"Dajte mi četvrt hljeba i dvjesta grama ožalošćene ..."
"... ??? ..."
"Jes' ti nova ?"
(klimanje glavom)
"Tirolske, bona, tirolske ..."

1930 godina - Aj kad kreneš u birtiju vikni me i ja ću sići pa da idemo zajedno.
1980 godina - Aj kad kreneš u grad nazovi me na telefon pa da krenem.
2010 godina - Aj kad kreneš u kafić cimni me.
2060 godina - Aj kad kreneš telepatiraj me pa da se nadjemo

Bleja u kafiću u neposrednoj blizini Univerziteta Sin-ti-duduk:
- Pa de si Ćomi sto godina, šta ima brate, kako je, opa sine nova kolica, ćale se otvorio a, taj fazon, boli tebe kurac...
- Eh, evo došao, imam ispit u 13:00 (sada je već 12:55), aj pričaćemo kasnije, idem da prelistam skriptu malo (da je pogledam po prvi put u životu)

- Ajde, Živorade, vadi ga
- Čekaj bre, Živana, učkur mi se zavezao u mrtvi čvor
- Živorade, imaš 25 godina, a oblačiš dudurajke!
- Ladno, bre, bubrezi mogu da mi stradaju
- Odvrzuj se, Živorade, dok sam vlažna
- Čekaj bre, saću, idem po nož da ga precvikam
- Kuku meni... Lepo meni majka govorila
- Šta ti govorila?
- Nema jebača u dudurajka gaća

Oglas
Dobrodržeća gospođa (45 godina) traži muskarca od 27-35 godina .

Dete(5 godina, koje je slucajno upalilo HBO comedy u 20h):"AAAAAA mamaaaaa sta je ovo??? Zasto zutom zeki vire creva???"
Brat( na gorepomenutog, 15 godina):"Aahahahhaha ala je Cuddles najebao!"

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

Priznajte: u svakom od nas čuči po jedan ovakav....

- 'De si bre, Milisave, otkud ti tako rano?
- Evo, krenuo sam na posao.
- Kakav bre posao, pa zar nisi u penziji?!
- A ne, još sam ja mlad, tek mi je 94-ta, nego me nešto ova nova invalidska kolica zezaju, zanose mi na desnu stranu a prekuče sam ih terao na reglažu.

"Poštovani, sa Vašeg računa su naplaćeni naknada i vrednost expres dopune u iznosu od 44 dinara. Vaš MTS"

- Dobar dan, koliko košta ona majica u izlogu?
(devojka koja te osudjivački odmeri od glave do pete) - To vam je 6.700 dinara gospodine.
- Hvala, do..
- To nam je nova kolekcija, veoma je moderna i daje neki kosmopolitski izgled, ne moram da napominjem da je marke ceilo..
- Aha, ajooj, pa ne rekoste odmah. A vidim ja da odiše i nekom vedrinom. Dobro, daćete mi tri i po kilograma.
- Izvinite?
- Šupičkumaterinu, jebo vas vaš kosmopolitski butik.

Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...

Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:

- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.

Ima ih više tipova:

1) "Saću vam jebem mater" lik:
- Alo bre, pa je l' znate vi da je taj isti Kukoceljić najveća lopina u našem gradu, pa to je sramota za ovu emisiju što on tu gostuje, mene je i sramota što sam Srbin kad vidim ovog lika.

2) Rešavalac problema:
- Ja bi sve te koji gaze cveće po balkonima poslao u rudnik soli.

3) Antimason lik:
- Ma bre to je sve njihova zavera, od toga su profitirali i Kozomora i Vutropirić, a ovde se pljuju, ma znam ja vas, pljujete se, a odmah posle emisije odete u kafanu da se obločete đuture.

4) Postavljač konkretnih pitanja:
- Gospodine Tadiću, šahta u mojoj ulici nema poklopac, ministar Dulić je obećao brzo rešenje još marta meseca. Od tad su u kanalizaciju upali moj brat Bora, lokalna kurva Redževana i sam ministar Dulić. Kad će to biti rešeno?

5) Beznadežni:
- Moja ćerka je završila fakultet pre deset godina, ja sam zvala i Snupija i Ajvi Tizdejl...(i tako pola sata, jer je glupo voditelju da prekida ovakve mučenike)...

6) Zajebanti:
- Predsednik Tadić je ipak popušio jednu ekološku.

7) Izgubljeni (lek za njih Srećko Mitrović Srele, vatrogasac):
- Alo, Mićo je l' moja mistrija kod tebe...

8) "Pozdravi je, pozdravi" likovi:
- Želim da pozdravim najkorektniju voditeljku, sve u studiju, živeli nam sto godina, i naravno draga Zorice (ovo voditeljki ili gostu, ili bilo kome) da ti prenesem, posrao vam se neko ispred vrata, baš na Welcome.

Njena reakcija na jutarnju erekciju:

Studentkinja: Mmmmmmmm...

Žena: Jao vidi ko se to probudio! Ajmo jednom pre no što odem na pijacu.

Nešto starija žena: Ej, okreni se na drugu stranu, žuljaš me.

Drage moje i dragi moji, u sledećoj godini želim vam sledeće:
Artemida - da ostane carica sa svojim urbanim stilom pisanja, sve sa 'tj' i 'w' - cokitj bubawi, cokitj swima ziljawima
Donima - da još bolje miksuje Zvezde Granda i OI punk legende.
Љижанин - da opravda reputaciju koju je stekao profil slikama (avatarima).
Jelena Tihi Ubica - da tiho ubije sve trovače naše kulturne scene, a na njihovo mesto postavi Azisa i ostale trandže
Baraccuda - da svi počnu da pišu njegovim hakerskim šiframa, ali ćiriličnim
Gvozdenović - da najzad edukuje korisnike da pišu smislene i pismene definicije. I da ne daju plus svakoj gluposti.
МаријанаП - da nastavi sa lepim primerima iz svakodnevnog života
iskusni interpretato - da nastavi sa iskusnim interpretiranjem društvenih pojava
Echinacea - da nastavi sa akcijama uzburkavanja močvare zvane Vukajlija
Mocca87 - da uspešno preda smenu
dbpq - da ne dobije nijedan minus, jer to je stvarno nečuveno...
ujka vanja - da sretne korisnika kome će moći da se obraća sa čiča
Obiliću - da održi reč

Početnicima da postanu likovi, likovima da postanu psihoterapeuti, psihoterapeutima da uđu u Hall of Fame

Duhu Sekire ne želim ništa posebno za sledeću godinu, ali bi bilo dobro da završi ovu definicijom dana.

-Maćori, ko je ono?!
-Nemam pojma... jebeš mi mater, nisam je viđao...
-Neka nova... 'oćemo k'o nekad, a? Papir, kamen, makaze?
-Čekaj, jebeš nju... 'de Kiza nestade?
-Eno ga... Kizooo! ...zviz... de ćeš, jebemu sve?
-Sa kakvim skotom ja delim 'leba!

Mika: Leptijebem, gledam sada, Tobi Megvajer gostuje u emisiji "Kako preživeti četrdesetu". Ubio me Bog, za mene je on još onaj klinac koji je igrao Spajdermena...
Laza: Aaa, pa šta se čudiš, "Spajdermen" je sniman pre 14 godina, ima on...

Budala to sam ja.

Danas, kad su djevojke, srećom, i taj nivo prošle, očajni očevi ne znaju šta da zavještaju mladoženjama, pa im predaju ćerke riječima: 'Evo ti rč, pa se jebite!'

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.