1) Nemoćni svedok sopstvenog ili, ređe, tuđeg bitisanja na ovoj našoj stradalničkoj planeti. 12-ti igrač na terenu života koji uz godišnju ulaznicu redovno dolazi na stadion, vodi tamo celu familiju, komšije i kolege sa posla, urla, dere se, navija...ali dole igraju ostalih 11 igrača, koje baš i ne tangira naročito gigantski "Pjano daj gol" transparent razapet preko celih jebenih tribina. Šaznam - možda ga postavljamo na pogrešnu jebenu tribinu, ko će ga znati...

2) Odgovarajući broj sportista jedne strane u rendom disciplini sportskog odmeravanja snaga kojima, pak, ova druga naprosto rastura čmar svojom dominacijom u igri. Duel odnosa snaga tipa Troicki-Đovak, Bulbulderac-Atletiko Madrid, Metalac-LA Lakers, rendom penzos-Višvanatan Anand i Poljska-Nemačka, iz 1939. godine. Kako je to jedan njanjav narod, boktemazo...

Kmet u epohi prosvetiteljstva i kapitalističkom društvu u Vojvodini, sve do pojave partizana '45. Čovek koji traži od veleposednika dozvolu da se nastani na njegov salaš i da mu obavlja sve poslove, od brige za stoku na imanju, preko održavanja čistoće istog pa do, naravno poljoprivrednih radova (oranje, taniranje, setva, žetva...)
Za svoj rad dobija stan, jednu baštu koje može da obrađuje kako želi, 2 svinje godišnje, dozvolu da gaji kokoši ili drugu perad na svom delu salaša, ugovoreni deo kukuruza ili pšenice šta god se skidalo sa njive, dve litre mleka dnevno ako gazda ima krave, ogrev...

Sa salaša može da ode kad god poželi, ali već tri porodice čekaju da se ubace na njegovo mesto. Radno vreme je 24 časa, a mogućnost nepotizma, tj. nasleđivanja radnog mesta sa oca na sina je nešto što dolazi kao nagrada, recimo poput penzije.

Partizani su taj vid radnog odnosa zabranili nazvavši ga robovlasničko iskorištavanje. Danas više ne postoji. Danas imamo dužničko ropstvo.

Izraz se koristi i danas za sve najamne radnike u toku sezonskih poslova u poljoprivredi.

Posmatrano sa fiziološkog aspekta, u većini slučajeva gotovo isto kao i svako drugo pišanje. Ipak, za razliku od klasičnog cijeđenja pitona naspram wc šolje ili pisoara, koje je prilagođeno širim narodnim masama koje su opet mahom sastavljene od muškaraca prosječnog odnosa testesterona i epitestesterona, pišanje iza drveta ima značajnu društvenu vrijednost jer vas izdvaja od ostalih kao alfa-mužjaka.
Pišanje iza drveta takođe se od onog što se može okarakterisati kao prosječno pišanje izdvaja i po tome što nam dozvoljava da bar na trenutak osjetimo duh praistorije u kojem si šetao gole močuge i lansirao sve vrste fluida iz iste bez ikakve potrebe za skrivanjem od okoline. Takođe, znatno je korisnije za razliku od pišanja po keramici ekološku vrijednost jer pozitivno utiče na vegetaciju a i sama ideja pišanja po keramici je krajnje bolesna kad se ima u vidu da neka tamo gladna đeca u Africi nemaju ni wc papir.
Sve u svemu može se reći da se radi o još hardkornijoj verziji pišanja u haustorima, praćenoj razmjenom hladnih i gotovo ubilačkih pogleda sa slučajnim prolaznicima.

Izvor straha i panike kod nas. Kada se u Srbiji dese promene, svima se javljaju vizije koje podsećaju na mešavinu francuske buržoaske revolucije, seče knezova i Danteovog pakla i svi su ubeđeni da će sve otiću u ku...

Jedna od najglupljih ideja u sferi intimnih odnosa sa partnerom. Praktikuje se na samom početku veze, uglavnom jer je devojka suviše čedna/fina/patrijarhalna da bi prešla direktno na stvar, dakle u današnje vreme slabo rasprostranjena i veoma neuobičajena pojava. Kurton je od lateksa, što će reći da je sam po sebi veoma ogavnog ukusa i još odbojnijeg mirisa, pa se zato mladi par odlučuje za egzotičnije varijante - gumice sa paletom raznovrsnih aroma, u zavisnosti od toga koje voće devojka najviše voli.

Bez obzira na prijatnu aromu - smrad, tekstura i lepljivost lateksa i dalje o(p)staju, što za nas devojke predstavlja užasan problem. Naravno, momci neće puno toga osetiti za razliku od običnije i prirodnije varijante pušenja, al' će zato da testiraju svoje strpljenje. I treba.

Ova faza obično sledi nakon ''Samo ga malo lizni'' faze, tačnije njen je relativno uspešan nastavak. Traje nekoliko dana/nedelja, dok se devojka ne osmeli da direktno obljubi usplamtelog mačora (jer ovaj mačor neće da ogrebe hehe) ili dok ne shvati da je sam postupak idiotarija.

Kasnije se oboje sećaju ovog žalosno smešnog perioda ali ih je blam da pričaju o tome i da podsećaju jedno drugo na glupost kojoj su pribegavali. Najviše što će reći je: ''Uf, kakve smo mi sve perverzije izvodili, grrr''.

Narodna izreka raznih azijskih naroda, pretezno medj` Kinezima i Japancima, kao i Vijetnamcima.

No, i narodi sa drugih meridijana takodje imaju dosta slican pogled u pojedinim situacijama.

Porno industrija je na samom pocetku prikazivala filmove sa junacima koji izgledom podsecaju na nekakve ljude koje mozemo sresti na ulici (koji nisu culi za brijace), koji mozda lici bas na naseg komsiju... Stara skola.

Danas smo dosli do te faze da depilirani junaci imaju svoje frizere za donje frizure. Moda nema granice. Tim metodama pokusavaju da umeksaju prirodni izgled muzjaka, nametnu novi, meksi stil, i unesu razdor medju musko-zensko odnose, i stvore neke nove vste odnosa.

A u stvari, ovo spominjanje porno industrije je samo paravan za ono sto sledi. Dakle, mi smo ti kao ti drugi narodi i kao ti Azijati, svaki skoro svaki muzjak na planeti. Kad god obavljamo nuzdu, nekako nam junosa izgleda nereprezentativno, pogotovo ako smo opkoljeni sabracom koji se bave istom delatnoscu u to vreme.. A, opet, i kad se vidimo sa njim u ogledalu ili staklu nekom- nije toliko crno. Opticka varka, moze biti, ni Ajnstajn nije znao odgovor.

Izreka je izvedenica od one gde je navedenog objekta kolac.

Osoba koja ima patološki strah od klica, to jest bakterija, virusa i gljivica. Odlikuje se specifičnim ponašanjem i lako ga je prepoznati - pre svega, izbegava sva mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi (gradski prevoz, dom zdravlja, klubovi, žurke, koncerti...). Kada se nađe van kuće, trudi se da pere ruke što češće, a ukoliko nema uslova za to, onda ih svaki čas briše vlažnim maramicama. Kad čuje kašalj, trza se kao da mu je neko bacio petardu pored uveta, a u ekstremnim slučajevima, nosi i hiruršku masku sa sobom. Što se tiče odnosa prema prijateljima - uvek se jako interesuje za njihovo zdravlje, pri čemu će mu mnogo veću pažnju privući saznanje da neko ima grip, nego recimo rak pluća. Ako ste bili prehlađeni u prethodnih par nedelja, izbegavaće vas koliko god je to moguće, a dok ste bolesni, ne očekujte da ćete ga videti. U antibiotike se razume bolje nego devedeset posto lekara, a snabdeven je njima bolje nego devedeset posto apoteka. I naravno, ne bi popio nešto iz flaše iz koje je pio neko pre njega, pa makar umro od žeđi.

Ili ti ga ženska ejakulacija. To ti je kad usred akcije djevojka doživi orgazam toliko snažan da izbaci žensko sjeme u nezanemarivoj količini, sličnoj kao muškarci prilikom svoga orgazma (jako laički objašnjeno). Kako je opisano, djevojke koje su doživjele isti su maltene' mogle da vide u budućnost i prošlost na par sekundi. Ma kakvi, u tom mentalnom stanju bi našao odgovor na haman sva filozofsko-naučnička pitanja koja je svaka normalna osoba postavila sebi u nekom trenutku života. Shodno sa tim, čovjek koji ženu dovede do "squirt-a" je fakat doktor nauka što se tiče spolnih odnosa. Zbog istoga, ovaj tek nedavno raspravljani fenomen dobiva gotovo mitski status među i muškom i ženskom populacijom, ponajviše zbog njegove rijetke zastupljenosti. Prema brojnim tvrdnjama, ista je moguća uz simultano nadraživanje g-tačke i klitorisa, ali retorika oko toga je mnogo, mnogo šira...Naravno, squirting je često zastupljena tema među raznim lažovima i samoprozvanim velejebačima, te se ista zato rijetko diskutuje, ili ako se već desi, gotovo se i ne spominje. Također, važno spomenuti je da se squirt treba razlikovati od povremenog gubitka kontrole nad bešikom koja se pojedinim djevojkama može desiti.

Ako je trševna asinhronizacija neusklađenost pokreta između dve jedinke u toku seksualnog čina, onda je pojava iz naslova vid nekomatibilnosti koju ni eventualna reglaža trapa pri auto-servisu "Macura" ne bi mogla da popravi ( srdačan pozdrav ovom prilikom ). Veoma rasprostranjen problem u svetu muško-ženskih odnosa o kojem, međutim, retko ko pristaje da govori a iz samo sebi poznatih kompleksa.

U pitanju je, razume se, ona večna tabu-tema koja se tiče veličine genitalija kod muškaraca i žena, a iz ugla kombinovane uzajamnosti ( ne bih znao odakle je ovo izašlo, izvinjavam se ). I dok mi obdareni pripadnici glupljeg...pardon, JAČEG pola nemamo nekih većih problema prilikom burgijanja uglavnom presrećne ženske čeljadi, mogu samo da zamislim koliko se muče oni koje Svevišnji nije..."obradovao" u tom pogledu - da se tako duhovito izrazim. To posebno dolazi do izražaja u situacijama kada je suprotna strana neka razvaljena milfača čija "crna rupa" komotno može da ugosti celu prvu postavu jednog NFL kluba, a kamoli jednu jedinu pišljivu viršlu u erekciji. Konačni rezultat je tragično deprimirajući za obe stranke, s tim da ova jebena to nikako nije.

Mis'im - 'de ćeš Vujanićem na jebenog Minga?!

Naša mlada demokratija 5. oktobra proslaviće čitavu deceniju bez Slobe i ostalih zlikovaca. Lepa prilika da sumiramo rezultate demokratskih promena i požrtvovanog rada njenih nosilaca u proteklih deset godina:
- efektni planovi vaspostavljanja punog suvereniteta zemlje na celoj teritoriji i vrlo energična i odlučna reakcija na čin samoproglašenja terorističke države u Prištini
- osnažena ekonomija, oživljavanje posrnulih privrednih giganata i stotine novootvorenih fabrika, prodor srpskog kapitala u strane ekonomske tokove
- stotine izgrađenih kilometara autoputeva, desetine mostova (čak četiri u Beogradu!) i energetskih postrojenja
- obračun sa kriminalnim grupama, smanjenje nivoa korupcije na jedan od najnižih u Evropi (samo su Norveška i Finska ispred nas)
- normalizacija odnosa sa okolnim državama (civilizacijski iskorak gospodina predsednika Tadića kojim se izvinio za svu srpsku zloću i genocidnost ispratili su i hrvatski i muslimanski političari te su adekvatno i na sebi svojstven način odgovorili)
- svi negativni društveni efekti prethodne klerofašističke i zlikovačke diktature su potpuno eliminisani i odstranjeni (npr, za vreme Slobine vlasti navijači su unosili oružje na stadione, Beograđani su životinje sakatili i ubijali, anonimusi su u cilju proslavljanja otimali taksiste i opasani dinamitom pucali na policiju, srednjoškolci su se boli noževima, radnici su sekli prste itd.)
- dignitet srpske države doveden je do nivoa na kom srpski ambasadori direktnu utiču na svakodnevna dešavanja u pojedinim zemljama
itd.

Ustati, dići se nakon Božanskog, ali i nadasve žestokog seksa.

Pojava koja je rasprostranjena više od bilo kog drugog društvenog odnosa. Njime smo se susretali kao mali, pa i sada kada smo, pa da, i dalje mali. U svakom kraju je postojao i postoji neki zavisnik, čiju tužnu životnu priču zna ceo komšiluk. Deca ga se plaše, dok malo starijima služi kao predmet sprdnje, ne zlonamerne, već naprotiv, svaka njegova pojava podiže raspoloženje u lokalnoj ekipi koja bleji ispred zgrade u kraju.

On je prorok, on je sveznajući, pun mudrosti, zuji po kraju, razgovara sa ljudima, osmehuje se, smara ih. Neki ga izbegavaju, neki mu uzvrate osmehom u žurbi da ga se otarase. Prihvatanje takvog zavisi od rapoloženja okoline. Nikada ga nisu odbacili, ali nisu ga ni prihvatili.

Ono što odlikuje pomenutog mesiju jesu njegovi kranje komični, ali dobronamerni saveti koje udeljuje neskromno, najčešće mlađim likovima iz kraja, ne bi li ih izveo na pravi put.

Njegovo savetovanje je često zbunjujuće, kod nekoga izaziva podsmeh. Paradoksalno je to što baš takvi govore o stvarima o kojima recimo oni koji bi trebalo da govore ćute dok se ne desi ono što ne bi trebalo.

Daje savete, a vremenom i sam postaje hodajući savet.

Prvo što čovek uoči je da ih zovu uvek drugarice. Nikad prijateljice, kao što muškarci znaju da razlikuju. Valjda žene podsvesno znaju da će se kad tad raskantati oko nekog samo njima shvatljivog razloga (čitaj : kurca). Elem, ko po nekoj nevidljivoj agendi i sveopštem društvenom pravilu, nadrkana jebulja. Iz priloženog statusno-društvenog bff odnosa sa tvojom sestrom izvlači se poražavajući zaključak da bi joj isisala poslednji dah života iz klitorisa, da se tako nepristojno izrazim. Alo dečko pazi rečnik, ipak mi je to sestra! Hm, hm. Izvinjavam se. Moja savest se meša u storije. Nego, gde smo stali? A da. S druge strane, s tobom bi zimi naložila peć kao jedini vid interakcije. Svaki dan ti je u kući, nesmetano uzima ladne vode iz frižidera, troši toalet papir, provokativno se šeta po kući a ne daje, zagovara sestru koja umesto što treba da ti piše diplomski po ceo dan s njom sluša muzički repertoar Sandre Afrike (lično preferiram erotski repertoar dotične) i ostalih estradnih umetnica sumljivog morala. Pri tom, zgražava se na tvoje ponašanje u rođenoj kući. Pa šta ako drkam u kupatilu, to je barem higijenski. Kad naučiš da kucaš nećeš me viđati polugolog i oznojanog na wc šolji s kurcem u ruci.

Vrhunac objektivnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji. Jedini dostojni naslednik Zone Sumraka i Trećeg Oka, koji su obezbedili sebi mesto u večnosti sa pseudo-naslovima tipa "Rođeno dete sa krilima u Republici Srpskoj" i "Saznajte da li je vaša baba kiborg".

Smatra se da nije moguće ovozemaljskim metodama postići toliki stepen iskrivljenosti prvobitne informacije, i da je zbog toga celokupna redakcija prodala dušu đavolu u zamenu za večnu titulu "Najtiražnije novine u Srbiji".

Rolf-Dieter Heuer, generalni direktor CERN-a je jednom prilikom izjavio: "Ukoliko Bljic, nekada objavi tačnu vest, to sigurno neće proći neprimećeno, jer bi uticalo na celokupnu strukturu univerzuma kakvog ga danas poznajemo, kao i na samo postajanje vreme-prostora uopšte. Šanse da se tako nešto dogodi su jednake kao da nasumično nazovete desetocifreni broj, a sa druge strane vam se javi Milka Canić i pri tom kaže - Si gde torima!"

Mala kućna galerija svakog pravog srpskog doma iliti ognjišta. Može biti i velika kućna galerija zavisno naravno od veličine istog. Na njemu su magneti iz Sokobanje, Mataruške banje, Banje Koviljače, Sutomora, Budve, Herceg Novog a ponekad se nađe i neki Pefkohori (ako-imaš-love-izvoli) i tako dalje i tako bliže ...(pre će biti bliže)...
To je vredno čuvana, mukotrpno i dugogodišnjim trudom stvarana (i uvek javno dostupna) arhiva sa naslovom “Znam šta ste radili prošlog leta“, te svaki zvani i nezvani gost može videti lepo izloženu hronologiju vaših (jadnih) putovanja. Eventualno imate sreće ako bakin milje sa vrha frižidera pada direktno na magnet sa natpisom „Pozdrav iz Trilepepi*kematerine“...
Međutim, to nije sve. Tu se priča o galeriji naivnog slikarstva iz Kovačice nikako ne završava. Ovakva vrsta izložbenog prostora pogodna je za razne vrste malverzacija (prednost je što tom prilikom niko ne mora da bude podmićen).
Ako ste u dobrim odnosima sa mlađanom rodbinom možete se nadati da će već nakon perioda septembar/oktobar na vašem frižideru osvanuti magnet sa :

-Kopaonika- ako imate sreće možda baš onaj sa statuom medveda
(poklon mlađeg brata od strica koji je 8. razred i koji ovako prisne odnose sa rodbinom održava zahvaljujući tome što njegov otac, a vaš stric, vama duguje pare ili uslugu ) ;

-ili magnet sa prizorom neodoljive Venecije
(poklon starijeg brata od strica koji je 2. razred Pravno-birotehničke škole Dimitrije Davidović i koji ovako prisne odnose s rodbinom održava jer se potajno nada da biste za krv svoje krvi mogli da zamolite svog druga iz vojske-Mišu Smrdu, koji je sad 4. zamenik pomoćnika vratara u cenjenom beogradskom bankarskom hramu, da povuče neke veze za svog starog druga.....Jer kome će nego „svom drugu do groba“ što ih spaja „hronična upala zgloba-suvenir na stražarske dane“) ;

-ili pak magnet iz malog ali predivnog francuskog gradića Konfolana
(poklon sestre od tetke koja ovako prisne odnose sa rodbinom održava jer voli da pokaže svojim najmilijima slike belog sveta koji je videla i obišla sa svojim kulturno umetničkim društvom).

Dakle ako ste u dobrim odnosima sa rodbinom možete se nadati rodnoj (elektro)magnetnoj sezoni i ......

Legendarni holandski fudbalski stručnjak. Jedan od najuspješnijih selektora u istoriji svjetskog fudbala, osvojio je sve što se može osvojiti. Trenirao je mnoge klubove, kao što je Olimpik iz Tampona, gdje je u vrhuncu karijere kao pojačanje doveo kontrovezno lijevo krilo Ulo Žaka.
Odrastao je u siromašnoj porodici, na ulicama Amsterdama. Svoje umijeće za fudbalske taktike pokazao je još u ranom djetinjstvu, kada je sa svega sedam godina vodio reprezentaciju Ulica crvenih fenjera na prvenstvu lokalnih kvartova. Imao je zavidne rezultate, osvojio je peto mjesto na svom prvom nastupu na nekom velikom takmičenju.
Prvi veliki korak u profesionalnoj karijeri napravio je tako što je potpisao za Romunski Rapid. Tamo je "izvajao" Šipu Raca i Žilimi Jaja u jedne od najboljih fudbalera svih vremena, koji su kasnije, najviše zahvaljujući njemu prešli u Kalčo, gdje su se obogatili.
Mana mu je bila, što je volio da opšti sa kevama svojih "beba". Najviše je imao odnosa sa iskusnom pornićarkom Picako Jama, inaće kevom Šipu Raca.
Poslije smrti Žilimi Jaja odlučio je da prekine svoju bogatu karijeru, jer nije mogao da izdrži toliki pritisak, jer mu je Žili bio poput sina.
Vjeruje se da se poslije toga zamonašio na Tibetu, gdje je poslije mnogo godina i okončao svoj ispunjen život.

Njega su obično uvodili negdje na sredini časa što dobro dođe ako nastavnik ispituje.Za ruku ga je držala pedagogica (90% školskih pedagoga na Balkanu su pedagogice)dok je on spustio glavu i gledao u zemlju a ostatak razreda je blejao u njega.Pedagogica ga je obično predstavljala sa :"Ovo je vaš novi drug Marko,nadam se da ćete ga prihvatiti,pomoći mu da se privikne i poželjeti mu dobrodošlicu"!
Onda pedagogica ode,a Marko ostane sam i sjeda na prvo slobodno mjesto.Svi se okreću prema njemu,šapuću,kikoću se a predmetni profesor ga redovno digne,pita za ime i prezime iz koje škole dolazi i šta je imao iz njegovog predmeta.
Na odmoru muškarci se odmah sjate,gledaju mu pernicu,traže kifle i pitaju ga kako igra fudbal? On opet tvrdi da "trenira"(iako to nema veze s istinom) da je u staroj školi imao puno drugova.
Njegov prolaz i pozicija u hijerarhiji se određuje prvom tučom i prvim udarcem u loptu na času fizičkog.Nakon desetak dana on se osjeća kao da je tu 100 godina.

Interesantno je i kada doše nova učenica da se oko nje prvo sjate-muškarci i to obično u srednjoj školi.Ako je mlada dama zgodna,šarmantna i inteligentna,postaje centar pažnje svakog muškarca i zauzetog i slobodnog što do ludila dovodi njene buduće drugarice.Tek kasnije ona ulazi u svijet ženskih odnosa i to ako je prihvate dvije ili tri "glavne" u razredu..

Dečko koji je kroz svoj književni opus opisao svoj "pankerski" život, živopisno i sa mnogo žara prikazivao scene sexa, izgleda polnih organa neograničenog broja devojaka koje je "overio", zatim povraćanja posle hektolitara loze, pišanja u sobi, sjebanih odnosa u porodici, nemaštini, farkama koje su toliko jadne da mu jajca vire kroz rupu među nogama, i na osnovu svega toga postao najčitaniji mladi pisac u zemlji Srbiji.
Iako uporno tvrdi da Boban Šestić nije on lično, to mu teško polazi za rukom. U stvari, on bi voleo da je bio Boban Šestić, momak iz radničke familije, koji mrzi sve i svakog, osim dobrog dopa, koji tera inat sistemu, provlači neke revolucionarne ideje, ali M. Vidojković nije to.
On je balavac odrastao u ok porodici, imao sve što je želeo da ima (mnogo nadareniji pisci ubiše se da nađu izdavača, a on, ni manje ni više, pa pravac u Samizdat, pa u Playboy - g-din je glavni urednik...), furao se na neku anarhiju, čisto da bi dojmio kao panker, a u stvari je samo dečko koji je uspeo da završi prava (jedan od milion), napiše 5-6 knjiga i izda ih u nanosekundi. Odakle mu lova kada mu jajca vire kroz pocepane farke, jer nema kinte da kupi nove?
Od trash pankera se naprasno pretvara u najpoznatijeg domaćeg pisca (svaka slučajnost sa PRAVIM M. Vidojkovićem je slučajna...kahm), koji obožava da prca svoje obožavatelje, naročito obožavateljke, sklone buntu, čisto da kevi i ćaletu uteraju zbog kazne neizlaženja (razlog: kec iz matematike).
Takođe uživa da pljuje po svojim čitaocima, koji daše love za njegove pank sapunice, naziva ih idiotima i kretenima (istripovao se da će mu to povećati popularnost - wannabee C. Bukovsky...ali u Kuala Lumpuru).
E sad, da ne bih i ja ispala pljuvator, a nisam ni slovca objavila, malo ću i da iskritikujem kritičare dotičnog pisca, koji nisu pročitali niti jednu njegovu knjigu, iako se čitaju brzo, koliko traje jedna obimna, kvalitetna velika nužda. Da bi stvar bila još gora, najviše ga pljuju pankeri i metalci (opravdano ili ne, to prepuštam vama da uvidite, jer su ti isti pankeri velikim delom pozeri, ali o tome na drugoj temi, pa su se valjda prepoznali i postideli...pa odri po piscu).
Mare Care - chill pill (to ti neće teško pasti).

U tinejdžerskim časopisima imamo dosta ovakvih "draga saveta" rubrika. Ne znamo koliko su one korisne, koliko ih devojke slušaju, ali mogu biti zanimljive, kako za onoga ko piše, tako i za nekoga ko to čita, a nije mu namenjeno.
Ono što sledi uveriće vas da nije to ništa novo. Pred vama je Seksualni vodič za devojke iz 1894. Mnogo toga je i dalje aktuelno, recimo savet da pametna žena muškarca "nakon što je završio" odmah počne gnjaviti sa obavezama za sutra. Tada, vala, na sve pristajemo.
A glavni savet je - dajte malo, dajte retko i iznad svega dajte nerado. Moda toga doba, ili nešto više? Videćemo u primeru. Izvinjavam se na jeziku naših zapadnih suseda, odande je preneto. Inače mislim da je ovo ekskluziva.

Retka vrsta. Često pogrešno shvaćena. Sve što radi mora da radi na 200%. Potpuno, izuzetno racionalno svestan neozbiljnosti posla, veze, prijateljstva, čak i jebenih medjukomšijskih odnosa, ulazi u priču sa neverovatnom energijom, spreman da hoda bos po trnju da pokaže odanost, da tura ruke i druge organe u vatru, da se daje bez pogovora. Podjednako prepaljeni klinac sa 16, sa 26 i sa 86 godina u guzici. Ljudima ga često bude žao i vide ga kao žrtvu, ni ne znajući da je uvek svestan sveta oko sebe, ali živi svoju strast. Potrebna mu je emocija da ode na pišanje, a sere sa posebnim entuzijazmom. Pored ovog čudnog bića uvek osećate zastrašujuću količinu pažnje, a, opet, ne možete nikad biti načisto na čemu ste, jer ni to čudo samo ne zna na čemu je. Toliko samo sebi komplikovano i sa tolikim viškom energije, koliko god da se troši, uvek oseća prazninu koju ispunjava novim i novim strastima. U stanju je da radi 24 sata dnevno, a da opet energično ispunjava i noćnu smenu, bez kukanja i bez cenzure. Može da puši i tri pakle cigareta dnevno, i dalje je svaka koju zapali ritual, da ne kažem, da prostite, puši baš sa strašću. Nije dramaturg, sa strane biste čak rekli da je potpuno normalna osoba, sva je drama njegova u njemu samome. I koliko god da se čini da je zavistan od mene, tebe, njega, nje, od pušenja, njet more. To je samo njegov svet. Svet strasti. Toliko sulud, da je uživao i u svakoj najgoroj patnji, u težem slučaju čak i u samopovredjivanju, jer ima toliko energije da se u bilo kom drugom slučaju ne bi osećao živo.