Кад хоћемо велику промену,преко ноћи. Монтирамо да буде понедељак,први у месецу, најкасније десети,а најчешће буде НИКАД.

Mesto u koje kad dodješ dobiješ glavobolju - tamo se ništa nije dogodilo već par vekova (to meštani tumače kao pozitivnu pojavu).
Grad je nastao tako što je grupa Srba odlučila da ode u Ameriku. Krenuli su iz Beograda i posle 2 dana pešačenja zaključili da je Amerika daleko i da je bolje da se nastane tu gde su se zatekli.
Novosadjanje često zovu "lale" zato što su tako prokleto vegetativni - kada bi ste u Novom Sadu na sred glavnog trga počeli da pucate na prolaznike, oni bi vam samo rekli:"Ta jel moš te biti malo tiši?"
Ako želite da steknete prijatelje u Novom Sadu morate im često pričati kako je njihov grad mnogo veći lepši, lepši, bolji i značajniji od (10x većeg) Beograda jer im to neverovatno prija.
Kultura je u Novom Sadu doživela procvat i kraj, pre par vekova, tokom Austrijske vlasti (danas je grad pod upravom SRS).
Svakako grad kao i svaki drugi + nešto eXtra smor.

Nasa drzava je prosle godine pocela da izdaje nove pasose....biometrijske.Posto je nas drzavni aparat,poslovicno spor i neefikasan,za podnosenje zahreva se ceka od 12 do 17 sati,a na gotov pasos,od zakonskih 15 dana do 3 meseca i pritom se potrude da pogrese skoro svaki podatak u njemu,tako da morate da se ponovo vracate i cekate,cekate,cekate....

Još jedan od zakona koji pod maskom uklapanja u evropsku uniju ima za cilj dranje kože s leđa građana (vozača).
Kao i do sada pomenuti zakon će najviše (skoro u potpunosti) osetiti građani koji voze zastavina vozila ili neka starija vozila iz srednje klase a nisu vezali pojas ili nemaju rezervne sijalice.
Učesnike u saobraćaju koji voze motocikle kroz stroge centre naseljenih mesta samo na zadnjem točku i automobile sa zatamnjenim staklimane ne treba ni pominjati jer njih verovatno budno oko kamera neće moći, želeti il hteti da vidi.

Zakon kojim ćemo Kosovo i Metohiju sačuvati u sastavu Srbije.

Усвињио се до неслућених размера.

Толико се запремински проширио да одаје утисак човека са четири бубрега, четири плућна крила, три желуца, два срца и једним јако лењим мозгом.

Узети још једну дозу ЛСД-а.

Pokušaj studenta da se makne sa prve strane udžbenika.

Oni koji ce za godinu dana mladje od sebe reci da su klinci i da su glupace.

Stvar koju uradis kada ispises onaj stari.

Doba u koje ulazimo. Paralele sa starim Srednjim vekom su očigledne

Diskriminatorni akt po kome osobe koje čuju na jedno uvo i smeju da prelaze ulicu, ali one što ne čuju ni na jedno - nikako!

Нам уствари помаже да сазнамо колко има пушача, јер се на свака 2 метра на улици могу видети лица са цигаром у левој, и са шољом кафе у десној руци.

Pomirio se s devojkom.

Сигуран знак да превише шврљаш.

Naslov sve kaže. Ovaj izraz je prilično mator, da ne kažem 'oldskul', direktno od matorih mudraca. A znamo da je mozak starih ljudi kao magacin u kome su se godinama skladištile umotvorine, ali je posle 60. godine magacioner počeo opasno da pije i da viljuškarem pomahnitalo sve to ispretumba na potpuno nelogicna mesta. Ali od cele dedine šafl liste ponekad se začuje i stvar koja je bila hit u njegovo vreme, tj, ako obratiš pažnju, možeš da uhvatiš nešto što će ti koristiti, pogotovu u ovoj eri brzog i bezglavog života.
Jer se u doba kad se znalo ko pomera antenu, a ko govori 'ne valja...', nije rusila kuca dok se ne udari zadnji crep na novoj i nije terala zena iz iste dok nisi begendisovao bar dve snajke iz drugog sela.

Izgovor onog ko žmuri/juri/brani... da ovaj što se poslednji pridružio zauzme njegovo mesto.

Čuvena Balaševićeva pjesma koju sa sjetom slušaju, kako oni ljudi u srednjim godinama, tako i srednjoškolci, jer su im osnovci, zaboga, zauzeli mjesta na kojima su se oni igrali klikera i žmurke. A osnovci, ovi iz devetog, slušaju je sa sjetom, sjećajući se kako je bilo lijepo u šestom, kad nisu imali hemiju. Jeb'o te.

U želji da promeniš nešto u svom životu, naročito u odnosima sa drugim ljudima, naročito onim bliskim, izgovaraš ovu pretnju, i, iznova i iznova "okrećeš" list, dok u jedom trenutku ne shvatiš da si stigao do korica i da ti preostaje samo da zatvoriš svesku.

Hajmo da sprovedemo jednu anketicu. Prosto je a i mozete je sprovesti i u sopstvenoj kuci.
Sledeci put kada vam u posetu dodje bilo koje dete (sestric, bratanac, mladji brat ili sestra, ili bilo koje dete koje ima oko 12, 13 godina i ispod) postavite mu par pitanja. Dacu vam nekoliko predloga a vi ako se setite, slobodno dodajte par svojih.
1.Nabroj 3i spanske serije i jednog omiljenog glumca (GARANTUJEM da ce taj omiljeni biti neki momak od neme Maricuji, plavusan valjda, drogiran steroidima. Zove se po nekoj strani, dal' levi ili desni, ne znam)
2.Nabroj 3 reallity programa i 5 ucesnika bilo kog
3.Nabroj 15 "Zvezda granda" i otpevaj 10 pesama (celih!)
4.nASTAVI RECENICU: "Da li ce lepa Seherzada pretvoriti..."
5.Ispricaj makar 3 masna (znaju sta znaci taj izraz) vica koja si cuo u "Kursadzijama"

Bicete zabezeknuti rezultatima. Upravo ovo je nasa stvarnost. Gledam sta se dogadja oko nas, na cemu nasa deca grade svoja razmisljanja, cime oplemenjuju svoje stavove i kakve stvari uce. Jel mislite da je ovo NORMALNO?!
Nase generacije su se radjale u najgorim godinama, nasi roditelji su celu platu davali za kg ulja i brasna, odvajali 'od usta' za nas, trpeli sve i svasta i mucili se na najgori moguci nacin. Bili smo deca ratova. Ali i pored svega toga, ja se secam "Metle bez drske", secam se Mice i Acima, secam se Branka Kockice, secam se Pustolova, secam se lutkica iz "Laku noc deco"... Secam se da sam '99. godine, u sred bombardovanja, sa svojih 9 godina, dane i dane provodila napolju, igrajuci se sa ostalim vrasnjacima i vrsnjakinjama lastisa, zmurki i fudbala, sve uz zvuke sirena za uzbunu. Secam se da sam do srednje skole bila blago (ali ipak) kanjavana za svaku losu ocenu, secam se da sam prvu jedinicu dobila tek u srednjoj skoli. Pocela sam da pusim sa 18 godina... Sve sto smo radili, radili smo nekako kad je bilo vreme.
Imala sam detinjstvo kog se rado secam.
Danasnja deca ga nemaju.
Devojcice iz 5og osnovne uskacu pravo u stikle, ostaju u gradu duze od mene, sa 14 vec puse i piju, sa 15 imaju 'ozbiljne' veze, sa 16 su kurve, a sa 17 su vec prozivele 3 puta vise od mene i mojih vrsnjakinja i do neba su ponosne na to. Kockica je zamenjen grandom, Mica i Acim Onurom i Seherzadom, Pustolov Farmom, RTS Pinkom i tako u nedogled. Kada pocnem da razmisljam o svemu tome zapitam se sta ce biti sa nasom, sa mojom decom?! Sa 12 ce biti leceni narkomani, a sa 13, 14 roditelji?!
I dok ja ovo piskaram cela jebena zemlja gleda finale "Farme". Prinudjena sam da slusam ogavne lapsuse glupe voditeljke, jer, na zalost, moji ukucani zele da vide "koja ce budala pobediti ovoga puta". Neverovatno. Trenutno je u toj kuci, imanju ili cemu god, ostalo jos troje ljudi: jedna raspala Zvezda Granda, koju zovu 'Rasturacicom brakova', jedan propali politicar koji je otisao tamo da skrene paznju na sebe i izleci komplekse, i jedan covek-karikatura koji peva pesme ciji su tekstovi vise nego nebulozni "Kuca, pos'o, pos'o kuca..." i "Gola, gola, skini mi se gola, mozes gola, mozes i do pola", i koji je pravljenjem budale od sebe ocarao siroke narodne mase.
I ja to moram da gledam! Ne zelim! Briga me ko ce od tri idijota odneti pobedu. Ne zanima me ko ce zaraditi 100000 evra zbog jos vecih idijota, nas, koji to gledamo.
Rece Sojic: "Ma tjao, ne raspravljaj se s mene". I ja ga citiram. Necu. Necu da mi iko vredja intiligenciju. Ne dozvoljavam. Ja ne umem bolje, ne znam na koji nacin se izboriti sa svim ovim stvarima.

A vi, ako ovo procitate, prosvetlite me i pomozite meni, sebi i danasnjoj omladini. Ovaj svet je poludeo, a mi (iole normali) nemamo oruzja za tako tezak rat. Treci svetski, 'ladno. Jer ovakvu invaziju kica, sunda, povratka '90 i upropastavanja nase dece, mozemo komotno nazvati Trecim svetskim ratom. A ratujemo- sami protiv sebe.