1.Uvek u neredu
2.Nesmotreni posmatrač može da uoči makar jedne prljave čarape na najneobičnijim mestima (od radnog stola, jastuka, preko fotelje pa na dalje)
3. Na zahtev brižne majke, tinejdžer će srediti sobu. Ne treba puno očekivati : ususaće samo 1/5 tepiha i gurnuće u stranu knjige
4. Ukoliko je majka preterano brižna , treba da zna da za više mora da se potrudi sama
5. Svetlo, kompjuter, torent i TV su neprekidno uključeni.
6. Mlađi brat je poželjan samo ako je voljan da bude nečujan i nevidljiv i služi goste svog starijeg brata
7. Vrata te sobe su najveća barijera za ostale članove porodice
8. U toj sobi se nikad nije čitalo (ne računam kompjuterske časpise), povremeno se uči, ali samo ono što će "profesor da pita"
9. Svaki pokušaj oplemenjivanja sobe od strane roditelja (slika, cveće) se najčešće ne primećuje ili se stavljaju grube zamerke
10. Ne primećuje se ni kad pregori sijalica, ali rodelj (brižan, kao i uvek) to neprimetno zameni

Prvi Maj za one koji slave ispod Karlove ikone...

Kada ti komšija kome si dao ključ od stana, da ga obilazi dok si na odmoru, iznenada bane u sobu , ne znajući da si se vratio.

Uglavnom se ljudi hvale ovim postignućem ali ako ste u tome zaista uspeli velika je verovatnoća da niste sasvim normalni. Naime, nekada je za ulazak u pomenutu knjigu rekorda bilo potrebno imati specifične urođene sposobnosti ili kvalitete. U knjigu su ulazili najviši i najniži čovek na svetu, najdeblji i najmršaviji, najdugovečniji itd. Međutim, od kada za ulazak "u Ginisa" sleduje i pristojna novčana nagrada i u skladu sa komercijalnim vremenom u kojem živimo ljudi su na različite načine počeli da se dovijaju kako da ostvare ovaj podvig. To je izrodilo mahom bolesne ideje pa su tako takmičari počeli da se nadmeću u krajnje morbidnim disciplinama.

Vremenski prilog koji opisuje neku radnju koja se dešava u rano jutro, od koga je nastala i imenica koja označava ovaj deo dana.
Svi smo nekad bili prinuđeni da se probudimo sabajle, tj. u sabajletu. Razlog za to je obično posao, škola, ali može biti i putovanje. Ono što je mahom karakteristično za ovu pojavu jeste da, ako se probudite u sabajletu, možete doživeti veoma lepo iskustvo: sunce je tek izašlo, ili još nije, napolju nema žive duše osim vas i pekara koji ubacuju gajbe s vrućim hlebom, čiji se miris uvlači u vaš još neprobuđeni nos, nema one graje i zvuka kočnica iza svakog ćoška, u stvari, nema nikakvog zvuka, osim vrapčića koji su se probudili u još većem sabajletu od vas, a ulice – prazneeee, lepeeee, i, čini vam se, čistije nego ikad. Sabajle je uvek praćeno još jednom karakterističnom pojavom, a to je izgled ranoranioca: lice naduveno k’o balon sa otečenim sanjivim kapcima, na obrazima se još keze šare od jastuka i spavačko rumenilo, noge tabanaju noseći telo protiv svoje volje, a pogled, koji samo u sabajletu podseća na onaj kod beba i male dece, dok još nisu svesni sveta oko sebe, teži beskonačnosti. I uživa u sabajletu.

Pitanje koje najčešće čujemo preko malih ekrana ,a izlazi iz usta okorelih mamipara i secikesa koji već godinama naivnim dobrostojećim bakicama prodaju muda za bubrege.
Naravno odgovor koji se očekuje je: JESMO!!! Hvala nebesima ,najzad se pojavilo čudo tehnike koje će nam omogućiti da se odmorimo.

Prva pomoc u svakom stresnom trenutku. Veoma zastupljen u Srbiji, gutaju ga svi: i deca, i pubertetlije, i mame i tate, i bake i deke... Dovodi jedinku u stanje nirvane, nezaobilazan u domacoj medicini.
Odlican u borbi protiv zvocanja, sto sefovog sto zeninog. Svako ga nosi sa sobom u nekom skrivenom dzepicu, i krisom ga guta, da niko ne vidi.

Kriterijum za kvalitet dobrog, domaćinskog seksa. Zajebi ti nežno kmeljavo maženje u filmovima gde krmeljivi Hju Grant ima tri dublera za svoje rošavo englesko dupe, sanjiva Kejt maglom svojih uzdaha zamagli stakla Renoa u sceni Titanika i gde žgoljava Vinona Rajder glumi neku kurcolomku!

U predigri poćeraš ženu k'o mlad majmun crvenoguzu makaki ženku dok ti se u hipotalamusu luči adrenalin k'o tečnost iz probijenog hladnjaka Stojadina, a žena ti ovlaži k'o zamašćena radilica od punoletnog Fergusona, da bi vaćarenje palo kad se klinču strasti preldžija pohvata sa rotvajlerkom dok se perje od jastuka zadiže k'o kad mlada liščad ulete u seoski kokošinjac, stvarajući buku k'o tri cirkulara sa mrkonjićke pilane kad stružu sirovu glogovu dasku, uz povremene krike iz dubine demonom opsednutog tela dok ga egzorcista prska svetom vodicom, čitajući psalme na latinskom...

Na kraju, kad urankom ulični čistači pod prozorom uskupe pola kante piljevine od razdrndanog drvenog nameštaja, dok se komšija sprema da isprepadanu čeljad, sa podočnjacima golemim k'o šaruljino vime, vodi kod vlaške babe da im stravu salije, psujući vam pet-šest kolena familije u nazad, e onda možeš reći da si dobro oprcao...

Prosečan radnik u mesari. Poreklo nadimka je povezano sa redukovanim brojem prstiju, usled dugogodišnjeg korišćenja satara, sekira, noževa i mašina za mlevenje mesa.

U ovim mokrim danima, punim bljuzgavice i bara kojima su popunjeni kolotrazi na putevima i koje su tu samo da bi završile na našim odevnim predmetima uz pomoć automobila, na većim raskrsnicama (pogotovo sa ostrvom između dve suprotne trake) dešava se jedna zajebana pojava.

Elem, gužva na semaforu, pod pritiskom mase od nazad, zaposedaš bankinu pored koje je, naravno, baruština 3 sa 3 metara. Nailazi "sedmica" i to dupla, koja hvala bogu, ide spoljnjom trakom tik uz bankinu. Okretanje i pokušaj bega ne dolazi u obzir, osim ako ne želiš da izgubiš oko od strane kišobrana neke bakute, koja sa sobom ima i troja ceger-kolica. Nastavak je poznat.

U isto vreme, ovaj na začelju semaforskog krda se smeje i uživa u čarima psovki upućenih vozaču "sedmice". Ne razmišlja o tome da, pošto je na kraju čopora, neće stići dalje od ostrva, jer kao što nam je poznato zeleno traje taman toliko da zaobiđeš prve dve bare i venačne planine snežnog pokrivača između traka. Njegova muka počinje baš tada, kada zabode na ostrvu, koje u ovo vreme dobija pravi smisao reči. Pretrčavanje drugog dela puta nije opcija, jer reka prevoznih sredstava je upravo potekla.
Tada osmeh sa njegovog lica polako nestaje jer počinje da oseća hladne i blatnjave kapljice po licu i ostalim delovima tela.

Disciplina kulturih i moralnih patuljaka današnje omladine. Dobro, neću da generalizujem, ali ovakvih primeraka ima na svakom ćošku. Nažalos'.
Elem, došla nova vremena. Što si nepismeniji, to si veća faca. Što manje čitaš, popularniji si u društvu. Naravno, ne računaju se SMS poruke, statusi na fejsu, nalepnice na deterdžentima i drugim dezinfikacionim sredstvima ili Bravo girl. Ne bih ja računao ni ''štiva'' kao što su Kupoholičarka ili Grabljivica, al' aj sad, bolje išta nego ništa. Ma i ''Amouage'' (Amoaž prim. prev.) Marijane Mateus neka uzmu, valjda ima nečeg poučnog majkumustaru.

- Poslednje što sam pročitao bila je Bela griva i to samo zato što me je (m)učiteljica naterala.
- Haha, a ja Vuk i tri praseta, i to pre nego što sam saznao da postoji i crtani!
- Taj rad!

Simpatično. I bilo bi, da ovo ne izgovaraju konji od 18+ godina. Cenim da su ovo ljudi kojima je film bolji od knjige. A ako nije izašao film? Ma opušteno, kad tad će ga neko snimiti. Onda kupiš kokice, zavališ se u fotelju i... Ček', da l' sam pomenuo pivo? Ne? Dakle, kokice i pivo, zavališ se u fotelju i uživaš. U jednoj ruci pivo, u drugoj kokice. Imaš li treću ruku za okretanje strana na knjizi? Ne? Molim lepo. A i zašto bi čitao knjigu mesec dana, kad film možeš sabiti za cirka 2 sata? Prosta računica.

Izgleda da im ipak bolje ide matematika od književnosti.

Moja bivša tašta. Em je dlakava ko vukodlak, em ujeda, doduše i kad je pun mesec i kad nije.

Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.

Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.

Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...

Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.

Ženska mantra proistekla iz naslova Lauševog romana.

Božija svetlost sija u spektru. Ali ponekad, sve boje sveta sliju se u jednu, crnu, najcrnju. Boju koja dobije snagu nesvojstvenu onoj o kojoj su nam godinama pričali bajke, snagu da ubije... Da oduzme život ljudskom biću, ali ne bilo kojem, već onom najdražem.

Da život traje hiljadu godina možda bi tek tada počeli da naziremo njegovu istinsku svrhu. Nažalost taj osećaj nam ostaje večno nedostupan, za razliku od nekih drugih ljudskih nadražaja. Onih koji zabole, zabole jako i to kad se najmanje nadaš. Išao si ulicom i odjednom te je nešto preseklo po stomaku, kao mačem oštrim rezom, koji boli bolom nepodnošljivim tvom slabašnom telu. Bol će se godinama smanjivati ali ostaće ožiljak, baš tu negde oko slepog creva, da te potseti šta je to život i šta znači živeti.

Neki kažu -dobro je dok boli, znaš da si još uvek tu, da mrdaš... Zar je to sve čemu ikada možeš da se nadaš? Zar ne postoji neka brava i neki ključ koji paše u tu rupu, čijim bi okretanje bili rešeni svi problemi sveta? Ima li nade da će sutra svanuti neko novo Sunce, a sva gorka sećanja postati samo izbledeli fragmenti nekih davnih noćnih mora?

Nema nade, jer spiskovi se prave unapred, a još nisu uveli SMS sa obaveštenjima o redu vožnje za gore. Ko te šiša što si na pripejdu. Popij tu šoljicu žuči i nastavi dalje... Ili survaj se u prvu provaliju, šta me se tiče.

Univerzalni odgovor svih neradnika i udrikuraca,koji radije žderu pivu pred radnjom nego da bilo šta rade.Isto kao i narodna umotvorina "ko voli raditi radilo mu se o glavi",označava permanentni nerad i opijanje do iznemoglosti dok roditelji mole svoje razmažene junoše da se konačno zaposle i počnu jesti svoj lebac.

Mužjak, Balkanoroid. Uglavnom u sitne sate, kada ti mrtav pijan objašnjava razliku izmedju 'alkosa' i 'boema'. Tvrdeći da je on posle Tome Zdravkovića i Djure Jakšića poslednji živi primerak.

Verovatno najgenijalnija prozivka koje možete uputiti na račun ponosnog vlasnika jedne tetovaže u pokušaju. Sarkastično-cinični komentar na nešto što je verovatno epski zamišljeno ali je u realnosti ispalo "malo drugačije". Konačno, aluzija koja će gorepomenutog idiota zagarantovano dovesti do ludila. Ili vas do batina, nebitno je. Ipak, postoje neke kategorije koje vrede tog rizika a ova je, bez sumnje, jedna od njih.

Jer, kako izdržati a ne prokomentarisati nešto što pre liči na jebenu fleku od mastila, alergijsku reakciju na "Šokatu" ili krvni podliv nego li na "zmaja koji donosi sreću", "moje inicijale na Vilinskom jeziku" ili nešto slično na tu foru! Tribal, brate? Pre izgleda k'o da te je neka rava izgrebala po leđima, dizvineš...A to bi, kao, trebalo da bude Isus na Raspeću? Eh, da može, sad bi se garant okretao u grobu to da vidi...
I šta će ti uopšte taj japanski simbol sreće?! Ionako već izgleda k'o da te je ptica posrala...

E sad, da l' ti nisi imao dovoljno para pa si otišao kod nekog priučenog gancija/narkića koji te je, onako polu-navaren, drhtavom rukom unakazio za vjek vjekova ili te je, pak, neki pro tetovirao ali si se ti, usran od strah, previše mrdao - VOZEĆI JEBENI BICIKL! - nije od preterane važnosti za nastavak ove tužne istorije. Kako ćeš na ulicu sa tim govnetom na sebi, s druge strane, predstavlja problem lične vrste koji se možda još jedino laserom dâ ispraviti. Doduše sa tvojom srećom, eventualna dorada ili kamufliranje pomenute škrabotine, verovatno bi završile samoubistvom tvoje jadne majke...

Početničko zaduženje svakog novajlije.

Istorija Japana počinje pre mnogo, mnogo vekova... Jedan od njihovih mitova govori da je bog Izanagi gurnuo svoje 'koplje pokriveno draguljima' u primalni mulj planete, i dok ga je vadio, par kapi je kanulo i formiralo prvo ostrvo Onogoro.

Ostala ostrva i gomila bogova dalje izlaze iz njega i njegove žene na najrazličitije načine. Tu su bogovi povraćke (Kanayamahiko, Kanayamahime), izmeta (Haniyasuhiko, Haniyasuhime), urina, bog vetra iz nosa, itd...

Od ostalih bogova, treba pomenuti Tanukije koji su veoma obožavani u Japanu i njihove skulpture možete videti svuda. Tanukiji su rakuni sa supermagičnim, ogromnim testisima. Oni mogu da ih povećavaju i deformišu po volji, i koriste ih kao alatke i oružije, očigledno...

Od daleke prošlosti, pa sve do danas Japan održava nivo perverzije.

npr:

- Na ulici možete kupiti korišćene gaćice mladih devojaka iz automata.
- Postoji restoran u kome imate seks sa hranom pre služenja.
- Dečija pornografija zabranjena 1999e. Pod decom se misli na osobe ispod 13 godina. Srećom dosetili su se i napravili Lolicon.
- Iako je tradicija pornografije sa pipcima počela u ranom 19om veku, 'tentacle porn' doživljava pravi procvat u modernoj umetnosti zbog zabrane prikazivanja muškog polnog organa u bilo kakvim medijima koja je trajala do 1990ih. Žene, koje izgleda nisu bile ljudi, mogle su biti, a i bile su prikazane na najrazličitije načine.
- Ako vidite Japansku pornografiju, bežite, samo bežite. Pipci su samo vrh ledenog brega. Da ne spominjemo da Japanci kao da ne znaju za seks sa pristankom, već uglavnom umešaju mnogo raznovrsnih telesnih izlučevina u taj proces.
- Prodaja različitih zamena za žene je veoma raširena u Japanu. Od jednostavnih jastuka za grljenje sa nacrtanim likom na jastučnici pa do kompleksnih anatomski korektnih lutaka.

...

Sva ta perveznost je učinila da populacija Japana sve više i više opada. Mlade generacije su se uplašile od seksa.

Razumem ih, ni ja nikada neću biti isti posle istraživanja za ovu definiciju...