Srbi su onaj narod sto govori da ga svako razumije,
onaj narod sto zaboravi i da se naljutio i da je oprostio.

Orman od hrastovine, tezak kao olovo( mada ja od kad sam ga prenosio kazem kao hrastovina), koji je moja pokojna baba jos pre rata donela u miraz kad se udala za mog pokojnog dedu(tada je bio ziv). Sad mi stoji izmedju sobe i kujne, jer je glomazan pa nema gde drugde, a ne sme da se ne daj boze baci ili proda, inace ce moj otac da se srami kad ode na onaj svet kod svog pokojnog oca i pokojne majke.

Obično se otkrivaju u poslednjem trenutku, od strane pozitivca, koji prostim ukucavanjem šifre dođe do ključnih dokaza u nekom nerešivom slučaju ili spasi svet od nuklearne katastrofe. Obično okoreli zlikovci za šifru stave svoj datum rođenja, broj cipela ili nešto što bi i malo dete provalilo. A neretko se desi i da glavni pozitivac dobije neverovatnu inspiraciju i provali šifru (čitaj: ukenja ga).
Nikad mi nije bilo jasno zašto te psihopate, ludaci i manijaci nikada ne nalupetaju nasumično brojeve, ako već na kompu drže svoje zajebane planove. Inače svaki tinejdžer u Srbiji ima mnogo bolje password-e iako na kompu čuva samo porniće.

Moja baba je osoba koju sam najvise voleo dok nije umrla i dok nisam dobio sina. Kad god bih pobegao od kuce bezao bih kod babe, u babinoj kuhinji postojala je fioka u kojoj se nalazio eurokrem uvek ostavljen za mene i to je prvo mesto koje bih proverio kad dodjem kod nje.
Baba je cesto samnom gledala skolski program a najvise "opstanak" i uvek se brinula za kamermana koji ne primecuje lava koji mu se prikrada (iako ga vidimo mi). Cesto je baka znala da zaspi onako sedeci sa otvorenim ustima pri cemu bi hrknula toliko jako da bi probudila samu sebe i unezverenim pogledom pokusavala da odgonetne gde se nalazi. Cesto bi joj onaj nemac (alchajmer) krao i sakrivao stvari po kuci pa se zato na sve ljutila osim na mene. Kad je pocela da me pita kako se zovem, svaki put kad me vidi,
zamolio sam roditelje da se preseli kod nas da brinemo o njoj i spava u mojoj sobi ali baka nije bila srecna van svoje kuce i stalno me je pitala gde je kuhinja, kako se ide do sobe i jel su prva vrata za vece a druga za kupatilo. Mnogo sam voleo svoju baku a pretpostavljam i mnogi od vas svoju a ovo mi je bila jedinstvena prilika da je se setim i nekom objasnim koliko je divno i pomalo smesno stvorenje bila tako da mi nije vazno da li cu dobiti plus ili minus.Laka ti zemlja moja bako.....

crtani gde tri glavate devojcice bez noseva spasavaju svet

Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes".
Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."

Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.

I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."

Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.

Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".

Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.

Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.

Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.

Kako je Iran sve sem sekularne drzave,njihov recnik slenga bi,za razliku od naseg,bio pun religijsko fanaticnih definicija sa neverovatnim prosekom uspesnosti,Ako bi se I pojavio neko kao sto je autor talentovano_glup,vlasti bi ga odmah pronasle I obesile na gradskom trgu za primer.

Lik koji misli da se ceo svet trti oko njega.

Sibirska pesma prilagođena srpskom jeziku iz emisije Sasvim prirodno (Svet lova i ribolova) koju vodi Jovan Memedović

Koja si ti budaletina, to svet još nije video.

E to vam je da prostite baš onaj izraz "svima daje a tebi ne".

Imaginarni svet gde pacijenti izgledaju zdravije od osoblja.

Najnepopularnija boja u Srba. Dobra jedino u salati.

Naocale kroz koje je svet lepsi za 300 a i vise maraka.

Opšteprihvaćen naziv za Boga, proizašao iz činjenice da je onaj gore u pop kulturi neretko prikazivan kao dugokosi starac tvrdih crta lica u beloj odori, uz neizostavno prisustvo duge sede brade.

Nerealne želje roditelja za dete.
Obrnuto proporcionalne godinama tog "deteta".

U Srbiji, Sizifov posao se sastoji iz sledećeg: kreneš na studije, nemaš kintu za iste ali se krpiš i upravo to ti je i motivacija da ga završiš (a kad ga završiš, stigneš do pola brda), onda sav pun entuzijazma kreneš da tražiš posao sa diplomom u ruci (stagniraš, ali si jak, držiš kamen da ne ode nizbrdo), konačno ga nađeš na pošteno i daješ sve od sebe da se dokažeš (nastavljaš da guraš kamen uzbrdo), dok ne ustanoviš da te svi jašu zato što si zelen, usput postaneš i žrtva mobinga, te daš otkaz iz principa (izuzetno hrabar korak, kamen nastavlja svoj put ka vrhu), nakon čega igrom slučaja opet na pošteno nađeš novi posao (litica je ovde manje strma, što ne umanjuje tvoje zasluge) na kom ili nemaš puno radno vreme ili kasne plate (počinješ da posustaješ, snaga te izdaje, ali guraš i dalje po inerciji), sve do trenutka kada shvatiš da svi tvoji napori, trud i snaga imaju rok trajanja, a taj rok trajanja je onaj dan kada pomisliš: „Jbg, hteo sam sve na pošteno“ (potkočiš kamen rukama i nogama, osvrneš se na sve ono što si uradio, na sav onaj entuzijazam koji te krasio, i teška srca (s kamenom na srcu) pomeriš i ruke i noge i posmatraš kako kamen odlazi u nepovrat, kao i tvoj minuli rad). Jebiga, Sizife, vreme je za neplaćeno!

Zena koju najvise pozdravljaju na TV-u (DM, Svet...)

Al je lep ovaj svet, ovde bitanga, onde gej.

Čabulja koja je rešila da napokon stidljivo pogleda u svet.