
Ако постоји скала за мерење мржње на којој је максимум 100, унук ове бабе је мрзи за 200. Јесте , баба је свом унуку набавила неко срање за бубуљице и решила му ту муку, али му је зато вероватно на врат накачила гомилу ортака који га подјебавају дан и ноћ. Од кад се пре пар месеци бакута накачила на ТВ-е, тај јадник вероватно не сме на улицу да изађе, иако су му леђа и лице као папир.
Баба ко баба, боли њу дупе за репутацију њеног унука пубертетлије, она је сада суперстар међу вршњацима на пијаци и у парку.
Гледаоцима остаје само да покушају да задрже оно мало повраћке која крене на уста кад матора каже: "... Он ми је био тако грозан." Псовке & помињање фамилије инклудед.
Баба: "... Он ми је био тако грозан."
Гледаоци: "Е јебо ти ја матер кад ти је унук био тако грозан да грчиш ту фацу као да објашњаваш изглед леша Мајкла Џексона."
Унук: "Море иди бре баба у пичку материну!"
Razlog zašto je batina izašla iz raja.
Stepen nemaštine u adekvatnom poređenju sa svim sinovima i ćerkama imućnih roditelja, koja su pritom debelo razmažena. Standardno, na more svake godine menjaju destinaciju, pa im je Crna Gora, i njena Budva, Kotor ili Sutomore, sramota i za pomisliti. Njih interesuje Egipat, Španija, sad su već malo zaintrigirani i za zimske predele, recimo Alpe. Ne brinu se, svugde će otići, bez obzira na svetsku krizu koja pošteno razara siromašan narod.
-Gde si bio Laki na moru ove godine? Ako si i bio, hehehe. Sad ozbiljno, ne sprdam te.
-Sutomore, Crna Gora, odlično je bilo, da vidiš kako imaju...
-A znam, bila sam dve hiljade šeste. Ja sad bila u Dubaiju, a i tu me smorilo. Pa što ne odeš negde dalje, recimo Grčka ili Bugarska, tako te pristupačnije zemljice.
-E, pa kad ja budem tamo išao, ti ćeš dupe vući po Kilimandžaru, Mon Everestu i tako tim kurčevitim mestima. Mani me se toga, molim te, imam i svojih briga.
-Šta brate, samo sam rekla da je Crna Gora malo ispala iz fazona.
-E, znaš šta? Ima da sledeće godine odem, uuu... Tunis.
-Bila sam dve hiljade devete, ništa posebno.
-Jebem ti mater.
Asocijacija za mesto gde retko ko zalazi. Moze da se odnosi na neku staru, napustenu kucu, zabaceni deo grada, kafanu sa ugasenim svetlom i jednim gostom unutra , jezive motele pored puta, podrume, tavane i druga slicna mesta.
U toku dugog i iscrpljujuceg puta...
A: E, evo ga motel, mogli bi ovde da odmorimo, jeftine su sobe. Umoran sam od voznje vise, na oci ne vidim.
B: Pogledaj bre kakva je ovo rupa, nema ni jednog auta na parkingu, nigde svetla, ko zna da l' uopste radi ovo. Ovde garant vade bubrege.
A: Daj bre pitao sam coveka provereno mesto, nema frke.
B: Onog auto-mehanicara? On je garant u biznisu sa njima. Ima da nam ukradu auto i da ga prodaju za delove. Daj Boze da i sa nama ne bude ista situacija.
Најгора вукојебина. Јако забачено место, сем дивљих звери нема нигде живе душе. Дању бих се мислио да ли да прођем или не, ноћу се већ не би постављало питање. То вам је негде између Пичковца и Буљановца.
Izgovor tinejdzera da ne ide u neku banju.
Морбидан, али у афекту најефективнији коментар који се упућује особи за коју важи израз "хладан као смрт", неко ко у том тренутку нема терморегулациони систем и по неком неписаном правилом у обавези је да подели са универзумом ту фрапантну чињеницу.
- Јој, што су ми хладне руке, види.
- АААААлооооо бре. Иди умри тамо негде, јеботе!
- Кој' ти је?
- Шта кој' ми је, јеси спавала с пингвинима ноћас? Хладна си к'о смрт.
- Па загреј ме мало.
- Одбиј!
Леп покушај да вас неко убеди да немате довољно јак разлог за гледање утакмице.
- Е, пребаци ми серију.
- Нема, играју сад Валаренга-Осло, то је дерби.
- Дај бре, не игра ти ћаћа тамо па да мораш све да испратиш.
Шарлоакробатовски начин да се опише растварање пупољка у прелепу мирисну, али стидљиву ружу, несвесну својих чари, а понекад и нагли прелаз из ларве у лептира, који младићи који су јој били блиски не могу а да не примете.
Некада је све чиме су они засењени њена физичка лепота, а не унутрашњост, што у њој рађа несигурност. Да ли је вољена због своје лепоте или упркос својој лепоти? Да ли је уопште вољена?
Она се буди... На јастуку крај ње нема никога.
Obavezna rečenica kada ugledate auto sa registracijom iz Nemačke, Švajcarske i sl. na našim ulicama parkiran kao da ga je vozio Saša Matić. Najčešće na mestu gde je parkiranje nedozvoljeno pa i opasno i opako nam smeta.
Al' tu ga svi zapazu i vide da je doš'o iz inostranstvo!
Rečenica kojom dajemo do znanja da su onda laži upravo ovdje.
Мантра теоретичара завере и алиби за све његове ничим изазване параноичне испаде. Он стално живи у убеђењу да неко други креира његов мали живот и верује да је истина ту на дохват руке. Истина, која ће дати одговор на сва питања која га муче, која ће објаснити разлоге свих његових немира, пропалог живота, мале плате, зашто му Југо пали тек из петог покушаја иако му је урађена генерелка пре месец дана, зашто је пао тикет, зашто се куче посрало на травњаку испред његове капије, да ли је Вучић масон, да ли смо сами у свемиру... Иако у тим сулудим потрагама не види даље од носа, не види шуму од дрвећа и махом само чачка мечку наилазећи на подсмехе околине, он зна да је истина негде тамо... И даље верује да је близу ње...
Негде у Тексасу...
- Мммм... Молдере, баш нам је лепо овде... Имање, далеко од ФБИ, далеко од свега. Коначно можемо да се мало одморимо...
- Да, Скали, лепо је, али времена за одмор нема, морам да погледам нека документа из Вашингтона која нам је данас Скинер послао. Опет се покреће Досије Икс. Мораћемо ускоро да се вратимо назад. Него јеси ли приметила да са фарме свиња комшије Џима долази неки чудан смрад? А и оне крменадле што си пржила за ручак ми имају чудан мирис, нисам могао да једем.
- Молдере, остави то, коначно смо мало сами, ако ме разумеш. А и свиње к'о свиње. А у месо сам ставила мало више рузмарина и мајчине душице...
- Ма, није мајчина душица... Нешто друго је. Чек' да погле... Скали, шта ти је? Што си гола?
- Молдере! Хоћу те сад и одмах!
- Да, мора да је за то крива фарма свиња комшије Џима. Што смо баш морали купујемо имање близу фарме?
- Молдере, пусти, бре, свиње! Влажна сам к'о јужна Азија у време монсуна!
- Да, Скали, то је то! Комшија Џим храни свиње посебним концентратом, кога су развили ванземаљци, зато тај свињски измет шири чудан мирис, а конзумација меса тих свиња изазива ненормалну потребу за сексом... чекај, то није Досије Икс, него Врсте... Нема везе... А ми једемо месо са његове фарме... А ти си појела данас чак три крменадле... Да, да, месо изазива промену свести, а честа конзумација мења и ДНК људи, које се временом претварају у хибрид људи и ванземаљаца. Да, то је још један од начина да нас колонизују. Можда нас зато Скинер и зове назад у Вашингтон. Ми више не смемо да једемо то месо. Морам вечерас да се ушуњам на фарму да проверим.
- Молдере, не балави него ме узимај!
- Ма какво те узимање спопало, морам да проверим. Скали...(драмска пауза и уздах) Истина је негде тамо...
- Јесте, истина је негде тамо у Вашингтону. Има сад да ухватим први авион, да заскочим Скинера, ионако човек годинама наваљује, а ја му не дам. 'Бем ти будалу кад све морам сама да радим! Долаз' 'вамо!
- Скали, шта то раа...адиш? Шта се то с тобом дее...еешава? Сва си...иии чуу...уудна... Скааааалиииииијоооохохохој! То, луткоооооо!
Иронично питање на упорно убеђивање ортака да кренете с њим у неку вукојебину, Богу иза ногу.
Najbolji opis kafane iz "teške kategorije".
- Kakva je ovo pesma, šta je ovo?
- To ti je Zoran Kalezić, prijatelju.
- A ono drkanje od pre?
- To su pržili kompilaciju Mehe Puzića.
- Ko je taj!?
- Daj malo tiše, ako neko čuje da ne znaš ko je Meho, ima da nam u najboljem slušaju porazbijaju sve zube i okače nas na uličnu rasvetlu. Ovde je, bre, i Toma Zdravković komercijala, nismo mi još ovaj nivo.
To je ona neobjašnjiva i neočekivana reakcija kada gledate nekog dok pravi kompletnu budalu od sebe, i umesto da toj budali bude neprijatno, bude vama što je gledate.
Rečenica kojom su se završavali uglavnom svi napadi fudbalske reprezentacije SRJ.
Далеко у пизду материну. Ниђе асфалта, ако мораш ићи тамо, једино хеликоптером, ауто ћеш разјебати на пола пута. Ретко која улична светиљка, додуше, имају само једну улицу. Продавница, једна једина, испред које се окупљају сви грађани, њих десеторо, како би испили пиво. До центра ти треба онолико колико ти треба да отвориш капију. И ту си. Није ни чудо што се огромном брзином размножавају, телевизије нема, интернета нема, па се константно јебу.
- Је л' си гледао текму јуче?
- Нисам, био сам код куће, а знаш где живим, како да гледам?
- А да, заборавио сам да тамо где ти живиш ни РТС не ради, додуше, сероње ни не преносе фудбал. Што нијеси преко интернета пратио?
- Ти мене зајебаваш?
Opis über-muvanja izvršenog od strane jednog alfa mužjaka.
- Ćao, devojčice, ja sam Dalibor. Jor plejs or majn, hehehe?
- Vau, koja si ti pastuvčina, Dalibore, UZMI ME GRUBO I ODMAH!!!
- Ovaj...:glp:...zezaš me, je l' da?
- U ČMAAAR!!! ODMAH!!! SADA!!!
- E, izvini, ovaj, moram, ovaj, da idem...:mig, mig!:
- Hnja, uvek upali...
Реченица која прође скоро сваком грађанину кроз главу, када угледа групу људи која стоји око "нечега".
Ходају 2 лика градом и виде гомилу људи испред себе...
Лик 1: Шта се тамо дели?
Лик 2: Сигурно је нешто добро, види колико их је...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.