Realna slika stanja u nasoj zemlji. Ranije se govorilo: "Nije ti to tata pravio!", a sada smo zaglibili u kredite. Inace, koristi se kada neko bezrazlozno, samo zbog radi fazona, unistava neciju tudju, obicno javnu imovinu.

Izgovorena od strane političara ova rečenica je pouzdan znak da je privreda otišla dođavola.

Rečenica iz poznatog srpskog filma koju omladina upotrebljava krajem avgusta i početkom septembra ...

Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.

Treba nekud da idete/nešto da obavite, a vaš drugar/partner/bilo ko nikako da krene. Te da obavi ovo te da obavi ono. Vama puca film i kažete: ´ajde dok smo mladi, bre....
( misli se na to da ćete dočekati starost, čekajući njega/nju )

Odgovor blizak onome nije to jos ovamo stiglo. Misli se na kaskanje za normalnim svijetom.

Česta rečenica koju čujemo od naših matoraca.Usled učestalih svađa sa bratom oko raznoraznih gluposti (najčešće računara) od nekud se stvori ćale i počne od Kulina bana :
"Nije vas sramota, sve imate i opet se svađate, a mi..., nas je bilo četvoro i uvek se slagali."
E tu kreće nabrajanje i situacija postaje žešće zajebana. "Jedne smo bojice imali, dve-tri olovke i opet svi bili odlični đaci. Ujutru sam prvi u školu dolazio, čak i zimi. A prsti se skočanje pa na prvom času ne mogu da pišem, a pogledaj vas, škola vam pod nosom i opet kasnite. Vikend provedete spavajući. Samo internet, Vukajlija, jebo li vas on. Ja stvarno ne vidim šta vam je tamo zanimljivo. Pa razmišljaš li ti dete o budućnosti il samo misliš kako ćeš u subotu da izađeš i da se napiješ? Odgovora naravno nema. Nastavlja dalje svoje izlaganje "Pa treba sutra fakultet upisati, a ti kako učiš...Pa zar je moj otac nas četvoro mogo da izdržava, a nije imao para, nego smo jedno drugom pomagali. A ti, šta ćeš sutra kad odeš od kuće, kad ne bude mame da ti krevet namesti i očisti stan.Jaaaaooo. Ja vama sve obezbedio, a vi ništa, pa dve nacrtane koze bi bili u stanju da izgubite. Onda kreće umiljavanje sa "Tata, moram da učim Geografiju." Čitam nešto vezano za lekciju na wikipediji a onda ono čuveno "Da smo mi ovo imali..."

Тип који није представљао претњу по чедност ћеркица дотичних мајки, јер је био презаузет својим аутфитима, стајлингом, и тренутним стањем у фешн-свету. Укратко, био је пешкирић.

Natpis na jednom bilbordu u predgrađu Banja Luke. Nikakva reklama, ništa osim toga... "Obnovili smo razorenu zemlju".
Prvo pomislite: "A jesmo ju i obnovili, u pičku materinu", a onda razmislite. Shvatite da više nema vidljivih ruševina. Nijedna fabrika ne radi kako treba, ali ljudi ipak nekako žive. Svi se žale, ali je mnogo dobrih automobila na ulicama. Ljudi nemaju novca, ali omladina zato potroši Boga oca na izlaske i gluposti. Vlada nema novca, ali zato izbori koštaju 60 miliona. Sitni preduzetnici i trgovinske radnje nikad nisu u plusu, po njihovoj priči, ali zato niko ne zatvara svoju radnju. Nema posla, ali ga ljudi i ne traže. Traženi su inžinjeri i tehničari, ali učenici najmanje upisuju tehnološke fakultete.
Onda shvatite nepoznatog autora tog čudnog bilborda.
Bilbord je skoro promijenjen. Još ne znam ko ga je postavio i iz kog razloga.

Naziv za odeću koja je pripadala vama, ali koje su postale zajedničke od kad živite sa svojom boljom polovinom. Ovo može biti simpatično u početku i pomaže u ranom vezivanju, ali onda, jednog dana, kad je vidite kako moleriše u vašem omiljenom džemperu bez pitanja, poželećete joj zlo.

Ultimativna narkomanština. Tijelo mu je postalo hram droge. Ostalo je samo meso, voda, krv, kosti. Ostatak su opojna sredstva.

Okasnili smo. Sad je dockan. Kasno Marko na Kosovo stiže. Nema nazad...

Razočarenje. Kad misliš da će sve biti idealno, a ispostavi se suprotno.

Zaključak koji donosimo kada saznamo da je neki naš sunarodnik napravio nekakvo sranje u zemlji ili svetu, koje će mesecima biti glavna tema u svim medijima.

Ne, ovoga puta nije u pitanju podržavanje nečega, niti bilo koji tip ovacija. Svaka čast ne mora uvek da znači neko odobravanje i usklik zadovoljstva. Ima situacija gde ono služi za nastavak neke naše tvrdnje u čiju tačnost smo koliko - toliko sigurni. Tada to svaka čast nije neko oduševljenje, već samo odskočna daska za dalje izlaganje.

Izraz koji ce nasi fudbaleri koristiti narednih 2-3 meseca!

Ono sto kazes kao svrseni student kad te pitaju da li ces i na master na istom fakultetu.

Sa novim Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, stvarno smo ga ispušili.

Rečenica koju možeš čuti na razgovoru za posao kod privatnika, iako su svesni da to nije istina ipak vole da je provuku kroz razgovor. Dok istu ovu rečenicu nikad nećeš čuti na razgovoru za posao u državnoj firmi, jer ne postoji razgovor za posao u državnoj firmi, zato što oni zaista jesu jedna velika porodica.

Još jedna u nizu laži ženki na koje padaju naivčine koje pičke mirišu samo sa ekrana Toshiba Satellite-a. Klasifikovana negde u rangu sa "veličina nije važna" i "drugi si mi", u njoj se ogleda večita potreba ženke da se napravi boljom od prosečnog čoveka (i drugih ženki, kad smo već kod toga). Dok će normalan muškarac priznati očitu činjenicu da je fizički izgled važan pri susretu sa nekim koga ne poznaješ, ženka će tu činjenicu svojom perfidnom relativizacijom zabašuriti tako da se ne čini da je onog krezubog nesrećnika odjebala zbog trećeg oka od bubuljice na sredini čela, već zato što "nije bilo hemije" među njima. Padanje na dugokosog gitaristu zamišljenog pogleda je takav kliše, ne bi ona dozvolila sebi da se sroza na čisto fizički kriterijum odabira mužjaka. Ne, ona traži nekoga pametnog, prosvećenog, osećajnog, nekog ko će je razumeti i poštovati zbog onoga kakva je ona u stvari.

I zato se jebe sa razbacanim Šomijem iz Bataje, nesvršenim učenikom prehrambeno-hemijske, kinološkim entuzijastom koji uzgaja bul-mastife u iščekivanju Medjunarodne izložbe pasa u Kanjiži i strasnim ljubiteljem ciklusa filmova Žikina dinastija umesto sa tobom.

Jer joj izgled nije važan.