Zajebana situacija koja pored standardne depresije zato što si ostavljen tjera na razmisljanje da li si stvarno toliko isfeminiziran da privlačis lezbejke.

Stara izreka koju je na svojoj koži osetio Ioannis Bourousis.

Fraza koju izgovaraš kada neko krene da ti govori kako zračenje nije zdravo, da ne valja spavati pored mobilnog telefona koji je upaljen...

Do tebe je, ali se nema hrabrosti ni iskrenosti objasniti zašto je pukao odnos. A to ti dovoljno govori kakvim te se smatra.

Izraz koji opisuje nešto što je lepo i korisno, ali nije savršeno i samim tim gubi na funkcionalnosti. Sve sve, al nije to to. Izraz nastao iz čuvenih priča naših očeva o njihovim bahanalijama sa razvratnim Čehinjama koje su ih prosto molile da ih rastave od kurca.

E to je moja baba imala običaj da kaže kada uradim nešto što nije mnogo pametno.

Nadam se da niko neće zameriti, ovo je posvećeno čoveku...
Ovo je više kao priča, poznavao sam jednog dobrog čoveka i kao što sa dobrim ljudima uglavnom biva, umro je. Dijagnostikovali su mu rak, kažu poodmakla faza, nemoj džabe da trošimo lekove na tebe. Imaš još oko godinu dana, mada kome je to bitno, ti nemaš porodicu, ili kao da je nemaš.
Bio je u pravu, nije umirao od raka, već skoro dvadeset godina čeka svoju ćerku, ili kako je on zvao, svoju malecku. Nije znao da je on za nju monstrum, čovek koji je klao, četnik. Nije znao šta joj je tašta pričala o njemu. Nije znao da nego može toliko da mrzi. A izgleda da može.
Pričao je o njoj često, voleo je svoju malecku. Ona nije znala da joj je majka umrla, od te iste bolesti, raka. Njoj je rečeno da je otac ubio. Da je tukao, mučio, maltretirao, a znam da nije.
I umirao je, dopao postelje. Da mi smo ga posećivali, ali ona nije došla, on je umro, ali ona nije došla.

Epitet bivšeg "ratnika", koji se svojim unucima, deci i prijateljima lažno hvali svojim velikim učešćem u antifašističkoj borbi. Primenljivo i na mnoge "uskoke", koji su u rat (na strani pobednika) ušli kada su se završne borbe već privodile kraju, a potom na ime "herojstava" izdejstvovali silne privilegije (više stanova u centru Beograda, dobro zaposlenje za decu,...).

Ono što mladi huligan nacionalista napiše kao svoju prvu definiciju na Vukajliji, nadajući se da je patriotski žar isti u odraslih ljudi kao u njega. Svima je toliko stalo da ispadnu što veći Srbi.

Nije ni prošlo pored toga. Ni blizu.

Izraz koji se koristi za nešto što pretenduje da bude dobro, ali sve ostaje samo na slabom pokušaju, jer nije ni za kriv kurac. Pucanj na original, al' umesto topovskog udara, eksplozija se pretvara u jačinu malog kineskog prdavca od petarde koja više šišti neg' što puca.

Čim ovo čujete, znate da vas je osoba u startu lagala.
Priprema si teren za budući alibi.
" Činim sve što mogu" u datom trenutku nije ni približno njegovih 100 posto zbog ovih ili onih razloga ili mu se jednostavno ne da.
Vapaj upozorenja za svakoga tko nešto očekuje od dotične osobe da se pripremi na gorko iznenađenje.
Jedino što ćete dobiti je šipak, to jest, jedno veliko ništa.

Narodna umotvorina kojom ubeđujemo našu partnerku da nam ipak malo da i analno tokom seksa...

Prosto neizostavan komentar prilikom privodjenja u stan. Obično se desava na filmovima, pošto, jelte, prosečan gradjanin Srbije privede nešto jednom ili čak dva puta godišnje. U stvari cela ta izjava, na čelu sa "izvini" nema nikakve veze sa iskrenošću i pravdanjem, jednostavno je tako, al eto samo da ti kažem, da ne bude posle "Aaaa mrtav pacov smrdi ispod kreveta", jer stan je u haosu zar ne? Najbitnija stvar u celoj priči je ta da ti u stvari ne smatraš da je tvoj stan imalo u lošem stanju, čak šta više si se i potrudio da nešto šutnes ispod komode, opereš par čaša i tanjira, ili u krajnjoj liniji usisaš.

Fraza koja ironično zaključuje da nije ništa čudno to što nam se desilo ili nam se dešava, s obzirom na to što smo učinili, odnosno šta nam se desilo.

Ovo se odnosi na sve suce kojom se svakom prilikom, pa i u neformalnom, predstavljaju svojom titulom.
Naravno, inzistiraju da ih se tako oslovljaju što samo po sebi govori o njihovom poštenju i njihovoj uvjerenosti da zavređuju poštovanje.
Stoga, ovo je jedan od načina za momentalno prizemljenje.

Mnogo crno, kad dođeš u situaciju da sam sebi postaviš to pitanje.

Odgovor na "Ne diraj me, nervozan sam", koji je u stvari samo još jedan panj koji se dodao na već uveliko razbuktalu vatru nervoznog.

To će vam se desiti kao i meni ili bilo kom drugom, ako slučajno zabasate u goste kod mog prijatelja koji ima sjajnog vučjaka.

U njegovo dvorište i kuću možete bezbrižno ući dočekani razigranim i prijateljski raspoloženim vučjakom. Ispratiće vas do stepeništa, veselo mašući repom i pratiti pogledom do kućnih vrata.

Međutim, kad treba da izađete i mirno se vratite nema teorije da će vam to uspeti.

Vučko legne podno zadnjeg stepenika i na svaki vaš pokušaj da prođete, bez buke, režanjem stavlja vam do znanja da dalje ne možete.
Pokušate li ga rukom pomaziti režanje se samo pojača. I ako mi je prijatelj iza leđa, vučko se neće ni milimetar pomeriti sve dok ne dobije komandu da vas pusti. A onda, onako kako vas je radosno dočekao tako će vas i ispratiti do kapije.

Objasnio mi je prijatelj da ni kola, ni bilo šta u dvorištu nije zaključano, svako može da uđe bilo gde, ali izlaska nema.

Tog psa on je kao štene našao polumrtvog, doneo ga kući, nikad ga nije trenirao i njegovo ponašanje je takvo od prvih dana njihovog druženja.

Rečenica koja se izgovara kada dobiješ za džabe nešto što ti se ne sviđa, ali ipak nije baš toliko sranje da ne uzmeš.

Znacenje ovoga je da ako ne prestane neko ili nesto da vam ide na zivce da cete sve da pobijete i iskasapite.