.Gazda kafane je verovatno lider vladajuće stranke u selu ili predsednik mesne zajednice,često zna da bude i govno od čoveka.Što se tiče muzike,petkom i subotom je tu lokalni "TDI bend" ili "Imaptto bend".Ostalim danima preko laptopa i zvučnika ore se hitovi Južnog vetra,Grand produkcije,Baje Malog Knindže,Cece,Šabana ili Tome Zdravkovića.Stalni gosti koji su počeli da se računaju u inventar su uglavnom:lokalni šumokradica koji te okadi dimom žutog Kamela,pečalnici(izraz karakterističan za Podkopaonički kraj(označava ljutog fizičkog radnika))2 lokalna alkosa koji uvek dolaze u tandemu;simbiotski organizmi,putnici namernici,fudbaleri lokalnog kluba Sloga i ostali meštani sela,nedeljom po povratku iz lova se mogu zateći i teže intoksinirani lovci.Hrana ako postoji,bolje da je nema,ako se ne plati parama platiće se glavom.Pljeskavica i ćevapi od mesa sumnjivog porekla(Ritopek).Takođe,lokal će obavezno imati svoju ekipu na seoskom turniru u fudbalu.Sve u svemu,mesto kome se uvek vraćaš,hteo ti to ili ne.

Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.

1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.

2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.

3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.

4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.

5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.

6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.

Evo kako to izgleda u praksi:

1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)

Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.

2. dan (SLOVAČKA - PRAG)

U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.

3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.

4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)

Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.

5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.

6. dan (SRBIJA)

Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.

Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).

Evo o čemu se zapravo radi.

Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...

Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...

Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...

Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)

Osoba koja ti nije stvarno prijatelj, čak je možda i ne poznaješ, ali komentarišeš njene aktivnosti na fejsbuku i pritom se trudiš da komentari budu što ličniji, kako bi tvoji ostali fejsbuk prijatelji, pomislili da ti je taj stvarno prijatelj.

Maksimalno ugoditi sebi, ne štediti ni na ćemu, kupovati pravu rubu, dovesti Mičua za 2 miliona jevreja prodati ga za 30, unajmiti tri kurve odjednom.

Илити српски обичаји. Многобројна неписана правала која се свакодневно врте у нашем народу као разни ритуали. Представљају симбол Српства, и пружају нам одређену дозу адреналина за наредне лударије, мада у свету остављају другачији утисак. Колико год се ми тиме поносили, Швабо и остала банда мисле другачије. - Fucking crazy Serbs.

Уместо добар дан, каже се "што си дош'о који курац"!? - Одређено поље запажања у комуникацији са особом Српског порекла јесте његово, коко други народи запажају, непристрасно понашање. Представља добродошлицу и то је још једно неписано правило у низу. Псовка речник краси, стим да особа која се користи истим стиче јачи и већи ауторитет, гледајући са аспекта истог порекла.

Ку'ћеш хвала Богу!? - Пази сад. Такође непристрасан став на рачун другога, и за разлику од првог није пропраћен псовкама али је свакако једна врста одјеба, или пак одпоздрава - да се тако изразим. Истина јесте, да му је жао што саговорник одлази али ипак није допустиво изразити трунку емоције ради боље репутације, иначе око ње се све и врти.

Трећи пут Бог помаже! - Можда главни ритуал, али сигурно i најпознатији код Срба јесте да се при поздраву љубе три пута. Наравно у образ, с десна на лево. Зашто три пута? Јебига кад волимо тројку... Или пак да будем озбиљнији, све је то зарад светог тројства.

Ој Србијо земљо међ шљивама. - Бог нам дао шљиву, а ђаво казан за ракију. Иако смо православан народ, хоћу рећи поприлично побожан, ипак није тако лако одвратити се од порока - ракије, јер као што сте већ упознати, ни једно славље није прослављено без већ наведене. Иако шљивовица важи за највећи српски бренд, у Свету је сматрају обичном брљом, јер су јој конкуренција обична обојена глобалистичка срања!

Док су Швабо и Енглез на двору јели прстима, Србин је реко "боц"! - Јесте да је Србин својевремено клао и једне и друге, мало ми њих, мало они нас, што ножем што виљушком, али овом не тако старом изреком не дочарава своје умеће ратовања већ финоћу ручања. Мада кад мало боље погледаш и није тако. Србин више воли јести прстима што је иначе инат према "бон тону", и са уживањем љебом брише мас' са браде, сем ако није окорели четник па само млатне крпом по истој.

Окреће се коло среће. - Пре бих рек'о, окреће се прасе на ражњу. Али исто је то. Има ли веће среће од печеног прасета? Има! Печено јагње, али не битно сад, све је то зависно од могућности. Како било да било, прасе је главни актер у гојазности, с обзиром да се у просеку једе сваки други дан - 'ебига нема се - а цело прасе окрене бар пет пута годишње: За славу, за Божић, за рођендан, за први мај, евентуално кад дођу рођаци из дијаспоре.

Милораде јел' ово твој митраљез? - По неком, да кажем, званичном мерењу Срби су међ' првих десет нација у свету са илегалиним поседовањем оружија. Који ће им курац? Па сад, није да глуме неке криминалце, иако има и таквих, али с обзиром да говоримо о традицији, јасно је о чему је реч. Најчешће употребљиван је тетејац, чији калибар заврши најчешће у оквир телевизора. Пример: Мијатовићева пречка. Или пак у ваздух, јелте да се избегну повреде, уочи рандом славља: Славе, свадбе, испраћаји, крштења,.. па чак и за време највећих празника мира. Немојте се чудити, па то су ипак Срби!

Да комшији цркне крава! - Иако са истим пече ракију од како је света и века, вечити проблем између њих двоице јесте међа која дели њихова два плаца. Шта је ту проблем? Па проблем је оних пола ара што је Раденко присвоио, на кврано, док се Миленку кћер удавала... Рецимо да је тако. Због наведеног проблема, поред добрих односа кад се пече ракија и врти прасе, следе разноразне тужбе и крвне освете где најчешће страдају већ наведене живуљке.

Четри слова има птића, на врх круна Немањића... - Чињеница да лаковане ципеле и тврд курац никада не излазе из моде, тако ни шајкача са кокардом не излази из традиционалне ношње српскога народа. Вечито остаје као сећање на ђеда Крстана који је двоглавог орла на челендри поистовећиво левом главом са пра прађедом "Видојем", и десном главом са пра прађедом "Прокопијем". Ко то, ко то каже да кокарда није од црвених крака постојала прије..!

Српска се труба са Косова чује.. - Како каже Тома: "..Јер песма је тамо где на неко чека". Дефинитивно најпознатији трдиционални обичај у српском народу јесте песма. Толке битке су пропраћене песмама, из којих су дан данас остали хитови. До душе остали су као хитови четничких песама, али нека вратиће се и оне на своје. Како Шваба каже: - "Боже како је то луд народ. Гине а пева!"

9389. godina, uživo

Grmi i seva ođe! Đe me nađe, pa ja osta zadnji od našeg naroda Srba! Tore, jebem li ti majke, sad si naš'o da me štrecaš dok izveštavam!

:Šššš:: HALO, MILICCCIJAAA????? :KssKss: Malicija!

Poštovana milicijo i poštovano Društvo Ujedinjena Jevropa,
Saću vam poslati u ovom pismu izveštaj šta se sve dogodilo sa narodom Srba i zbog čega je on nestao i zbog čega sam ja, jedan običan pitnik, Usain Bolt Jr. Vukajlijaš uspeo da preživim sve nedaće i ostao jedini potomak naroda Srba! Pa da počnem....

Što bi jedan, sad već poodavno pokojni, pevač srpski rekao: "Šta je bilo bilo je...." Da, ostaje... Zabeležio sam. Veliki broj Srba je nestao zbog latinice koja je postala glavno pismo nažalost, a kao što vidite i ja pišem istim jer da pišem pravim pismom nas Srba ne bi me ništa razumeli. Zbog toga je veliki broj mojih državljana nastradao što zbog pisanja suprotnim pismom od latinice, Ćirilicom, u borbama za očuvanje tog pisma, što zbog samoubistva, jer više nisu mogli podneti da se piše latinicom. Okej, možda vam je ovo sada smešan razlog ali tako jeste bilo.

Baba Vanga je nešto ubola, a nešto promašila! Kina je 2018. postala najjača svetska sila. Postali su najjači jer prodaju igračke. Konfučije ih gleda sa neba sada i ponosan je na njih mnogo! Zavlad'o je i komunizam bio, a i ljudi su postali roboti 2111. go što je i rekla dotična Bugarka sa Kozuh planina. 3005 izbija rat na Jupiteru, a ne na Marsu što je rekla i u tom ratu 2 milke Srba gine od posledica radioaktivnosti. Tada nas ostaje još 4 milke.

4599. ljudi postaju besmrtni. Ali do tada su svi Srbi, osim mene koji sam imao SUPER SREĆU, nestali. Sada ću vam reći kako sam ja jedini od Srblja preživeo, poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa. Tada, beše to ja mislim neki avgust mesec 4184. ili tako nešto ne sećam se baš, bio sam mali, našu državu su zbog misterioznog mineralnog bogatstva napale sve zemlje sveta. A nas je tada zbog negativnog prirodnog priraštaja ostalo 2 milke. I čak nas je i Kina napala! SA IGRAČKAMA!
I svi Srbi su u toj borbi izginuli, ali ja sam se izvukao jer je tada padala kiša i bile su jako velike oluje sa grmljevinom i sevalo je i svašta bilo, svaka mu čast kako je bilo vreme! Ja sam se tada kupao zbog tog vremena sa šamponom od koprive zbog one stare narodne poslovice "NEĆE GROM U KOPRIVE!" I tako sam imao super sreću da preživim! Tu je izginuo ostatak Srblja!

Pre toga se dešavalo još dosta toga. Ne mogu godine da pišem jer to baš i ne pamtim, imao sam neku slabu dvojku iz istorije kad sam išao u školu. Bilo je i to da su bili Maldivi i Farma i Veliki Brat u isto vreme na televiziji i tada je veliki broj starijih žena umrlo na ovim prostorima zbog visokog stepena zračenja. I baba Nada, za koju se znalo da Nada umire poslednja je umarla tada. Nije odolela Zmaju od Šipova.

U svetu sporta smo i dalje dominirali dok smo postojali. Sveti Stefan Jr. Đoković XXXIV je takođe kao i njegov daleki predak Nolo bio 1. na svetu i niko nije mogao da ga pobedi. U ženskoj konkurenciji smo i dalje imali kobile i to se nije promenilo. Vaterpolo nismo ni igrali jer su nam svi predavali bez borbe. Igrali međusobno, podelili se i tako se par njih udavilo u vodi iz sprdnje. Košarka, Crnokosa Kosjerić dobija San Antonio Sparse ko iz pičke po 60+ razlike. Ostalo standardno sportovi. Fudbal u Srbiji nije sport.

Politička scena je propala još od kad je umro Tito, a toga se sećate svi pa ne moram da pišem. Na tom planu ništa nije napredovalo, a nazadovalo je sve naravno!

Tako je izgledala situacija u ovoj državi i tako smo nestali svi u jadu i bedi.
Poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa, osećam da će mi crći internet sada, ovaj Tor nije normalan sa ovim gromovima, tako da vas ovom prilikom srdačno pozdravljam.

S poštovanjem, Vukajlijaš Usain Bolt Jr.

Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.

E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.

Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.

Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.

Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!

Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!

Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:

- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.

Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.

- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?

Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu

- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?

Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:

- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!

Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:

- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!

Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.

Средство за утврђивање карактера и типа личности. Све зависи од тога како је држите.

Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.