Opis fenomena koja traje dugo, predugo, u beskonačnost, toliko je daleko otišao da se početak ne vidi, a kraj ni blizu. Do njegovog kraja ne bi skočio ni dinar u vrijeme hiperinflacije.

Свирати курцу, пренесено. Ако би узели неку ближу одредницу, клепати мајмуна не би ли живнуо. Шаматари. Клеп-клеп! Подстаћи га, јелте, на ангажовање без фармаколошких средстава.

Jako tužna životna priča. Sreća se nekome posrala u usta i natabala petom. Priča posle koje se otkrave i najledenija srca, Nata da pičke u pola cene a Vučić ne uzme siću od prosijaka. Jad i beda.

Nelord u Crnoj Gori.

Mrčo je čo'ek kojem ne ide sve od ruke kao ostalima.
Nije poštovao praznike u crkvenom kalendaru i sada mu pare ne padaju sa neba a uz to ne može ni da živi od kladionice i sjeđenja po lokalima.
Štaviše, više radi nego što spava... jadnik.
Zato ne treba da ve čudi što je najveća uvreda za crnogorskog Boga, da ga neko nazove mrčom.

Ima neki posa' koji mu nije naročito plaćen ili je dobro plaćen al' je za nas Bogove skroz nepotreban a to je, jelte, veća kazna od prethodnog.
Zašto? Pa zato što mi u svom društvu ne želimo neke socijalne radnike i borce za ženska prava! Mi oko sebe želimo automehaničare, limare, taksiste, hirurge, električare, građevinice, mašince i ostale koji se bave muškim poslovima... i političare. Da, političari uvijek dobro dođu.
Cijenim da mrčoi zaboravljaju da je jedini način da postaneš Bog da te drugi Bogovi proglase za takvog.

Elem, kao što vidite, mrčo nije kao ostali.
On je niža rasa. Da je neki normalan sistem na vlasti sada bi hranio nekog Boga grožđem dok istog njegov "plemenik" hladi palminim listom.
Ali neee... Sistem nikada nije normalan i stoga je mrčoima dozvoljeno da udišu isti vazduh kao mi. Da jedu istu hranu kao mi. Jebo te, mogu i da sjede u istim lokalima sa Bogovima!

Ali opet, mrčo će uprkos toj ravnopravnosti sa pravnog aspekta, biti svjestan da je ispod nas. Cijelog života pokušavaće da shvati gdje je pogriješio... neće uspjeti.
Cijelog života biće samo nebog u zemlji Bogova.

Čuvena izreka, koju mnogi zaboravljaju u trenucima sreće i rumenila za stolom u ćošku, kada se snebivaju da priđu potencijalnom ženskom objektu kao Hektor u Troji, kad ga je Ahil zvao da mu jebe sve do trećeg kolena. Scenario uglavnom bude isti, izađeš na mejdan, ko ratni heroj podignute glave, ali krvavih očiju boje Polimark kečapa, i samim tim potpisuješ sebi kapitulaciju kao kralj 41-ve godine, kad je u'vatio pedalu putem Londona. A druga činjenica, koju u tim momentima ne vidiš, da se okolo vrzma lokalni rmpalija, koji je, na nečiju sreću, a na tvoju žalost, jača, što bi nam zapadne komšije kaz'le, polovica, tvoje odabrane deve, a još gora činjenica da je celo veče čekao tebe, ili tebi sličnog da nešto pokuša da kaže, pa da ima na kome da isprazni negativnu energiju, jer je danas uneo 15 meteri bukve u podrum.
Najveći problem je što je istorijat ovakvih duela skoro uvek isti, ali ne, ti ne učiš lekciju, nego se sokoliš onim ''bilo ih desetorica'', iako i sam znaš da je bio uglavnom sam, ili najviše sa još jednim, koji je isto, čudna mu cvetka, utovarao ceo dan, samo za razliku od kolege, njegovi se greju na ugalj, pa je cirka 10 tona prebacio preko svojih ledja.

I opet će doći vreme, za tebe onaj stih nadanja, ''dođe vreme sve se preokrene'', kad povedeš burazera koji je prvak Vojvodine u kik boksu, ali to opet neće piti vodu, i situacija je više nego poznata.

Čarobna reč kojom se oslobađate od obaveza koju pokušavaju da vam nametnu druga lica(roditelji) ili pak kao kratko ali jebitačno obrazloženje svog sadašnjeg položaja.Roditelji obično idu ovom analogijom-''ako ne uči-neće spremiti ispit,ako ne spremi ispit-neće ga položiti,ako ga ne položi-neće dati uslov,ako ne da uslov-pašće godinu,ako padne godinu-moramo da mu platimo obnovu,ako mu platimo obnovu-tata ne može da sredi svoju kantu od auta a mama da kupi novu mašinu za pranje sudova i kosmodisk.***

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Da ne kažem kradja stranih pesama. Čim čujem neku našu dobru pesmu,tačno znam da sam je čuo negde tj. da je ukradena. Posle malo kopanja po internetu ispostavi se da je uglavnom tako.
Uporedite sledeće pesme:

Rečenica kojom klinci napaljeni na automobile, obično usled igranja NFSa, objašnjavaju da neki auto poseduje Xenon svetla.

Realniji naziv za ekonomsku klasu, na prekookeanskim letovima. Pogotovo ako sa svojih metar i devedeset-jedan dobijete sedište koje nije pored koridora za stjuardese, a to sedište je umesto vas dobila belade njasvi koja je upravo zgutala bonu za 'pavanje i eksirala par skivija i sada blaženo testeriše tik uz vas, nadjačavajući RR mlazni motor koji se ubi od crnčenja nekoliko metara odatle. A druga mrcina, koja se nalazi ispred vas, je upravo oborila svoje sedište i utonula u zimski san iz kojeg nema nameru da se budi sledićih 13 i po sati.

Савршен разлог да се Земља отвори, прогута вас и затвори у року од једне и по секунде.

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Izraz koji se koristi kada nekoj osobi želimo staviti do znanja da je neka sprdnja na njen račun bila izrazito dobro odrađena i da šta god kaže u svoju odbranu najvjerovatnije neće biti od veće pomoći pa joj samo preostaje da se poklopi.
Češanje bi trebalo da aludira na bol izazvan povredom časti dotičnog takvom vanserijski dobrom forom (iako se obično radi o humoru š klase) po mišljenju prisutnih.

Sugestija nekome ko nešto radi uzalud. Troši vreme u nadi da radi korisnu stvar, ali naprotiv, on je u nezavidnom položaju.

Čest problem je da neko ne shvati našu brigu pa misli da mu zavidimo i nastavi dalje da tone radeći nešto u čemu ne može uspeti.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Poravnavati. Podmirivati. Izvršiti finansijsku/emotivnu nivelaciju.
Mističan glagol iz kategorije ''Ja tebi, ti meni, pa ja opet tebi'', koji je izuzetno rasprostranjen kako u našoj tako i u zemljama širom sveta. Veruje se da je nastao još u doba drevnih Inka i žrtvenih obreda kada jedna sisata devica i tri debele kokoške nisu mogle da obave pos'o. Istorija nas je naučila – kao i tada izumrle Inke – da se danas sa dugovima prema Bogu i ljudima ne treba zajebavati. Samo potkusurivanje, naravno, spada u samo jedan od vidova izmirivanja istih a njegova upotrebna vrednost varira između ''Kent'' žvaka umesto kusura i pozicije ministra kulture u vladi.

Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Zauzimati neku lokaciju duže vreme bez ikakvog iskazivanja volje da se dati položaj napusti.

Po licima:

Ja džmijem. Ti džmiješ. On džmije. Mi džmijemo. Vi džmijete. Oni džmijev.