M: Esi učila za kolokvijum?
J: ma jok ima da radi resavska škola valjda ću položiti...
M: Ne možes od govana napraviti pitu nikad! Kuš da učiš.

A: Cale ja cu da zavrsim fakultet kad porastem.
B: Oces, kad se budemo gadjali opancima !

- O bože, izvali ga Splinterčina, kako ga usralo!
- Nema brate, kažem ti, tu radi ili para ili dvajspet santima kara!

"Stručnjak": Nikad on neće naučiti taj drop-šot!

...tvoja žena ulazi u spavaću sobu i pali svetlo i zatiče tebe na krevetu, kao od majke rođenog, samo sa belim sportskim čarapama na sebi i varjačom u ruci kako si se natrtio i prdiš u usta svom stricu iz Trstenika koji stenje u snu i ispada mu jezik iz usta dok spava, a koji je došao ne bi li vam prepisao kuću na Zlatiboru jer nema nikog rođenijeg.

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

Dobicete zlatnu pepeljaru, cenovnik od slonovace, pikslu kavijara, secer u kristalu, kafu u porcelanskoj solji, ali casu vode bez izricitog zahtevanja i preklinjanja, nikad.

Sekač: Da nije bilo mene, Hamato Joši nikad ne bi napustio Japan! Pratio sam njegov trag i došao u zemlju gde sam se domogao napredne tehnologije, uključujući i tu retku mutagenu hemikaliju... zahvaljujući meni, vi ste doživeli mutaciju u..u..u ljudski oblik, meni dugujete sve! Ne opirite se svojoj sudbini! Pridružite mi se.

Rafael: Znaš li ti šta znači "sutra lane kad svanu banane"?

Sekač: Neka vam bude! Imam i ja svoje mutante! Bibop! Rokstedi! Uništite ih!!!

- Ne brini se, poštaru, neće ti ništa.
- A što, Džeki nema pravo na loš dan? Uostalom, prognozirali su mi strastveni ugriz za vrat. Hoće taj retrogradni Merkur da to učini.

- Sinoć Mravac zabi hattrick.
- Ko? Šta?
- Kažem Mravac zabi hattrick za onaj svoj Westerlo ili kako se već zove.
- Čekaj, Mravac, odbrambeni igrač, dao hattrick. Pa taj u životu nije ružno pogledao prema protivničkom golu.
- Šta ćeš, prosralo čovjeka ...

---------------------------------

TV Prenos NBA košarkaške utakmice. Kasni noćni sati, a dvojac koji komentariše utakmicu u deliriju kao da su s 10 crnki ...
- Kakvu samo utakmicu igra Mason, ovo je nevidjeno ... 33 minut utakmice i već je upisao triple duble
- Inače, moram cjenjenim gledateljima reći da je ovo prvi triple duble Masona u karijeri
- A šta ćete dragi gledaoci, jednostavno rečeno, prosralo čovjekaaaa ...
trenuci mučne tišine i onda jedan tihi glasić
- Može reklame ...

A: Ijaaaao, kad ja jednog dana odem da igram fudbal negde preko grane, pa kad krenem da vam mašem sa tv - a, pa ima bre da me molite da vam pošaljem svoj dres onako smrdljiv od znoja.

B: Koji si ti šaban, pa nisi mogao Minelu juče na tekmi da umuvaš gol iz penala ti se ložiš da znaš da igraš fudbal. Aj bre pali.

A: Ma bre videćete kad zapalim odavde i uspem, pazi šta vam kažem.

B: Hoćeš, matori, hoćeš, al na sisovdan.

A to koliko popuše, to je tek za priču... da se čovjek uplaši za njihovo zdravlje!

Znaš kad ćeš ti čovek da postaneš? Kad se svinja popne na topolu.

- Bro, vid' što piše. Tumorou je žuraja u Andergraund.
- Nikad čuo, đe je ta vukojebina?
- Reče Milisav da je na ćošak kod kinoa...

:tumorou najt:

- Milisave, 'bem te ćorava!

Pitam se ako kupiš kola, dal i te devojke idu uz njih???

Uvek se takav lik pokaci sa nekim koji je od svoje trece godine ucio drevne borilacke vestine, ili ga jednostavno neko "od iza" zvajzne pajeserom.

Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...

vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.

Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?

vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!

Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.

vizantijski car: Šta koji kurac?!

Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?

vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!