ne, nije to ONAJ trenutak kad ti se sprema ultra mamojebna smrt pa ti sve prođe kroz glavu/pred očima... ne ...
to je jedan od onih(kako Milan Oklopdžić aka Mika Oklop u „CA blues” kaže, brajt moments...) svetlih trenutaka... samo, sa kapljicom(malom dozom) nekakve tuge/sete, možda i malko bedaka (onog propuštena-dobra-prilika bedaka)...
NEŠTO/NEKO te podseti na neki takav momenat i SVE, lavina emocija i asocijacija, kreće... i slike same piče dok si ti UKOČEN u tom deliću sekunde koji je za tebe jebena večnost... posle toga ili budeš u bedaku (tužan, jednostavnije rečeno) ili si u fazonu „de je taj pištolj/dop/most da se upucam/roknem/skočim”... sve u svemu, kad sad pogledam nije baš neki „bright moment”, ali meni bilo nekako lepo i znam da se to svima dešava iako budemo po malko tužnjikavi...

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Prostor nad prostorima. Mesto svih dešavanja. Ol in van parti plejs.
Ako se nešto desilo, desilo se u avliji. Ako će se nešto desiti, definitivno će se desiti u avliji. Ako se nije desilo u avliji - nije se ni desilo.

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Kad uđeš kod svog ortaka Boleta Birkofa u sobu i zatekneš 4 monitora, 2 kućišta, po zvučnik na svakom ćošku svakog predmeta, web kamere što vise sa kablova punjača nekoliko mobilnih telefona uštekanih u plafon jer imaju u sebi svetlosne efekte električne jegulje (znaš da Bole uvek zaboravi da uzme sijalice kad skokne do Maksija), odmah pored kreveta 3 u 1 štampač/skener/kopir mašinu sa ugrađenom jubilarnom sedmom tastaturom koju je Bole počeo da koristi od juna meseca, nekoliko miševa koji su sami od sebe izrasli iz Boletovih ruku zamenjujući mu parne prste, nekoliko miševa koji grickaju ostatke čipsa, usb-ove umesto igračaka iz kinder jajeta, i kada se, razrogačenih očiju gledajući ceo taj galimatijas houm mejd-hevili pejd tehnike, sapleteš o neki od kablova iz čopora, zakucaš čelom u tospa, uspešno se, al' ipak teškom mukom, pridigneš na lakat, tada kažeš:

Televizija ca crvenim logom i žutim programom. Nekad razbijač priče o nepravednim i ničim izazvanim sankcijama a danas promoter nepravednog i ničim izazvanog idiotizma. Njihova vizija, misija i poslovna politika su prilično nejasni, usled kardinalnog kreativnog zaokreta, od hleba ka igrama.
Startovali su Srbiju pričama o dvanaestak budala koje se izležavaju, pa skakuću i pokušavaju da nešto veeeliko filozofiraju, foliraju i plaču, a sve vreme mrze kuhinju(reality show VB). Sada školuju mlade buduće zvezde, koje prosečan gledalac može da toleriše 5 minuta mesečno.
Ako izbegnete reality, izbombarduju vas Lunom Lu, fenserkom koja i kad tone, misli da pliva.
Voditelji informativnog programa, kao glavni oslonci nekadašnjeg uspešnog imidža, su prošli skraćeni kurs hipnoze, bez polaganja ispita, samo fakultativno.Gledaju nas značajno, pa strogo, pa opet značajno i samo uvijaju obrve. Izgleda da rade u malim studijima, niko ne sme da pozove Mirjanu Bobić Mojsilović u goste-sve bi im porazbijala.
Njihova ciljna grupa je vrlo mlada populacija, oko 14 godina, te je moguća etapa u razvoju ove eminentne kuće da postane dečija televizija.

Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.

Slovo koje se na bosansko-hercegovackom govornom podrucju polako gubi u prici,ali se jos uvijek drzi kad je pisanje u pitanju.
Po principu "skrati sve sto se moze skratiti", tako se izbacuje to slovo iz rijeci (dokle god nas razumiju na sta smo mislili)

Predmet čija primena odredjuje početak tri glavna životna doba.

1. U svakodnevnom razgovoru sa drugim ljudima često koristite chat skraćenice, a rečenice završavate zamišljajući prst na ENTER-u.

2. Vidite sebe kako kucate dve tačke, crticu i zatvorenu zagradu onda kada vas neko slatko nasmeje.

3. Čak i obični natpisi po gradu i nazivi ulica asociraju vas na nickove: Nebojša kula, marina Dorćol, luka Beograd...

4. Svaki put kada se neko dere na vas, pali vam se lampica za CAPS-LOCK pred očima.

5. Domaće i strane filmove klasifikujete kao QWERTZ i QWERTY.

6. U ličnoj karti obavezno tražite prvo e-mail i IP adresu.

7. Često ste u tripu da vam na čelu piše TYPING... kad god hoćete da izustite nešto.

8. Zbog izobličenja jagodica do neprepoznatljivosti više vas ne mogu identifikovati putem otisaka prstiju.

9. Web-kameru palite i kad treba da se obrijete/našminkate.

10. Imate više od 300 kontakata na MSN-u, a ni sa desetak od tih ljudi niste makar jednom otišli i seli negde na kafu.

Najopravdaniji i najsvrsishodniji izraz u kome se koristi nepostojano i.

Kako u raznim situacijama nalećete na šalter neke službe gde sistem permanentno pokušava da Vas napravi budalom, ovaj savet od strane šalterskog službenika/ce će Vas najbolje uputiti u stvarno stanje stvari i objasniti razloge iza nerešavanja vašeg predmeta...

Maksimalni mogući kontakt između dve površine.

Osnovni moto samoukih instruktora u lokalnim teretanama.

2 imena jedne zivotinje - psa,koja se koriste u razlicitim situacijama.Kada vas ljubimac ucini nesto lose,ili je pak neka lutalica,onda ga nazivamo kerom,dok ,kada se vase kuce mazi sa vama,ili vas sretne neki zagubljeni pas na ulici,onda je kuca.Takodje,postoji i neutralna verzija imena za psa - Kuče.

Tamo negde '91-ve rešim ja da obiđem crnogorsko obalu. Peške. I stopom.
Nebitno kako, kad, odakle sam krenuo, uglavnom stignem jednog jutra nadomak plaže Trsteno. Nekom malom zaraslom stazicom stignem i do plaže.
Gledam i ne mogu da veruje, jebeni Raj na zemlji. Mala plaža smeštena u nekoj uvali, dve stenčuge levo i desno, tako kilometar dužine, prozračna plava voda, neki sitan, sitan pesak, i voda koja dopire malo iznad kolena. To iznad kolena se proteže jedno 500 metara, odnosno jedno 500 metara ideš, ideš, ideš prema horizontu a voda do kolena. A na kraju, tamo prema pučini smeštena dva jedrenjaka, sa velikim belim jedrima, kao u filmovima.
U mom klinačkom umu nešto najlepše što sam svojim očima video.
Pre par godina čujem da je tu, kao i mnoge druge plaže u CG zakupio neki lik, postavio neke ogromne zvučnike, piči muzika, da je zaposlio ribe da služe goste u moru, dok se ovi zajebavaju u tom plićaku, ćuskaju, igraju odbojku i slično. Komercijala.
Jebem ga, meni će ipak ostati ucrtano u mozgu kao najlepše mesto na svetu.

Sleng za ruku u pokeru u kojoj neko ima Žandara i Kralja ( J i K ).

У ХХ веку, људи су слали писма својим идолима, (музичарима , глумцима ...), и очекивали повратно писмо у нади, чак и по неколико година.

Твитер вам омогућава да вас ваш идол искулира у реалном времену! Има ли шта лепше?

Gotovo izumrli običaj među mladima. Jedan od zadnjih stadija zagorelosti u ljubavi. Snimanje svoje ljubavne kompilacije uglavnom devojci na koju ste pukli.
Ako je u pitanju kaseta (a toga se samo mi malo stariji/20+ godina/ sećamo) išlo bi 6 stvari na A stranu, 6 na B a znalo bi tu svega da se nađe, Balašević, Čorbine balade, Gansi, sram me i napisat šta je sve smeđa traka istrpela.
Malo kasnije CD je ubio kasetu, došli su kompovi, pa pržilice, mp3, ilegalni download, moglo se na jedan cd stavit dosta tih mp3-ca ali su pravi romantici uvek radili audio CDove sa 12-20 pesama za dušu- i opet se plejlista nije puno menjala, tj. pratila je muzičku evoluciju osobe koja je pravila. Pravilo je bilo i da CD cover iscrtaš svojim crtarijama i ispišeš rukopisom i da na CDu obavezno piše njezino ime a morala je i da bude barem jedna pesma s njenim imenom.
Većina devojaka u to vreme više je padala na to nego na besna kola i zlatne kajle.
Danas su se stvari promenile još više. Ni CDa skoro nema, posle njega je došao DVD a šteta je 4,37 gb protraćit na 12 šugavih baladica. Pa je DVD nasledio blu ray, o tome da ni ne pričam. Alternativa je postao USB koji je koliko god praktičan apsolutni ubica svake romantike.