Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Realna slika stanja u nasoj zemlji. Ranije se govorilo: "Nije ti to tata pravio!", a sada smo zaglibili u kredite. Inace, koristi se kada neko bezrazlozno, samo zbog radi fazona, unistava neciju tudju, obicno javnu imovinu.
A: (cepa sediste u autobusu)
B: "Ne diraj to, nije ti tata to dizao na kredit!"
Izgovorena od strane političara ova rečenica je pouzdan znak da je privreda otišla dođavola.
Strani investitor dolazi u Bangladeš i raspituje se kod lokalnog političara:
- Kako to da ste po broju stanovnika osmi na svetu, a po ekonomskom razvoju dvesta dvadeset četvrti, iako ima samo sto devedeset šest država?
- Jebiga, gospodine Strani investitoru, deca su naše ubedljivo najveće bogatstvo. Oš' da kupiš neko?
Rečenica iz poznatog srpskog filma koju omladina upotrebljava krajem avgusta i početkom septembra ...
Pera: Jel` možeš da veruješ da je došao kraj raspustu ????
Žika: Ma da ...
Pera: Što smo spavali spavali smo
Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.
- Jesmo sve poneli?
- Valjda.
- Hekler?
- Da.
- Pajser?
- Da.
- Kalauz?
- Da.
- Kašikare? Noževe? Bokser?
- Da, da, da.
- Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad?
- A jebi ga, brate, ajmo kući.
Treba nekud da idete/nešto da obavite, a vaš drugar/partner/bilo ko nikako da krene. Te da obavi ovo te da obavi ono. Vama puca film i kažete: ´ajde dok smo mladi, bre....
( misli se na to da ćete dočekati starost, čekajući njega/nju )
Istinit primer:
Klinci od pet godina se igraju ispred zgrade. Dvojica trebaju da idu nešto da donesu. Jedan je već krenuo, ali drugi nikako da se odvoji od drugara...
-Ajde Dragane
-Evo sad cu...
-ajdee Draganeee
- Evooo
- Ajde dok smo mladiJa razvlačim osmeh od uveta do uveta i setim se Vukajlije :)
Odgovor blizak onome nije to jos ovamo stiglo. Misli se na kaskanje za normalnim svijetom.
Baba- Grmi sine gasi to.
N.N- Nece mu nista biti baba 21.-vi je vjek.
Baba- Ali mi smo na Balkanu sine.
Česta rečenica koju čujemo od naših matoraca.Usled učestalih svađa sa bratom oko raznoraznih gluposti (najčešće računara) od nekud se stvori ćale i počne od Kulina bana :
"Nije vas sramota, sve imate i opet se svađate, a mi..., nas je bilo četvoro i uvek se slagali."
E tu kreće nabrajanje i situacija postaje žešće zajebana. "Jedne smo bojice imali, dve-tri olovke i opet svi bili odlični đaci. Ujutru sam prvi u školu dolazio, čak i zimi. A prsti se skočanje pa na prvom času ne mogu da pišem, a pogledaj vas, škola vam pod nosom i opet kasnite. Vikend provedete spavajući. Samo internet, Vukajlija, jebo li vas on. Ja stvarno ne vidim šta vam je tamo zanimljivo. Pa razmišljaš li ti dete o budućnosti il samo misliš kako ćeš u subotu da izađeš i da se napiješ? Odgovora naravno nema. Nastavlja dalje svoje izlaganje "Pa treba sutra fakultet upisati, a ti kako učiš...Pa zar je moj otac nas četvoro mogo da izdržava, a nije imao para, nego smo jedno drugom pomagali. A ti, šta ćeš sutra kad odeš od kuće, kad ne bude mame da ti krevet namesti i očisti stan.Jaaaaooo. Ja vama sve obezbedio, a vi ništa, pa dve nacrtane koze bi bili u stanju da izgubite. Onda kreće umiljavanje sa "Tata, moram da učim Geografiju." Čitam nešto vezano za lekciju na wikipediji a onda ono čuveno "Da smo mi ovo imali..."
Tip koji nije predstavljao pretnju po čednost ćerkica dotičnih majki, jer je bio prezauzet svojim autfitima, stajlingom, i trenutnim stanjem u fešn-svetu. Ukratko, bio je peškirić.
Natpis na jednom bilbordu u predgrađu Banja Luke. Nikakva reklama, ništa osim toga... "Obnovili smo razorenu zemlju".
Prvo pomislite: "A jesmo ju i obnovili, u pičku materinu", a onda razmislite. Shvatite da više nema vidljivih ruševina. Nijedna fabrika ne radi kako treba, ali ljudi ipak nekako žive. Svi se žale, ali je mnogo dobrih automobila na ulicama. Ljudi nemaju novca, ali omladina zato potroši Boga oca na izlaske i gluposti. Vlada nema novca, ali zato izbori koštaju 60 miliona. Sitni preduzetnici i trgovinske radnje nikad nisu u plusu, po njihovoj priči, ali zato niko ne zatvara svoju radnju. Nema posla, ali ga ljudi i ne traže. Traženi su inžinjeri i tehničari, ali učenici najmanje upisuju tehnološke fakultete.
Onda shvatite nepoznatog autora tog čudnog bilborda.
Bilbord je skoro promijenjen. Još ne znam ko ga je postavio i iz kog razloga.
Nije sve tako crno. Naša sudbina zavisi od nas. Bitno je snaći se u životu, nigdje na svjetu ne cvjetaju ruže. Zamislite da smo se rodili u Africi. Imamo priliku da se školujemo. Imamo i kakve-takve stipendije. Forsirajmo tehnologiju i preduzetništvo. Ne napuštajmo zemju. Jebeš inostranstvo. Možda jednog dana budemo imali mnogo lijep život.
Naziv za odeću koja je pripadala vama, ali koje su postale zajedničke od kad živite sa svojom boljom polovinom. Ovo može biti simpatično u početku i pomaže u ranom vezivanju, ali onda, jednog dana, kad je vidite kako moleriše u vašem omiljenom džemperu bez pitanja, poželećete joj zlo.
- Ej, jel to moj džemper?
- Pa, valjda.
- Kako misliš pa valjda? Da nisi ti možda kupila džemper na kome piše "Rođen da peca, nateran da radi"?
- Verovatno ne. Nemam pojma, našla sam ga u sobi. Kako mi stoji?
- Tegliš ga. Prestani. Znaš da nije star. Juče sam ga nosio i rekla si da ti se sviđa.
- Stvarno?
- Da. Vidi, imaš nešto na rukavu, jel to boja?
- Možda. O ne, obrisala sam nos, haha. Znači, ovaj nije jedan od starih?
- Znaš i sama da nije.
- Onda ću ga skinuti.
- Da, hvala. Ej, pa to su moje farmerke!
- Ups.
- Ma daaaaaaaaj....
Ultimativna narkomanština. Tijelo mu je postalo hram droge. Ostalo je samo meso, voda, krv, kosti. Ostatak su opojna sredstva.
- Jebemu mater Stankoviću, kakav je ovo uzorak, pa svega ima umjesto jebene pišaće!
- Druže doktore ja sam uštipak!
Okasnili smo. Sad je dockan. Kasno Marko na Kosovo stiže. Nema nazad...
- E ostalo još malo, taman za jedan džoks, oćemo da sroljamo?
- E moj prijatelju, kasno si se setio, gotovo je sad, oprao sam zube...---------------------------------
- Hoćeš da ga staviš malo u usta?
- E jbg, sad je kasno, oprala sam zube...
Razočarenje. Kad misliš da će sve biti idealno, a ispostavi se suprotno.
Završetak radova u kupatilu. Majstor zadovoljan uradjenim uzima telefon i poziva gazdu da pogleda, dok je gazda dolazio on uočava u kadi žutu fleku od lepka, brzo se naginje preko kade da fleku obršie, u toj brzini mu iz džepa od kombinezona ispada čekić i razbija kadu.
-Majstor: Eeeeee, pišaj bože na naše veselje!
Zaključak koji donosimo kada saznamo da je neki naš sunarodnik napravio nekakvo sranje u zemlji ili svetu, koje će mesecima biti glavna tema u svim medijima.
- Šta smo uradil sinoć sa Italijanima?
- Pa ti ne znaš?
- Šta, pobedili smo?
- Ma kakvi, nek naš huligan se popeo i makazama presekao zaštitnu mrežu, te se zbog toga utakmica nije ni odigrala, službeni rezultat u korist domaćina i stići će nam još kojekakve kazne.
- Ma nema bre, najgori smo, nije ni čudo što nas niko ne voli, i mi hoćemo u Evropsku Uniju, eeee životee!
Ne, ovoga puta nije u pitanju podržavanje nečega, niti bilo koji tip ovacija. Svaka čast ne mora uvek da znači neko odobravanje i usklik zadovoljstva. Ima situacija gde ono služi za nastavak neke naše tvrdnje u čiju tačnost smo koliko - toliko sigurni. Tada to svaka čast nije neko oduševljenje, već samo odskočna daska za dalje izlaganje.
-Ja ti rekoh da smo papci.
-Vidim sad i ja. Jebeni beogradski timovi. Hrvati ih našli guziti.
-Zlo.
-Okej brate, loši smo bili u polufinalu, svaka čast, ali zašto baš oba tima da puknu od njih, to mi nije jasno.
---------------------------------
-Jao vidi ovu, uf. Kid'o bi' je k'o pečenje na slavi.
-Al ti je poređenje. Ko je to?
-Ma ona kurava bre iz Plejboja.
-Aaaa sad znam. Nije loša, nije, nije. Ona voli da se eksponira, dobro, svaka čast, ali ne konta da je ljudi doživljavaju kao seksualni objekat, jebote.
-Konta ona to brate, ne budi lud.
Izraz koji ce nasi fudbaleri koristiti narednih 2-3 meseca!
Marko Pantelic: Dali smo sve od sebe, ali nismo imali srece!
Dejan Stankovic: Dali smo sve od sebe, ostavili smo srce na teren(u), ali nije nas htelo!
Zdravko Kuzmanovic: Jebi ga, dali smo sve od sebe!
Ono sto kazes kao svrseni student kad te pitaju da li ces i na master na istom fakultetu.
Sto smo se jebali, jebali smo se...ja na njih jos i da masturbiram, nemam ni volje, a ni energije!
Sa novim Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, stvarno smo ga ispušili.
Pušač.
Rečenica koju možeš čuti na razgovoru za posao kod privatnika, iako su svesni da to nije istina ipak vole da je provuku kroz razgovor. Dok istu ovu rečenicu nikad nećeš čuti na razgovoru za posao u državnoj firmi, jer ne postoji razgovor za posao u državnoj firmi, zato što oni zaista jesu jedna velika porodica.
Privatna firma:
- Znate, mi smo jedna velika porodica...
- Da, da, jasno mi je, lepo baš...Državna firma:
- Znate, mi smo jedna velika porodica...
- Daj bre ćale, ne seri, znam ko si, nego zovi strikana da vidim kad ću dobiti službenu Škodu?
