Ultimativno kurčenje u vidu epidemije koja je zahvatala Srbe i dijasporu 90ih.

Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Cigin odgovor: Biću ženu, biću decu...

Fundamentalizam (lat. fundamentum - osnova) jeste način mišljenja u kome se određena načela smatraju za suštinske istine koje, bez obzira na njihovu sadržinu imaju nepromenljiv i neprikosnoven autoritet. Supstancijalni fundamentalizmi imaju malo ili ništa zajedničkog osim što njihove pristalice obično pokazuju ozbiljnost i vatrenost koje proističu iz doktrinarne čvrstine. Iako se obično dovodi u vezu sa religijom i doslovnom istinom svetih spisa fundamentalizam se susreće i u političkim doktrinama. Štaviše i za liberalni skepticizam može se reći da sadrži fundamentalno verovanje da sve teorije treba dovesti u pitanje. Iako se termin često koristi pežorativno da bi označio nefleksibilnost, dogmatizam i autoritarizam, fundamentalizam može da izrazi i nesebičnost i odanost načelima.

Ovaj vid ljubavi medju nacijama (a bogami i unutar nacije) se najbolje ogleda na raznim snimcima na Youtube. Ukucajte u Youtube search bilo sta vezano za balkanski region i pogledajte u komentare. Tematika okacenog videa ne mora da bude nista vezano za politiku, moze da nastane iz cista mira na spotu neke pesme ili snimka neke utakmice (zvezda-partizan, Srbija-Albanija itd.) Tu se ne zna ko pije, a ko placa. Obicno neki trol pocne temu na fazon "srpska muzika je sranje" ili "srspki fudbal je sranje" (ili hrvatski, ili bosanski, svejedno), i onda se tu primi gomila besposlenih ljudi koji krenu da srdacno brane svoju naciju i da pisu referate o svojim misljenjima pritom psujuci celu familiju, zivu i mrtvu, onima koji se ne slazu sa njima.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Vrlo rasprostranjen izraz korišćen od strane likova, uobičajeno muškog pola, kojim žele da ispotenciraju svoju silu i snagu. Dodatno, tu svoju silu neće demonstrirati ovaj put, jer je potpuno superioran, nema šta da dokazuje, ali postoji prizvuk da, sledeći put, ko zna...
Alternativno: Gde ćeš na planinu (uz mogući sufiks: bez opreme).
Prim. aut. obično se stena iz prvog pitanja može copy/paste i na mentalne kapacitete Subjekta, kojem je tako ova opaska zgodna jer ne nudi puno opcija za "uzvratnu doskočicu".
Ali avaj ali, ponekad se i nađe pametnjaković...

Priznajem, da nisam temporalno indisponiran k'o što jesam, pa verovatno bih dao i poslednji sestercij za nedeljni ufur u Koloseum, da zadovoljim te sadističke porive i tu žeđ za krvlju, vrline tako prirodne i uobičajene za jednog zdravog i pravog mladog muškarca kakav ja naravno i jesam.
Budimo realni, ja i izvesni crnomanjasti Pablo Luis Noriega iz Perua imamo jednog zajedničkog, veoma dalekog ali svejedno pretka, i taj nam predak sigurno nije okopavao kukuruze radnim danom. Ne, naprotiv, lovio je. Prvobitni muškarac i jedan prilično krvav sport brale. Takve i ja sada u ovome dobu i vremenu preferiram. Da gledam naravno, ne da igram. Zapravo, baš taj "Krvavi sport" mi je jedan od omiljenih filmova a Žaca Klod moj lični i personalni idol!
Naravno, on i svi ostali žestoki akcioni heroji koje moja devojka ne podnosi.

Ono čega bi trebalo da bude na Vukajlija.com, ali ih, na žalost, u poslednje vreme nema. Sve se svodi samo na copy/paste i definisanje pojmova koji su znani samo onima koji ih definišu, tj. interna zezanja u krugovima od 2-3 čoveka! Valjda je razlog tome taj što je ovaj sajt postao veoma popularan i IN u poslednje vreme, pa su svi poželeli da deo svoje ''duhovitosti'' podele sa drugima...
Bolje napisati jednu definiciju nedeljno, ali da ima šta da se pročita, nego baljezgarije, lupetanja i pokušaje duhovitosti kojih u poslednje vreme ima na ovom predivnom i prekreativnom sajtu...

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Covek koji nije glumio u "Titaniku", jer da jeste- sve bi ih spasao!

Najverovatnije značenje većine tetovaža koje su uradjene nekim azijatskim pismom. Napravljene da zajebavaju naivne, koji se lože na te fazone, iako nemaju pojma šta im tačno na telu piše, ubedjeni su da je to to što im je rekao tatu majstor.

Hrišćanski monaški red osnovan od strane Zorana Kostića Caneta. Uprkos opštem uverenju, nema mnogo dodirnih tačaka s Franjevcima, osim sličnog imena. Canjevci se odlikuju time što su uspeli da spoje nespojivo - rock'n'roll, muziku bunta i promene, sa institucionalizovanom religijom. Odlikuju se time što su nakon 50 godina seksa, droge i alkohola doživeli prosvetljenje (verovatno jer je kita prestala da se diže a krvni pritisak da se spušta). Slučajno ili ne, niko od njih u vreme komunizma nije pokazivao neko preterano interesovanje za religiju, a prosvetljenje po pravilu dolazi devedesetih. Glavni predstavnici monaškog reda su već pomenuti Zoran Kostić, Bora Đorđević i Neša Galija. Po sramnosti onoga što rade stoje u rangu sa onim licemernim Ircem i holivudskim usvajačima afričke dece.

Devojka koja je omogućila da se 2008. godine evrovizija organizuje u Beogradu, što će biti najbolja promocija za našu zemlju. Devojka koja je pokazala svetu da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika. Devojka koja zna odlično da radi ono čime se bavi (da peva). Devojka koja apsolutno nije kriva što je priroda nije obdarila nekom lepotom (jer niko ne može da bira kako će da izgleda) a samim tim nije zaslužila da bude ovoliko popljuvana na ovom sajtu. Devojka koja takođe nije mogla da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa ni zbog toga nema razloga da se po njoj pljuje (premda se i tu radi možda o glasinama i ne možemo 100% biti sigurni jel ili nije lezb.) Devojka koja je s druge strane sama izabrala da maksimalno iskoristi, na pravi način, ono što joj je Bog dao, a to je njen glas.
Bravo Marija!

Golo govno. Vrhunac talenta za nedostatak originalnosti. Zapravo, ne znam da li tu treba kritikovati same studente ili, ono što je verovatnije, njihove profesore koji ne podstiču nikakvu kreativnost.
Iz današnje vizure prosto je neverovatno da je "Ko to tamo peva" Slobodanu Šijanu bio diplomski film, dakle ipak studentski uradak, a da je danas uglavnom prihvaćen kao najbolji srpski film svih vremena.
A danas?
Suština filma je neki savremeni problem: neočekivana trudnoća, droga, alkohol, raspadanje porodice, a uglavnom sve to odjednom.
Čovek može da počne da gleda jedan rad, nastavi drugi, a završi treći, razliku neće primetiti, sve je copy/paste.

Od skora jako popularna uzrecica nase omladine. Iritirajuce kada se cuje vise od dva puta.

Ne jebe živu silu. Autoritet mu je apstraktan pojam. Ne poznaje strah, ali ni oprez. Vječito ležeran, poremetiti se ne da. Dok neki ljudi gledaju kroz ružičaste naočale, on gleda kroz ljubičaste. Može mu se. Faca svakog kvarta. Volio ga ili ne volio, njega zaboli za tvoje postojanje, a kamo li za mišljenje. Kada divlja u pustolovinama, divlja, a kad stoji zabakaridiran doma, stoji i gleda boju od zidova kako se suši.

Mi smo, ionako, samo plod njegova uma.

Muzika koja se sluša uz sex

Komšija Mile, bivša super-teška kategorija, sa izrazito kratkim fitiljem.