kao i svaki primereni student ulazim u gradsku biblioteku u Pozarevcu da bi izvrsio svoju dnevnu obavezu boravka u citaonici. ispred mene ulazi čičica od neki 45 50 god u finom (verovatno markiranom) odelcetu, ono kao kosulja kravata cipele pantalone na ivicu i te fore.

prilazi stolu gde sede bibliotekarke:

lik u odelu (u daljem tekstu LUO): dobar dan, ja sam došo iz nemačku juče sa sinovi pa idem sad kući u poljanu de smo zazidali novu kuću pa mi trebaju knjige sada
bibliotekarka: škk(naravno u sebi),(wtf za engleze)? izvolite gospodine koje vam knjige trebaju?
LUO:ma neke lepe nije bitno ja bi to da kupim, znate treba mi metar i dvaes ne više za tri police znaci triput metar i dvaes duzinski
bibli: molim?
Ja: ŠKK?

tu sam vec izgubio interesovanje i nastavio ka čitaonici i dalje u neverici šta se desilo...

U mom slucaju, siroti direktor je kupio "bedni" Audi Q5.

-Mama idem u subotu sa drustvom u diskoteku.
-Ne moze!
-Zbog?
-Marko, znam kakvi su ja ti tvoji drugari. Poceces da pijes il ima da ti nesto sipaju u pice. Ne moze! To je za tvoje dobro!
............................................................................................

-E, bilo bi super da imam motor?
-Ne!!! Vozices brzo, znam ja sta rade u tvojim godinama. Trkaju se, rade gluposti. Poginuces.
-Ali..
-Nema "Ali", to je za tvoje dobro!

Da bi videli mikroorganizme ne treba vam mikroskop. Zapravo potreban vam je teleskop lociran recmo na Mesecu i uperen na Zemlju. Videli bi rastuću koloniju mikroorganizama kako, riju, buše, sisaju, veslaju, lete, uzimaju, otimaju, plivaju, rone, gone, kuvaju, peku, pale, zaleđuju, sintetišu i transformišu ... i sve to rade raspoloživim resursima. Oni ne planiraju i ne kalkulišu već se u stilu najpredanijih boema prepuštaju samozadovoljstvu i samoživljenju. Za njih je važan sadašnji trenutak i ono što se sada i odmah za život i od života uzeti može. A kad resursa više ne bude bilo, sačekaće neki kosmički vetar da ih prebaci na neki novi kamen oko novog Sunca i sve tako dok je novih Sunaca i novog orbitrirajućeg kamenja sa resursima.

Resurs, ta prokleta reč, u samom korenu značenja krije ograničenje koje će sve mikroorganizme naterati na konačnu i totalnu dekompoziciju, kao i povraraćj celokupne energije i materije koju su od Vasione pozajmljivali za svoje privremeno bivstvovanje i kratkotrajno životno veselje.

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Virusi su najluđi u tom pogledu. Oni jebeno uvek idu do kraja.

25 maj 2008 godine, američka vojna baza Fort Oregon u blizini Kabula. Kroz čekpoint prolaze dva hamera i kreću u patrolu. U jednom od njih je narednik Skot Daglas, poznatiji pod nadimkom Surovi. Još pre par meseci je njegova jedinica uletela u zasedu i Surovi je bio teško povređen, a njegov mezimac hamer rasut po pustinji. Od tada on se zarekao da će napraviti novo bezbednije vozilo. Nakon par nedelja udaranja po čeliku i zavarivanja novi hamer je konačno spreman. Uglancan i ispoliran kreće na svoje prvo putovanje.

Za to vreme u terorističkom kampu Ultra Džihad Bojs...

Adil već pola sata pokušava da rastavi neko kinesko govno od puške, ali nikako ne uspeva. Pesak mu ulazi u oči, koze ga čupaju za bradu i neko ga uporno gađa svinjskim papcima.
-A u pičku materinu i vi i sve! Idem da uzgajam mak i pravim opijum jebo vam pas mater smrdljivu i bradatu!
U tom trenutku iz šatora izlazi Fadil, češe se po jajima i nekako benasto gleda u svog pomoćnika koji pakuje stvari u kofer i odvezuje svog magarca sa stuba.
-Adile a kud si ti navro Alaha ti? Za frtalj sata moramo da postavimo one mine na put. Neću valjda sa mojim rahmetli ćaćom da ih postavljam!
-Ma jebo ti on mater znaš! Dosta mi je vaše galame i pucnjave. Emina je prestala da daje mleko zbog vas pedera.
-Ma pusti sad kozu, kupiću ti ja drugu ionako je bila milfača. Kupi ću ti ja na pijaci u Tenkešu novu i mlađu. Nego šta bi sa onim bojevim glavama što nam onaj Rus dade za litar džibre?
-Ja mislim da su još u podrumu, osim ako Hasan nije opet terao poštara kad mu donese opomenu za isključenje struje.
-Mhm aj da pogledamo, taman da potrošim i one eksere.

Nakon par minuta čačkanja sa žicama i kleštima, bojeva glava od 10 kilotona je zakopana pored puta gde će uskoro proći dva hamera.

- Ee, sine moj. Našli me kerovi. Tu ti ja iskočim kroz prozor i pravac aerodrom. Ostalo je geografija...

-Mala, odnesu turu onima u ćošku, dobri su momci, a i moram da sređujem potkrovlje.

-Kume, možeš mi zajmiš dve gajbe vopsa? Treba mi za žuraju.
-Ne može bre, neka bude zevara, ne zanima me.
-A što si ti prošle nedelje spičkavao svaki dan soma na alkohol, i još si pazario novi skejt, okrečio si stan..A meni nešto pričaš, aj beži...
-Ajde dobro, može, samo da mi ne serendaš tu..

-Kad krećemo za Kairo?
-Za pet dana. Jedva čekam, prosto ne mogu još da verujem da su nas zvali da držimo to predavanje o tajnama konstrukcije velikih piramida.
-Dobro nemoj da nas potcenjuješ, dugo se mi bavimo tom tematikom, imamo dosta objavljenih radova u prestižnim naučnim časopisima.
-A vidiš tu ironiju, oni sa štapom i kanapom podigli te piramide, a mi danas sa svom silnom naukom, mašinama, helihopterima, čudima, jedva napravimo tako nešto.
-Štap, čudima, ironija.
-Šta mlatiš?
-Pa da. To je to, ima logike, to objašnjava sve.
-Šta bre?!
-Pa tako su bre napravljene piramide, ima logike, kreće se preko trougla i težišta do.... pa odgovor nam je bio sve vreme ispred nosa, postaćemo nobelovci, ovo je otkriće veka, sve se poklapa!
-Pa daj bre reci, kako, šta, uzmi nacrtaj, napiši.
-Daj papir, brzo, vidiš, aaaa...
-Pa šta je sad?
-Ode mi misao.

Slijedi samo pogled koji govori sve