Pronađena je strategija po kojoj bi se efikasnost vojske povećala. Poenta je u tome što ne treba više regrutovati osamnaestogodišnjake, nego veterane od po šezdeset godina.

A kako se to povećeva efikasnost ako dovedeš starce u vojsku?

Prvo, naučnici kažu da prosečni osamnaestogodišnjak pomisli na seks na svakih 10 sekundi dok starci na seks pomisle samo par puta na dan, što starcima daje dodatnih 28.000 sekundi po danu da se koncentrišu na neprijatelja.

Drugo, osamnaestogodišnjaci nisu živeli dovoljno dugo da bi naučili da zvocaju, a vojnik koji zvoca je opasan vojnik. Dok su starci u borilačkim rovovima verovatno će da kukaju kako ih leđa bole, kako su gladni i umorni i kako ne mogu da spavaju. Zbog toga će postati nestrpljivi i težiće ka tome da što pre ubiju neprijatelja kako bi zadovoljili na duže vreme.

Treće, osamnaestogodišnjak ne može ni da ustane pre 10 sati ujutro, dok će starac usati oko 4 ujutro da piša il' tako nešto. Ali pošto onda ne mogu da spavaju. I pošto su već ustali, onda bi mogli da pobiju par neprijatelja.

Četvrto, ako se neki od staraca zarobi od neprijatelja i bude oteran na saslušanje, zbog senilnosti se ne bi sećali ničega. Ipak je za njih malo teže zapamtiti ime, čin i redni broj.

Kamp za treniranje bi bio mnogo lakši za starce nego za 18godišnjake. Oni su već naviknuti na vrištanje od svog komandira i na mekanu hranu (ipak su okusili brak). Takođe su stvorili ljubav prema puškama jer su im puške bile izgovor da pobegnu od vrištanja svoje žene.

Ipak bi trebalo olakšati i poligon sa preprekama za starce. Ipak, ko je nekad video da u bitki neko mora da se popne na konopac od 12 metara ili da radi sklekove posle osnovnog treninga. A i trčanje je zamorno i beskorisno. Jel' ste nekad videli da neko pobegne od metka?

18godišnjak ima ceo život ispred njega. On još uvek treba da nauči kako da se obrije ili da započne razgovor sa lepom devojkom.

I ovo su odlični razlozi zašto deca treba da ostanu kod kuće i da nauče još malo o životu pre nego što krenu težim putem.

Zelja koja ako je izrecena osobi od 95+ god moze biti protumacena pogresno.

Prva stvar koju cujes pri upoznavanju osobe iz Beograda.

Godina kulture je uvedena negde s proleća 1995 od strane tadašnje ministarke kulture Nade Popović - Perišić.
Cilj te akcije je bio da se protera novokomponovana folk muzika sa ekrana državnih medija, jer je dotična gospođa sve što je novokomponovani folk smatrala šundom.

Ta akcija je zaživela na jesen 1995 kada je , zbog neslaganja sa predsednikom smenjen Milorad Vučelić sa mesta prvog čoveka RTS, a na njegovo mesto dolazi Dragoljub Milanović. Tada nestaju gotovo sve emisije folk muzike ( osim Leti, leti pesmo moja mila i jedne ili dve emisije Produkcije PGP RTS ) i sa ekrana državne televizije odjednom nastaje najezda klasične i rok muzike koja je uzela toliko maha da je čak i čuvena operska diva Radmila Bakočević izjavila "Otišlo se u drugu krajnost".
U to vreme, Miroljub Aranđelović Kemiš dolazi na čelo PGP RTS i uspeva bar neko vreme da zadrži vodeće pevače te produkcije da ne odu u tada neprikosnoveni ZAM. Međutim, bez medijske podrške RTS-a, PGP polako počinje da se rasipa i da propada.

Počinje dominacija ružićaste televizije...

Najgore pitanje koje mozes da dobijes prilikom ulaska u kladionicu. Osecaj kada cujes to pitanje i kada te izbaci radnik iz kladionice tesko moze da se opise, samo moze da se dozivi. Svaki put kada te izbace ispred razmisljas kome da uvalis 50 dinara koje si skupio na odmoru od klinaca i onaj ispunjen papir, i obicno pomislis da cim napunis 18 ima da mu sednes i 7 dana da ne izlazis. Djubre jedno celavo (obicno ti sto ne daju su celavi :D)

Tragikomicni, lucidni hint izgovoren od stare kajle koja se ne da godinama, pun neke narocite istine, optimizma i ljubavi prema zivotu.

Ključni argument odbrane iskusnog alkoholičara

Rečenica koju obavezno izgovaraju loši u basketu, a po prirodi kurčeviti momci pred partiju istog, naročito dok se šuta na koš prilikom zagrevanja pred okršaj.

Opet se vraćam na penzionere jer me užasno nerviraju kad se guraju u autobusu, biju za mesto, disu mi za vratom jer ja sedim a oni stoje, oni su radili vek i po, mi mladi ništa ne radimo, a to što ja radim duplu smenu, pa kad se vraćam ujutru iz treće to nema veze , samo oni rade i radili su. Žale se na stanici jedni drugima kako ne mogu da stoje na nogama a kad vidi autobus kako prilazi udari te štapom jer si ti/ja hteo da udješ pre njih,a onda kad udje unutra, kao da ima 20 godina, potrči kao niko u busu da zauzme " najbolje mesto " .

Verbalna garancija za svaku majstoriju, pouzdana kao i reč onog ko je daje. Jedini problem su neizgovoreni uslovi eksploatacije jer ne kaže se džaba da traljavo odrađen posao drži vodu do prve upotrebe posle odlaska majstora.

Svojevrsni ekvivalent bankarskim reklamama, zvuči dobro i izgleda dobro, sve dok ne pročitaš tekst koji je napisan sitnim slovima.

Svaki predsednik koji bude na vlasti se ne vidi tri godine a četvrte godine sve se radi,gradi,umanjuje,povećuje,sklanja,dodaje,preuredjuje.Četvrte godine imamo i razne koncerte,skupove,čak sam video da predsednik pravi fejsbuk i dodaje sve žive sa tog mesta i onda po ceo dan kači slike kako se gradi,radi i slično samo da bi ljudi glasali za njega.

Kaže se za osobu koja se ne da lako iznervirati.

Ne bih da budem prost ali si matora drtina. Pregažen si godinama. Eufemistično, naravno.

Izraz kojim se daje na znanje drugim osobama, da nisu postupili ispravno u izvesnim situacijama i da u vezi sa tim, nisu baš najinteligentnije...

Kada dodje do ovoga neki matorac postaje ili mlad ili još stariji nego što inače jeste, a do toga može da dodje samo u dva slučaja. Kad se ženi, i kad ode Bogu na istinu...

Izraz za određeni vremenski period koji se koristi u situacijama kad čekaš da se nešto završi,kada ti je sve dosadilo,smara te,jedva čekaš da se desi,metafora koju ljudi koriste iako znaju da to vreme neće nikad doživeti znajući da je ljudski vek mnogo kraći,ali tebe to čekanje ubija i govoriš to znajući da se sve odužilo i ne možeš da izdržiš više to prokleto čekanje.

Kažemo za veoma razmaženo derište koje je u stanju da započne višečasovni plač zbog najmanje sitnice.

Izreka kojom se izražava opredeljenje da se ne “divlja” u saobraćaju.

Ono sto Stariji kažu kad im nešto zajebeš

Uzrečica svakog gubitnika tranzicije u Srbiji,verujem i u okruženju.Obično iza toga sledi nabrajanje svih radnih akcija uz neizostavno pokazivanje udarničke značke i drugih relikvija sa istih.