Ista ekipa igra monopol ili riziko, već prema potrebi.

Kaže se za osobu koja obavlja posao koji obično radi vise ljudi.

Spreman da izleti iz sistema, samo čeka da ga neko šutne u dupe dok bleji pred kapijom sa A4 papirom za razduživanje radne uniforme.

Četvrta lična greška, žuti karton i uklizavanje na granici dobijanja drugog, ukor pedagoškog veća, provaljivanje pronevere novca sakupljenog za deset godina mature od strane ošišanih ovaca.

Lopta upućena u pravom trenutku u prazan prostor u cilju proigravanja saigrača. Precizan pas koji prolazi netaknut od strane protivničkih igrača i koji stvara šansu za pogodak (gol ili koš, svejedno).

Totalno suprotni ljudi od flafičastih šljapkaroša po guzici sa raznih betonskih i travnatih fudbalskih borilišta.

Ljudine, Srbi, Monarhisti. Ne liče uopšte na fudbalere sa malih ekrana koji se ljubakaju u obraz, tapšu po guzama, manekenišu i grle, a jedino što ih vezuje je to što igraju isti sport. Doduše, za razliku od ovih profesionalaca i onih koji glume profesionalce po betonu, igraju za džabaka i samo iz ljubavi.

Gelovi, kreme i losioni su kod njih zabranjeni, a postoji i određeni kodeks pri odabiru dreseva u kojima će nastupiti. Znači ne može Barsa, ne može Arsenal, nikako Palermo, nikako Fiorentina i ne sme dres kluba koji su kupili neki Arapi.

Poželjno je da se nosi Partizanov, Zvezdin ili dres Srbije, a ako je baš taj prljav do neprepoznatljivosti, oblače se dresevi grčke braće Olimpijakosa i Paoka ili dres nekog gotivnog stranog kluba kao što je Vest Hem, Napoli, Lacio ili tako neki zvučni incidentni klub. Posebno se cene dresevi srpskih niželigaša ili svih ostalih prvoligaša, ali ne Vojvodine i Novog Pazara. Postoji mogućnost ako se nema dres, da se obuče neka majica, navijačka naravno ili majica nekog lokalnog mesnog prerađivača.

Patike ne smeju da budu drečave, posebno ne roze, a najbolje je uzeti crne ili odnedavno čak i bele, a bilo koje druge boje povlače namerno udaranje kako od strane protivnika, tako i od strane svojih saigrača.

Kada neka ekipa postigne gol proslavlja ili tako što se krsti tri puta ili tako što imitira pokrete i zvuke pucanja i bacanja bombi, a ekipa koja primi gol, koristi motivacione govore Vojvode Šešelja da se psihički povrati i uradi hitar kontra udar na protivnika.

Posle utakmice se pije pivo ili rakija koja se nosi u bočicama akva vive da bi se odavao utisak sportista i sarkastično prozivali ljudi koji u tim flašicama nose vodu.

Najbolji argument za pobedu u svađi.

Old skul kaubojsko kobejnovanje. Odlikuje se munjevitim nestankom nakon odrađenog posla, bez naslađivanja i prikupljanja lovorika. Dok se žgadija začuđava i komentariše, junak je već daleko na konju, jašući ka zalazećem suncu, u novu avanturu.

Takmicenje koje nema veze sa muskim polnim organom a postoji od pocetka covecanstva. Ucesce dozvoljeno samo muskom polu. pobednik je onaj koji dokaze da je superiorniji u odnosu na protivnika. Sve do 50-ih godina 20-og veka ovu vrstu takmicenja su praktikovali samo clanovi vise klase.

Srbija.

Ljudi koji vrlo brzo procene odakle ste, kog ste porekla, da li ste Ciganin(beli, samo jedan roditelj, baba ili deda bili Ganci), da li vam je babu jeb'o Turčin ili ste čisti slovenski tip...

Sveska, gde osobe uglavnom zenskog pola pisu o svojim osecanjima, simpatijama i slicnim budalastinama i gde skoro svaki opisani svaki dan pocinje sa "Dragi dnevnice". E sad sto se sadrzaj dnevnika menjao iz godine u godinu to je vec kompleksno pitanje.

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Može da bude tu al u ne mora. Ne smeta. Od viška glava ne boli. Tu su gospodski kraljevski Karlovac, egzotično banjskoalpskozvučajući Karlobag i lepa ženska severna čupava Virovitica, prvi tim, udarna igla u toj poetičnoj krilatici nikad dosegnute zapadne granice osim te propuštene devestoosamnaeste; taj trojac se izgovara u brzini i sa slašću: KarlovacKarlobagVirovitica, gde ovo r tandrče ko seoska kola sa municijom po lošem ličkom putu, a ovo ica na kraju leprša kao trobojna izbušena nagorela zastava; rafalnom paljbom ispaljuje se ta milozvučna crna trojka gradova, lepa kao smrt, nedostižna kao lik u odrazu ogledala na čijem ramu piše malograđanskipolumađarskosrednjeevropskokakanijski stilizovano: Zagreb.

A kad sednemo i popijemo koju, kad predahnemo u našem napredovanju taličnotomskom na zapad, odobrovoljeni napretkom tada dodajemo i Ogulin, tog seljaka u vunastom gunju sa belom čupavom šubarom, tu proju među kačamcima sa čvarcima, tu rozen tortu među švarcvaldima, tog golju među buržujima: ajde de, Oguline stani i ti ovde, nepriznati sine Smerdjakove među braćom Karamazovima i carskim Karlovcima, primi na, i ti svoje sljedovanje i našljedstvo, od pokućstva motiku, od imanja njivu najmanju, i najgoru, zvanu Ugar, onu dolje, u Paležu na tromeđi sa pitomim Ukoljicama i veselim bratstvom Kamenčužića.

A poručuju evo već zagrejani skuplji gosti pijani: ej momak daj sad onu verziju s Ogulinom a mi razvučemo usta iz uzdržanog osmeha u široki osmijeh i kažemo, razgulimo: eeee baćo to se plaća više, pa na namig mnogookih klari šuman vadimo polako svu skrivenu opremu: Simu Ćirkovića, stare đeneralštabne mape, štatute i privilegije, carske ukaze, Bakonju fra Brna i Vasilija Krestića, Janković Stojana i Vasilija Micića,i na kraju ponudu saveznika iz devestopetneste u zlatotisku i radosno kliknemo: sad navali ljuta arapijo, lepše grlo u miloša carsko, pomalo je takijeh junaka, oj Kuperu ti lažni agentu, piši Kup ove koordinate: dakle, Ogulin, 459, 15, 34...

Izvješća kojim izraelski premijer Bibi Netenjahu opravdava napade na Palestince. U gengbengu, prije kurva dođe do daha od čopora palamara, nego Palestinci u pojasu Gaze nakon što ih Izraelci sabiju.

Nešto što je još od davnina prisutno kod nas Srba. Da mogu da izdvojim tri najzastupljenije osobine kod prosečnog Srbina to bi bile upravo ove dve i naravno - uzvišeni intelekt. Možda je upravo ova treća osobina razlog zbog koga se naše bake plaše mobilnih telefona i aparata za merenje pritiska. Možda sam zbog te treće osobine danas slušajući radio izvalio da mobilni telefoni i klima uređaji mogu prouzrokovati tumor i da postoje čak 10 ''mobilnih zapovesti'' tipa - nikad se ne javljati iz prve, držati ga pod određenim uglom (35-49 stepeni) dok pričate, pauzirati 2-3 minuta nakon svake napisane rečenice na mobilnom telefonu itd. itd. Pitam se zašto ćemo uvek biti uvereni da nas Amerikanci non-stop gledaju dok kenjamo i da tajni agent iz FBI-ja definitivno špiunira našeg komšiju Žiku. Dobro, možda nas Amerikanci i špijuniraju, ali mislim da neće iskoristiti činjenicu da je izvesni Marko Nikolić sa 11 godina ukrao kondom iz Lilija kako bi nas uništili. Mislim da naši mobilni telefoni, klima uređaji, koferi, tegići, radijatori i veš mašine nemaju u sebi ugrađene mini kamere iz CIE. Ja znam da smo mi uzvušen narod, ali zar je potrebno uvek ići na njivu drugačijim putem, kako moja baba-tetka iz Uljme radi da bi zavarala englesku tajnu službu MI-6, jer naime - zapad sve vidi! Ma koliko mi Srbi inteligentni bili, ne možemo da izmenimo ceo svet! Svi pričaju o tome kako se treba smanjiti zračenje svih mogućih elekronskih uređaja i kako su mobilni telefoni, televizori, igrice, kompjuteri i automobili štetni za naše zdravlje, ali niko nije svestan da je prosečan čovek na svetu 20 sati izložen nekoj vrsti štetnog zračenja. Svi bi da promene svet na bolje, ali još uvek svi žele da žive lepo, u naprednijoj Srbiji.

Lik koji je sa umro sa 27 godina (1961)...
dakle kasnije su ga kopirali Hendrix, Janis Joplin, Jim Morrison i Kurt Cobain koji su takodje umrli u 27-moj godini!

Imao je utripovane pesme, njegova najpoznatija pesma je
"Poeziju ce pisati svi"
Zanimljivo je da se u pesmama domacih grupa pojavljuju stihovi iz ove pesme, ili se vec na neki nacin ljudi pozivaju na ove stihove:

*Partibrejkers Hocu Da Znam "Tamo gde je srce, tamo sija sunce";
**Bijelo dugme Jugoslavijo "ko ne slusa pesmu slusace oluju!";
***Zabranjeno Pusenje Od Istoriskog Avnoja "Sloboda ocigledno nije umjela da pjeva"

pogledaj dole u pesmi

Još jedna u nizu abrevijacija u srpskom jeziku. Spajanjem reči meni + se + čini daju oblik meščini, koji se koristi kada želite da objasnite nešto u šta niste potpuno sigurni ili kada ne znate gde se nešto tačno nalazi.

Bio jednom jedan tržni centar po imenu „Delta siti“ instaliran na Novom Beogradu. U njemu beše svega, čak i od ptice mleka. A muzli su i mušterije. Oni koji su imali para mogli su sve da kupe. Oni koji nisu, mogli su da se kupe. Vlasnik „Delta sitija“, inače Alfa-mužjak, sa Iks – Ipsilon hromozomima, otporan na Gama-zrake, beše Miroslav Mišković. Svakoga dana Mišković, imaše običaj da šeta po obližnjem Savskom keju. U holu „Delta sitija“ održavale su se tih dana humanitarne akcije za decu sa Kosova, pa na suzi lak Miroslav, ne beše u stanju da gleda toliko praznih džepova koje je neko drugi ispraznio. Odlazio je kraj reke da pusti mozak na pašu. Za to vreme jedan paša u Turskoj odlazio je da pusti mozak na Miroslava.

Šetajući kejom, Miroslav primeti da jedan Kinez sedi svakoga dana na obali i peca. Svakoga dana on upeca samo jednu ribu i odmah ode kući. „Zašto peca samo jednu?“ ne bi jasno junaku naše priče. Dani su bili lepi, voda bistra, a riba - kao kod ginekologa. A Kinez peca samo jednu! I jednoga dana preduzetnički duh Miroslava ne moga da izdrži pa on stoga priđe Kinezu na obali.

„Gospodine, danima vas posmatram i ne mogu da odolim da vas nešto pitam. Zbog čega svakoga dana pecate samo jednu ribu?“

„Jedna riba mi je sasvim dovoljna“ odgovori smerno Kinez, češkajući se po majici sa likom Brusa Lija.

„Zbog čega ne upecate dve ribe?“ bi uporan Mišković.

„Ne razumem, šta će mi? Hoćete da se ugojim?“

„Pa zar kod vas kosookih nije na ceni biti sumo-rvač?“

„Pobrkali ste. To su Japanci. Mi smo Kinezi.“

„Ma dobro, ja vas žutaće uopšte ne razlikujem. Znate kako se to zove?“

„Glupost?“

„A ne! Tolerancija! A da bih vam dokazao koliko sam tolerantan pomoći ću vam da se obogatite. Ja sam znate beli mag ekonomije u Srbiji. I podeliću sa vama tajnu uspeha poznatu u ovim delovima sveta kao „Miroslavljevo jevanđelje“. Dakle, morate da pecate dve ribe“

„Ama, dragi čoveče, šta će mi dve ribe?“

„Jednu jedeš – drugu prodaš i profitiraš!“

„I šta ću posle?“

„Od tih para kupiš drugi štap pa pecaš sledećeg puta četiri ribe!“

„Četiri? Zaboga, šta ću s njima?“

„Jednu opet hasaš, a tri utopiš i kupiš mrežu. Pa na vodu“.

„Ali ja nemam čamac.“

„Polako. Dođeš u jednu od mojih banaka i uzmeš kredit koji ćeš da otplatiš pecanjem. Ali pecaćeš samo one skuplje ribe. Somove recimo.“

„Potreban je som da bi se kod vas digao kredit?“

„Da. Ili štuka. Dakle, kada budeš imao čamac pecaćeš jata riba i uskoro ćeš moći da zakupiš tezgu na ribljoj pijaci.“

„I šta ću posle?“

„Imaćeš direktnu kontrolu nad prilivom kapitala. Kada budeš vratio prvi kredit uzećeš drugi, veći, na duže.“

„Šta će mi još jedan kredit?“

„Da zakupiš zemljište i otvoriš mali kineski restoran. Kad podigneš kredit polovinu novca odvoji za materijal i troškove a drugu polovinu odnesi u opštinu da njome pomogneš predsedniku da shvati zašto ti treba taj lokal. Znam ga lično, još dok se pre dvadeset godina igrao u pesku, u Iraku, sa priznanicom od oružja čika Sadama. Dakle, tako za nekih pet godina dobijaš restoran. „

„I to je to?“

„Tek si počeo! Ulažeš u biznis, preuzmaš „know-how“ tehnologiju iz inostranstva, ideš na dokvalifikaciju, primaš strane eksperte, otpkupljuješ licence, dovodiš kuvare sa Zapada, poštuješ HASAP standard i na kraju uđeš u stranku i za desetak godina dobiješ novac za veliki restoran u centru.“

„Stranka? Ja nisam u stranci. Mi Kinezi smo tradicionalno ljubitelji komunizma a ovde su na vlasti demokrate“.

„Demokrate? Sine... Samo se ti učlani u stranku na vlasti i nemoj da sumnjaš u čika Miška. Ja sam pored tebe sve vreme, tu odmah, polu-levo, u rubrici „Procenti partnera“. Trebaće ti ovakav sekundant, kad izađeš napolje.“

„Iz restorana?“

„Iz zemlje! Na strano trižište! Na Zapad“.

„Ali ja sam već zbog posla na Buvljaku došao na Zapad“.

„Druže, jadan si ti ako ti je Srbija Zapad... Ti ćeš sa svojom licenciranom ribom u Meku dobrog jela! Evropa! Pariz, Rim, Berlin! Ma neće proći ni dvadeset godina a svi će hteti tvoju kinesku ribu! Jer si Kinez, kontaš?“

„Da... Znači to je kraj?“

„Ni blizu! Danas ne možeš da se baviš samo jednim poslom. Moraš da investiraš u najisplativiji posao u zemlji. A to je kod nas politika. Dakle investiraš u neku stranku. U stvari u što više njih, za svaki slučaj. Oni pamte sve, pa ti posle izbora daju neko mestašce u skupštini ili ti bace neku kosku u vidu neke funkcije prilkom privatizacije, tendera ili prodaje akcija. A ako ti se ide u politiku onda se lepo skloniš u upravni odbor neke međunarodne firme, pa bog! Obavezno se pokrsti u pravoslavca. Boli te uvo, ništa ne košta. Pa državljanstvo, dubl. I ko zna, možda zaglaviš u nekom diplomatskom predstavništvu. Ili u nekoj od onih nevladinih organizacija što ih prave oni narkići-hipici da čuvaju kišne šume i spreče glad u Africi. Ma ima da postaneš Godzila svetske ekonomije! Brend bre!“

„Godzila je iz Japana.“

„Nebitno, sinak! Za četrdesetak godina ti si milijader!“

„I šta ću onda da radim?“

„E tad više ništa nećeš morati da radiš. Imaćeš sve. Lepo uzmeš štap, sedneš na obalu reke, opustiš se i pecaš...“

„Ali, gospodine“ Kinez ga pogleda svojim dubokim očima „JA TO I SAD RADIM“

A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?

Izraz koji se koristi za štrebera ili bilo kog statora na žurci. Takođe ima primenu za svakoga ko se zaledi u nekoj situaciji jer nema pojma kako je tu dospeo i šta treba da radi. Njih je Bog predvideo za druge stvari.