Mis ultimativne ženstvenosti (Šećeri slatki, nežne krhe latice prolećnog cveća)

Najcesce se odvija na relaciji:
Zabrinuti roditelji - njihov deran.
Kada gorepomenuto celjade napravi neki sitan nestasluk, savesni otac i mater odlucuju da odmah preuzmu stvar u svoje ruke, jer ko po narodnoj 'Dete mnogo milovano - nikad dobro vaspitano'.

Medjutim sam naslov ovog teksta je kontradiktoran jer tu nikakvog razgovora nema.
Postoji iskljucivo monolog jednog ili oba roditelja, koji nastupaju vrlo vesto i utrenirano, gde se svaki pokusaj replike optuzenog klipana smatra bezobrazlukom i nevaspitanoscu.

Obicno se mangup posadi na neku tvrdu stolicu na sredini sobe kako bi se psiholoski pritisak na prestupnika jos vise pojacao.

Elem svaki ozbiljan razgovor pocinje tako sto jedan od roditelja (glasnik) ode po derana koji gleda TV ili igra igrice, i pozove ga na ozbiljan razgovor u dnevnu sobu...
I onda, pocinje rafalna paljba...

Ta šmrljava izdegenerisana nacija, pokušava celom svetu da nametne neke bolesne norme kao opšteprihvtljive, čak poželjne.
Kres šeme, seks za jednu noć, pederske veze, a sve to putem serija i filmova koje štancaju kao na fabričkoj traci.
Jebote, ne znam za seriju u kojoj nema peškira. I svi su popularni, prihvaćeni od okoline, roditelji ih podržavaju u izboru, na poslu ih ne šikaniraju. Ma milina jedna. Prosto da zažališ što si hetero.
A hetero? To je tek priča za sebe...
Vikendom se jebe ko sa kim stigne, sutra se ne poznaju, al nema veze, sledećeg vikenda naći će nekog drugog. Fanovi Samante, iz serije Seks i grad, znaju to najbolje.
A oni to zovu ''viđanje''. Ako je jebačina bila zadovoljavajuća, ponoviće ''viđanje'' još koji put, a onda dupe o dupe.
I ''dejt''. Sastanak na slepo. Potenciran od strane brižne okoline i rodbine, zabrinute da će ostati usedelica ili neženja, pronalaze metodom ''daj šta daš'' partnera sa kim će se pojebati prvo veče, i sutradan saopštiti dušebrižnicima da nisu osetili ono ''nešto''. Potraga se nastavlja...
U Americi su to samosvesni, emancipovani ljudi, dok ostatak nedemokrackog sveta takve osobe naziva raspalim kurvama. I muškim i ženskim.

Kao što na kraju većine velikih video-igara dolazi susret sa "bos" protivnikom, tako se i pri kraju studija uglavnom naleće na jednog "bos" profesora.

Ovakvi ljudi se uglavnom mogu pronaći na ne naročito teškim studijskim programima, a njihov zadatak je jednostavan: da u roku od dva semestra učini ono što njegove kolege nisu uspele ni za deset: svesti broj studenata koji će diplomirati na neophodni minimum.

I dok se na teškim fakultetima i teškim studijskim programima, selekcija onih koji će diplomirati, naročito onih koji će diplomirati u roku, sama po sebi svodi na odgovarajući broj, na odsecima gde predaje "bos" profesor, ispitni rokovi se pretvaraju u ispitne masakre.

Jedna od omiljenih vrsti bleje uz osvežavanje na plaži. Lagana masaža genitalija plus bonus, čvarenje na suncu. E sad, dok su žene spokojne dok voda miluje njihov bikini predeo, muškarci ovu vrstu bleje koriste za vešto skrivanje problema. A šta je problem? Močuga! Šorc za kupanje ga pritiska. Neugodno mu je. Želi da izleti napolje. Povileneo je od štipkanja i pipkanja sa devojčicama u vodi, ili je video neku sisatu plavušu i želi da uplovi u njenu luku. Izbija iz vode kao svetionik. Ponosni vlasnik, ostaje da leži u plićaku, dok god ne umiri močugu, misleći na baba Vangu u tangama, matorog komšiju u bikiniju, šalterušu iz pošte, masnu pekarku sa dlakavim rukama i sl.

Rijaliti šou sa ubedljivo najdužim stažom u Srbiji. Već trideset godina razni fudbaleri, rukometaši i ini sportisti, glumci, političari, anonimni "kraljevi bakra", "gospodari žive", "markizi šećera" se takmiče ko će na svoju zlatnu polugu da naniže što veći broj poznatih cica sa naslovnica, čija je glavna uloga da salutante gore navedenih povremeno pohranjuju na mračnom i vlažnom mestu. Ukoliko pored tog talenta, dotične poseduju još neki, njihov vek trajanja u ovom rijalitiju je prema nepisanom pravilu, srazmerno duži s količinom sekundarnog talenta. Naravno, uvek postoje plastični primeri izuzetaka. Smena generacija takmičara se obavlja postepeno, a pretpostavlja se da je sve počelo osamdesetih transferom Zorice Brunclik i Vesne Zmijanac na Kemišovom "instrumentu".

Osobama tog uzrasta se ne preporučuju filmovi i serije prepune ubistava, silovanja, sakaćenja, protivprirodnog bluda (kao da postoji prirodni razvrat) itd. Posle te osobe nepripremljene upadnu u čopor krvavih čeljusti života.

Njihovi vlasnici naprosto obožavaju kinesku kulturu (pregledali su sve filmove sa Jackie Chanom) te je nemoguće upuštati se u rasprave sa njima o Kini. Glavni grad Kine je Shangai... ili je jebemliga Hong Kong, prije da je ovaj drugi. Uglavnom sve ninđe su kinezi i ima ih puno... ko kineza. Da bi svima pokazali kako su u prošlom životu bili samuraji svoju opčinjenost kineskom kulturom dokazuju tako što cijelu ruku urade kineskim slovima. Tattoo majstorima su omiljene mušterije jer uživaju kad im ispišu preko cijele ruke isto što piše i na plastičnim lavorima "Made in China" te im to masno naplate ubijedivši ih da su im ispisali ljubav/snaga/vjera/zmaj što naravno opisuje njihov duh.

Stari ljudi kazu da ime potice od turske reci durlan sto znaci livada, njiva , pasnjak. Smatraju ih najzajebanijim ljudima u Nisu. Sta su Zemunci za Bg to su Durlanci za Nis. Sam centar Durlana su popularna "Tri solitera", glavna ulica je Knjazevacka. U tom kraju nema ni jedna diskoteka jer je to periferija grada tj. "mirno mesto za zivot" ali nasuprot tome Durlanci drze pola kafica i klubova u gradu. Srednjih skola i fakulteta takodje nema jer po njima se skola uci na ulici. Na svakom cosku se zato nalazi neka cevabdzinica ili pekara. Imaju najudobnije buseve. Tu se nalazi jos i FK "Sindjelic" uz koji su uvek verni navijaci - Bikovi. Vecina Durlanaca ima poreklo iz okolnjih sela (Matejevac, Malca, Knez Selo, Kamenica, Vrezina i dr.) koja kao i sam Durlan pripadaju opstini Pantelej i ceznu da jednog dana opstina nosi ime Durlan na cijoj ce se teritoriji osim pomentih mesta naci i delovi Duvanista, Bulevara, Komrena i Centra. Njihov moto glasi:"Srbija do Tokija Durlan do Mek Donaldsa." Svaka druga rec u dijalogu im je obavezno bate...

U poslednjih nekoliko godina, uz pomoć dugogodišnjeg širenja uticaja rap-a i hip-hopa-a na sive ćelije određenog procenta svetske populacije, došlo je do stvaranja Gengsta Cige.

To su propadnici Romske zajednice koji su se pronašli u MTV "Hipiti-Hopiti-nja-nja-nja-madafakaz" fazonu, pa sada glume neke besne crnčuge (nemam nameru da vređam ljude crne boje kože, ali MTV hip-hoperi vole da sebe nazivaju zajebanim crnčugama, pa zašto onda ne bi mogao bilo ko od nas da ih tako naziva).

Njihov način odevanja je u tipičnom napaljenom, polu-zajebanom hip-hop fazonu: šire pantalone, uske majice, otkopčane košulje, nakrivljen kačket, marama ako ne nose kačket, kombinacija oba, majice na bratele ili bez rukava, neki lančići - zlatni ili srebrni.

Imaju mrgodan "'di ste pičke, sa' ću vi polomim" pogled, isfazonirane fensi bradice u duhu "Željko Joksimović sreće Džoganija" style (namerno na engleskom jer je to tako trve i old school). Frizurice su im od tipičnih "ćelav sam - tim se dičim i mnogo sam zajeban", preko "menjam frizure i njihov oblik kao Bekam", pa sve do nekih žbunastih za koje ne postoji reč u srpskom jeziku (bar ne, još uvek).

Od prevoznih sredstava voze ili neke "BMX wannabe" dvotočkaše, ili one bicikle koje voze babe i dede kada idu na p'jacu, ili nabudžene ponike, i to ih voze "na opasno" - umesto da sede na sedištu oni sede na zadnjem blatobranu. Voze usporeno, polu-lenjo (namerno) da izgleda kao da su kulijana. Ako imaju automobile, onda su to neki sam-svoj-pimp my ride-frankenštajni (zamisliti po želji - sve je moguće).

Još uvek sebe ne zovu "Yo nigga", ali verovatno imaju svoje interne nazive karakteristične za svoje podneblje.

Šta zaista slušaju je teško odrediti. Da li zaista vole hip-hop i rap ili su samo pokupili način odevanja, to njima nije ni bitno. Oni su "gengsta, brte, gengsta" - zajebani, napaljeni, žive za fajt.

Oni to tako zovu. Kažu nije mi dobro, ali tu su da pomognu, vole me i ta sranja. Ništa im ne vjerujem. Ja znam istinu.
Znam da su oni ubili Edija. On me je upozorio da će to da se desi. Psi znaju te stvari, šesto čulo valjda, jebemliga. Rekao je da Oni žele da moju genijalnost iskoriste za svoja zlodjela, i da pazim kome vjerujem. Dodao je da ako ne uspiju da me obmane da će i mene da ubiju, reče, poslaće nekog. Odmah sam ga prepoznao. Rekli su mi da mi je brat od tetke. Nikola kažu. U očima sam mu vidio da je Jevrej i prozreo sam njegovu namjeru i njihov plan. Doduše nisam znao da su Jevreji tako otporni, pola litra razrađivača ga nije ubilo, bio je malo u bolnici i više se nije vraćao. Rekli su da je rekao da sam lud i da mu se jebe što sam mu rod, on se kod mene neće vratiti. Dobro je.
Kad su ubili Edija, kažu bilo im je žao mene i kupili su mi vjevericu. Nazvao sam je Cipiripi. Bila je kul neko vrijeme, ali je i ona bila njihov špijun. Pokušala je da me ubije, to jest, pokušala je da me natjera da ubijem sam sebe. Sreća da živimo na drugom spratu pa sam samo slomio nogu. I sreća da je konopac pukao onomad na tavanu.... Kažu Cipiripi je nestao. Rekao bih im istinu, ali već misle da je to bila piletina prošlog četvrtka. Tako je bolje.
Sad sjedimo tu sami ja i Toše. Došao je da bude uz mene u ovim teškim momentima. Kaže, Majkl Đekson je bio zauzet, pomaže nezbrinutoj djeci u sirotištu u Arizoni. Duša od čovjeka. Za Tošeta ne brinem, Oni ga ne vide, a kad pričam sa njim trudim se da Oni ne čuju. Toše ima plan kako da se izvučem, on tu akciju zove ''Volkswagen Touareg'', ne znam detalje, ali vidjećemo šta će biti od toga....

Kafana koja se izgubila negde u vremenu i prostoru. Izbegavaju je i najgore šljokare. Osmoro ljudi je otišlo tamo i nikada se nije vratilo. Pored zadriglog vlasnika, koji se najverovatnije kupa u govnima iz poljske kenjare, jedini zaposleni je konobarica u ranim 70im, koja ima nadimak Gudalo. Zbog dužine i debljine dlaka na jednoj nozi koju ima. Čaše peru zozovačom, jer je efikasnija od običnih sredstava za pranje sudova. U zidove se uvukla buđ, smrad i povraćka onih koji su tu skončali, dok se kupatilom širi miris kao iz masovne grobnice tvorova. Idealno mesto za skrivanje od haškog tribunala. Ovu ustanovu čak i komunalci zaobilaze, jer je jedan njihov hrabri kolega skupio muda i ušao unutra. Više ga nisu videli.

Ukratko opisuje ljude koji svojim dupelizačkim sposobnostima, lažnim hedonizmom i ekstremnom ali latentnom arogantnošću prolaze kroz život, jedini motiv za bolji život im je da budu bolji od drugih, svojim potrebama zanemaruju potrebe drugih, neistaknuti egocentrizam struji kroz njihovu krv koji hrani njihov poremećen um. Gradeći barijere između ljudi koji su bolji od njih, ostavljaju rupe dovoljne za lažna prijateljstva. Osobe sa nekoliko lica, noseći po jednu masku za svako lice oni su uvek na sredini, niti su ateisti, niti su vernici, nisu ni za kralja, ali ni za republiku, žive svoje živote igrajući po tankoj liniji između dve suprotnosti, sa maskom za svaku suprotnost.

To je izraz na koji se, na videu koji si uz pomoć AutoTune-a napravio sa ortacima, stavlja obavezno na kraju imena fajla, i od ključne je važnosti za nalaženje takvih videa na YouTube-u. Od iskompleksiranih klinaca koje niko zapravo i ne zna u školi, preko "zajebanih likova", čije pesme liče na lucidne snove (Imam kola, imam ribe, imam oružje, baja sam do jaja, a ti nisi), pa sve do "HardCore" rappera.. koji se "ZaeEBaNo P=otPiSuju" (ko rebus iz "Skandi"-ja, a iz čijih usta izlaze najveće papučarske (prosto ljigave) misli i koji samo što ne počnu nekako da izgovaraju ono jbno "W" (duplo v)... Naravno sve je to zalijeno još neprosvećenijom masom koja naprosto guta sve te gluposti takvih pacijenata, poklanja im mnogo pažnje i žali što se nije rodila "cool" kao njihov idol...

Iako žive na ulici, nemaju adresu prebivališta, obaveze, niti njihovi poznanici imaju adrese prebivališta, tri četvrtine pasa lutalica izgleda kao da tačno zna gde se uputilo dok prolazi pored nas.

Najčekaniji događaj u nekom selu. Svako selo ima svoju slavu i tog sveca za čiji dan selo upetostruči svoju populaciju.
U nekim selima postoji i dalje taj stari običaj da jedan od seoskih domaćina bude centralni domaćin, dok u današnje vreme se pribegava pojedinačnim slavljima što zbog devastacije, a što zbog fenomena enormne posvađanosti domaćina međusobno.
Ali onda to nije nikakav razlog da gost prokrstari celom mahalom, jer ga domaćini bukvalno vuku za rukav da uveliča i njihov slavski ručak.
Česta su prepijanja, prejedanja i prefudbaliranja, kao i prekoncentracija ciganskih duvačkih orkestara u selu.
Uveče, i saobraćajna policija dolazi na scenu jer zauzima strateške pozicije na lokalnom putu slavljeničko selo - obližnji grad.
Posle toga, selo odumire i živi da bi sačekalo narednu godinu što uveliko oslikava fenomen: "Nemamo, nemamo, stiskamo se, a za slavu puknemo para ko Srbija za Koridor 10."

Oni stvorovi koji od predmeta koji bi trebao da bude opuštajući naprave bauk. Sebe porede sa doktorima nauke fizičke hemije,a isto tako cene i svoj predmet. Imaju razne bespotrebne zahteve kojima žele da potvrde važnost svog predmeta. Omiljen hobi im je vređanje dece koja ne mogu da izvedu sve njihove zahteve,a ne zaostaju ni u kvarenju proseka potencijalnim genijima. Njihov čas više liči na pripremu za Olimpijske igre,a ni oni sami ne umeju da izvedu i pokažu sve što traže. Strašniji od matematičara,istoričara i nastavnika stranih jezika,a sve iz čiste ljubomore prema pametnijim kolegama čiji će predmet deci nekad i zatrebati u životu,za razliku od koluta u napred iz raskoračnog stava.

Za razliku od običnih trolova, pro trolovi ne moraju da pišu ništa posebno po nekom forumu, blogu, jer je njihov nick dovoljan da pokrene masovne rasprave. Tako da jednostavno napišu bilo šta samo da se vidi nick.

Pro trol ima više nickova koje menja u zavisnosti od sajta na kojem postuje.

Na YouTube-u ide i komentariše pesme od Nirvane, Metalike, Mejdena, Sabata pod nickom LilWaynMetalGod.

Na hrišćanskom sajtu koristi nadimke tipa: ČarlsDarvin, Muhamed, Belfegor666...

Na sajtovima raznih antifašističkim/antinacionalističkim ogranizacija pod nadimcima: Duče, Firer, Hitler, OsamaLives...

Dovoljan je samo jedan post pod odgovarajućim nickom da izazove teške rasprave u koje on naravno nece biti ukljuečn već će samo posmatrati debile kako diskutuju.

Treba ih razlikovati od narodne muzike. Pretpostavlja se da imaju zajednicko poreklo,ali se vremenom i raznoraznim radioaktivnim zracenjima odmnetnula u narodnjacku. U vrlo prostim i sazetim recenicama poducavaju nas razlicitim temama, od istorijskih (“moja zena smatra da je kleopatra,nema kraja mojoj sreci-ja sam ramzes treci!”) do geografsko-meteoroloskih (“jos sam tvoja munja, oganj tvoj-udari opet grome moj”). Ne treba zanemariti ni to sto su uneli filozofske teme u domove obicnih ljudi, zadrzacemo se samo na gnoseoloskim pravcima i to: dogmatizam (“zasto bas ti,moja ikono sa zida?”) ; agnosticizma (“nema tebe,nema mene”) ; skepticizma (“moj zivote,dal si ziv !?”). Sa socioloske tacke gledista, bavili su se i skromnostima zivljenja naseg coveka (“mala soba tri sa tri,a u sobi ja i ti!”) ali i problemima cistog egzibicionizma u danasnje vreme (“napravi mi sina pod svetlima kazina”).Njihov prosvetiteljski karakter se, iz nepoznatih razloga, cesto dovodi u pitanje.

Popularna zanimacija srpskih 'batica'. Uzme se yugo, nabaci se par tribala, fluorescentna svetla da šljašte iz njega (da se bolje vidi noću), ubaci se dobar zvučnik i divlja se po centru grada (u mom slučaju Rume). Poenta je najverovatnije zadiviti bakute s obližnjih klupa, ili što je još verovatnije maximalno izderati gume. Nemam ništa protiv, nek se vrte i driftuju po raskrsnicama, al me ubija u pojam škripa guma kad legnem da spavam. Iako ne vidim poentu u tome (ne treba baš mnogo mozga da sedneš u auto i kočiš uz okretanje volana kada dođeš do raskrsnice), smatram da uticaj amerićkih filmova ima veliku zaslugu za ovo. Još kad bi se kao na filmu polugole, uljem namazane cice lepile za njihov auto zadimljen od driftovanja...