Velikom procentu muške populacije prvu stranicu predstavlja ona poslednja, iliti ona na kojoj završava sportska rubrika u novinama.

Продавање муда за бубреге. Вешто паковање неког производа у добру и квалитетну амбалажу. Завлачење и претварање шије у врат.

Stara srpska reč za božje čestice.

Žena koja će uvek gledati sinovljevu devojku/ženu ispod oka jer ta ista vas uzima od nje, ali ona nikad neće pokazati snaji na koji način je gleda.

Idealna snajka za roditelje ruralce. Naime snaja mora da bude visoka, rumena u licu, širokih kukova, jaka i izdržljiva taman da okopa pet hektara muruza na dan. Ako je sinovljeva izabranica slatka mala devojka, ma koliko ona bila fina i inteligentna ona nije za njihvo dete, ne daj Bože da unuci povuku na majku, pa da budu sićušni takoreći zakržljali.

Ona koja uvek zagori, ona koja se zrtvuje za ostatak svojih kolega palacinki i upije visak ulja sa tiganja.

Pravac umetnosti uveden da bi ljudi potpuno operisani od bilo kakvog talenta ili senzibiliteta sebi mogli da prikače etiketu "umetnik", blateći tako prave slikare, kompozitore, pisce ili režisere, umetnike poput Van Goga, Mocarta, Dostojevskog itd. čiji neosporan genij sija kroz vekove...

U juznom delu Srbije pored reči vrat sinonimi su šija i ono što je bitno za ovu definiciju-til. Međutim, til nije ceo vrat, već njegov zadnji deo, recimo teme. Ovaj izraz označava jak udarac po tilu ili ti temenu.

To je ona baba iz kazina u američke filmove što iz prikrajka čeka da neko pukne pare na slotove, onda ona dođe i sa jednim novčićem sve pokupi.

Kad sednu za stolom punije osobe gledaju hranu sa toliko ljubavi, koja im sija u očima... ali iz njihovih usti izlazi " Ne znam da l' smem ?! " Iako su to rekle.. uzimaju velike porcije i na kraju sa osmehom odlaze od stola...

Dve strane medalje. Ista je to medalja, sa obe sija isto, samo se malo logo i slova razlikuju. Mada, jedna od strana svetli jače, ali druga iskrenije. Sad, koja zapadne u ruke onog ko rukuje sa njom, puka (ne)sreća.

Devojka koja tesko pronalazi drustvo u dvadesetprvom veku medju mladjom populacijom, jer dok ona slusa Pavarotija, ostali slusaju Boru Drljacu, dok ona cita Frojda, ostali citaju skandal, dok ona prati desavanja u svetu na BBC-ju , ostali gledaju show Seke Aleksic. I pritom dobija najgore nadimke zbog svoje svestranosti.

Konstatacija kojom određujemo starosnu granicu kod devojaka, tj. da li je ona legalna.

Kazu da jedino Srbi imaju promaju, ali to nije ona od koje se ukoci vrat. Promaja u dusi je ona sto ukoci srce i ohladi ga, te ga napravi negostuljibivim za neke druge osobe. Ona nastaje kada se rastavite sa nekom devojkom koju ste mnogo voleli, a ona ode iz srca, ne zatvori njegove prozore, ostavi otkljucana vrata i uplaljeno svetlo, pa kroz njega vuce promaja i oseca se praznina.

Iznenađujuće, šokantno.

Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.

Preduslov za dugotrajno i uspešno prijateljstvo. U suprotnom dolazi do situacija iz kojih jednostavo (ma koliko se trudili) ne postoji verbalno uspešan izlaz.

Žetonka. Hoćna devojka koja ne odbija trpanje. U nju trista, ona...Ništa.

To je institucija koja se nikada ne zove samo imenom ili samo prezimenom, mali gej drugari koji su na vreme shvatili da nikada neće umočiti je opsedaju i žele da se druže sa njom. Jedino se ona oslovljava i sa imenom i sa prezimenom.

Usled bolne činjenice da ih ima jedva 300.000 i još bolnije činjenice da žive na ogromnoj santi leda u pripizdini severnog Atlantika, Islanđani i Islanđanke su osuđeni jedni na druge i ne mogu da budu mnogo izbirljivi. Jebu ono što je dostupno, neretko i svoje dalje rođake što rezultira rekordnom stopom debilnog potomstva.

Kada neko ima kriterijume kao Islanđanin, to znači da ne pravi pitanje. Metno bi ga slučajnoj prolaznici bez obzira na njeno godište i gabarite, mrtvom četniku u bradu ili Vejnu Runiju u rč. Pomijar. Živi dokaz da su neki preozbiljno shvatili devizu "od birača nema jebača".