Kad znaš da zasereš, a ne umeš da opereš.
- Ćale, pa vratio sam ti ključeve na mesto.
- Alo, idiote! Imam ključeve, garaža nam je prazna! Gde si parkirao?
- Kod autolimara...ne znam šta mi bi!!
Poslovica koja je na našim prostorima uvek aktuelna, ali u današnje vreme doživljava svoje zlatno doba. Od svih kvaliteta i stručnih znanja najvažnija je partijska pripadnost. To te, u najmanju ruku, kvalifikuje za direktora javnog preduzeća ili nekog velikog poslovnog sistema. Ne kaže se džabe:"Reci mi u kojoj si stranci pa ću ti kazati kakav si".
Mali, ako budeš slušo, daleko ćeš da doguraš. Postavićemo te negde za direktora, pa ćeš da uživaš i da mlatiš pare.
Opravdanje kojim se služimo kada se nešto pokvari, slomi, razbije, a još češće ako mi nešta polomimo, pokvarimo, razbijemo ili na neki drugi način sjebemo.
Babi pada čaša sa sudopere i razbija sa na šurnjaest delova. Deda, koji je ležao na kauču i čitao novine, se trza.
-krššš
Baba:E, jebi ga!
Deda:Pa dobro, Jojo, koliko puta sam ti rekao da budeš pažljivija sa stvarima?
Baba:Šta joj ja mogu, skliznu nekako i puče! Ćuti, biće srećno!
Deda:Kako se meni to nikad ne dešava?
Baba:Pa kad se nizašta ne 'vataš. Ceo dan tu ležiš. Ili gledaš televizor, ili rešavaš ukrštenicu.
Deda:Ako tako nastaviš ostaćemo bez čaša i šolja.
Baba: Ostaćeš i bez mene jednog dana, pa ne kukaš. Kupiću nove, šta bi fabrike radile kad se ništa nebi razbilo?
Izraz koji koriste ljudi koji se ne gade na svoje fluide,kosu i ostale izlucevine svog tela.
Marko i Jelena jedu supu,Jelena isprica vic i Marko islinavi supu..
Jelena: fuuuj
Marko nastavlja da jede..
Jelena: kako mozes bre,pa sve si islinavio
Marko: pa sta? moje sline.. samo ih vracam odakle su dosleMarko prepricava ortacima sta je radio sa Jelenom..
Marko: i tako brate hoce ona u usta.. i svrsim ja,i posle se ljubili i prespavala kod mene
Jovan: daaaj ladno si je ljubio posle!
Marko: pa sto da ne? Moja je..
Ne trudi se uopšte da odgovoriš na ovo. Štedi reči, trebaće ti nekad. Jer šta god da kažeš, uradiće kako je naumio/la, pa Bog.
Moglo bi se reći da ova fraza služi samo kao obaveštenje u upitnom obliku o tome šta planira.
-Maco, a šta misliš da obučem ovu bluzicu?
-Pa ne znam baš u čemu je poenta, mislim, sise ti se vide s njom isto kao i bez nje. Čak i da nije manijak, biće zajebano. I ja se jedva suzdržavam da te ne sahvatam tu gde si...
-Juu ma kakav manijak, pa četovali smo toliko puta, baš je zlatan dečko.
-Da, da, zamišljam...
-Hmm, pa šta onda drugo da obučem? Ova mi je praktično najzatvorenija od večernjih varijanti. Dnevne ne dolaze u obzir, neću da izgledam kao tetka na prvom sastanku...
-Pa ako ti je ta jedina od punog ormara garderobe, daj pozajmiću ti ja neku moju, m? A ovaaaj, gde ćete, planiraš nešto? Mislim, nikad mu oči nisi videla, nemoj ja da ti solim pamet, velika si devojčica...Makar neko javno mesto, ovo ono...
-Ma vidi, samo podignem malo na gore ovaj srednji deo i sređeno. Ne vidi se toliko... Pozvao me na večeru, a posle ćemo kod njega, da mi pokaže stan. Pa šta me gledaš tako, ne mogu sad da optrčavam krugove, ja sam stara žena, napor je to, izdaju me noge. Super mi stoji ovo, zadovoljna sam. Pusić, vidimo se sutra.
-...
Prvo što pomisliš kad na nekom od sajtova za odrasle vidiš dve obdarene bataljonke kako se zabavljaju proizvodima od gume i plastike visoke gustine.
Gotovo, urek'o si se. Rečenica koja predstavlja kratak fitilj dinamita loših stvari. I jednom kad opali nema stajanja. Posle izgovaranja ovog čuvenog klišea, sve loše što može i par stvari koje prkose realnosti, će se dogoditi. Najuriće vas svita ludih Mongola koji su slučajno u tom trenutku sišli sa planine, i poveli svoje leteće koze samoubice. Kola neće da upale, a do malopre im je bio pun rezervoar. A da. I na zadnjem sedištu je verovatno neki serijski ubica.
-Brate, nemoj da skačeš s te visine sa skejtom, polomićeš se živ! Posle moram ja da te nosim do bolnice, a ovo je Guči košulja!
-Ma oladi bate, šta je najgore što može da se desi?U tom trenutku mu se odvrće zadnji točkić, pertla mu se zaglavi pod prednji, dune vetar i prebaci mu majcu preko glave i on pada sa skejta lomeći skoro sve kosti koje ima. A da, i koze ga napadnu. Jebene koze.
Rečenica kojom upozoravamo, nekoga da to nešto ne uradi.
Ako to uradi kraj.Bićemu zadnje.
-Brate, saću da ti srušim ovu kulu od karata.
-Aj, pa bi ti bilo zadnje, gradio sam je dva sata.
Najuobičajeniji pokušaj pravdanja. Ishod zavisi od toga koliko je drastičan primer.
Pa šta ako sam se izgubio na putu do marketa ?! I... Šopenhaueru se redovno dešavalo da izgubljen luta gradom !
Dokazati svoju superiornost pa još naterati protivnika da se pokloni. Izraz nastao iz običaja košarkaša da nakon žestokog zakucavanja preko protivničkog centra loptu nežno spuste na parket, kako bi protivnik morao da se sagne po nju.
- Šta bi sa Kizinom bembarom, je l` našao ko mu je ukrao?
- Nego šta nego je našao. Neki klinci sa Karaburme "pozajmili".
- I šta je uradio?
- Ništa, šta ima da radi, poručio im da ga operu spolja i iznutra, ispoliraju, napune rezervoar do vrha i da mu ga dovezu pred gajbu, sačekao ih i dao im kintu za bus-plus da ne troše džeparac.
- Znači, zakucao pa spustio loptu, molim lepo.
Toliko je moćna da bih u toku seksualnog odnosa sa njom bio veoma grub.
Kad bih bio na njenom nivou, još bolje, bio sa njom, čuvao bih je samo zato što znam da pola grada drvi na nju. Nije ona đevojka sa kojom možeš da čitaš lektiru. Ona je jedna od onih što su, aj' da kažem, samo za kurac. Toliko privlačne, toliko jebozovne, da i sama pomisao na seks sa njom može biti veoma fina.
Ma... ne bi mi oprostila.
○ Ova Lara se veoma prolepšala jebote!
○ Jaoj, nemoj mi je spominjat!
○ Što tebra? Dobio si kofer od nje?
○ Ma jok... ne mogu bre više da je gledam kako se uteže, suze mi na oči krenu! Pričala bi unucima šta sam joj radio!
○ Razumem te u potpunosti.
Odgovor na pitanje "Da se nisi zaljubio?", nakon što napraviš neko sranje. Ili sranja.
- Šta je ovo Markoviću, kakve su ovo jedinice? Da se nisi možda zaljubio?
- Ih profesore, da sam se bar zaljubio pa da znam šta mi je, a ovako...---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- I tako, pičim ti ja ulicom i neko me zove na telefon. Ja gledam, nepoznat broj. Kako sam ja kren'o da odgovorim, samo ču' "Pazi!". I krnem po sred stuba.
- E moj Mlađo, pa šta ti bi? Da se nisi zaljubiška, a?
- Da sam Bog do. Znao bi šta mi je.
(Mlađi ozg'o fala za inspiraciju)
Krajnje slikovit i kreativan nacin da se nekome kaze: "Sta bi bilo kad bi bilo...", koje je usput i mnogo kulturnije. Ali nekima nije dovoljno zanimljivo da budu kulturni pa onda babama vrse virtuelne plasticne operacije. I sve u cilju da deda ovaj put najebe.
A: "Kad bi bar znao svirati gitaru, ribice bi se lozile..."
B: "E da baba ima kurac, deda bi najebao, tako da... xD "
nedostatak hrabrosti, srece ili neceg treceg u nekom vaznom momentu koji posle godinama mori raznim zamisljanjima i kombinacijama
Baba- dedi:
eeee da zam se ja udala za onog molera, gde bi mi kraj bio...
Deda- babi lakonski:
eee ŠBB KBB
Početne riječi svakok sportiste, na odgovaranje na pitanje, postavljeno od strane novinara!
Vaši utisci na današnju utakmicu?
Pa šta da kažem, utakmica je bila jako teška, divan ambijent, hvala navijačima...
Postoji mnogo onih koji jedva čekaju da zapale preko granice. Postoji mnogo onih koji će reći da nema goreg mesta za život od Srbije. Ali čak i najgori među takvima - u koje, ponekad, spadaju - moraju da priznaju da naša zemlja uopšte toliko loša
Zašto treba živeti u Srbiji ili zašto je super biti Srbin za mene je pitanje nad pitanjima. Recimo, ako bi postojao vremeplov i mogućnost navigacije ptica, sigurno je da bi mnogi od nas poželeli da ona roda koja nas je onomad donela na to i to mesto u Srbiji promeni kurs i sleti na neki dimnjak u Danskoj ili Švedskoj.
Ko bi još birao da se rodi kao Srbin, i to još u Srbiji? Ali treba to odbraniti jer - kako ćeš protiv krštenice. A meni je to često bilo čudno. Dobro se sećam da tamo negde devedesetih godina nisam razumeo pojedine tekstove Mome Kapora. Ne zato što su bili teški i nerazumljivi. Radilo se o nečemu drugom.
On je pisao o svojim nostalgičnim napadima u Njujorku. A nije imao samo u Velikoj jabuci te rafalne ispade nostalgije. Slična stanja i patriotska groznica drmale su ga i u Parizu, Londonu... Gde god da je bio događalo mu se isto. Išao bi on tako i najednom bi ga nešto spopalo, nisu to bili pundravci u dupetu, već ista ta bića u srcu i duši.
Pisao je kako bi u Njujorku kupio sir, onaj pijačni, ali to nije ličilo na onaj na Kaleniću. Pisao je da kad god bi naručio neko jelo u pariskom restoranu, to nije bilo to. Nije brate pasulj tamo daleko, kao ovaj naš.
Mislio sam, matori koji ti je kurac? Pa ko bi tražio sir da mu miriše ko sjenički tamo na Menhetnu? Pa to bi bilo ko da tražiš engleski pims u „Poslednjoj šansi" na Tašu. Koga briga da kao turista osetiš domovinu u instant pakovanju tamo negde daleko. Okej, priznajem napade nostalgije gastarbajterske populacije, ali patnju turiste za otadžbinom...
Ali, nije to bila suština zašto me je nervirao Kaporov tekst. Jednostavno, radilo se o tome da nisam mogao da razumem da neko tokom devedesetih godina iz Njujorka plače za Beogradom u kome su tada ljudi imali platu 10 dojč-maraka. Mislio sam da bih pevao od sreće da su mi ponudili da čistim pisoare na Menhetnu ili da skupljam pseći izmet po Central parku. Takav je bio moj patriotizam u toj deceniji.
Ali priznajem, krvario sam za Beogradom tokom boravka u JNA u Sloveniji. Kada sam prvi put došao na vanredno odsustvo, pustio sam radio Studio B i osetio blaženstvo. Shvatio sam lokalpatriotsku rečenicu po kojoj je znak da si ušao u Beograd to što si na radiju u kolima našao stanicu Studio B.
Bio sam spreman da ljubim beton na Slaviji, popušim Meštrovićevom Pobedniku, bio sam patriota, voleo sam svoj grad i svoju zemlju. A samo nekoliko meseci pre ovog napada patriotizma, patio sam da vojni rok služim u Sloveniji, a ne, nedajbože, u Skoplju.
Slovenija je bila kul, „Mladina", „Lajbah"... Sve je bazdilo na Evropu. Samo nakon par dana uhvatio me je napad nostalgije, i to ne samo što su nas drndali na obuci, već mi je falio kraj, ortaci, Beograd, Srbija. U restoranima i kafićima na Bledu gledao sam Janeze koji bulje u skijanje, a nigde fudbala, uzbuđenja... Nisam kapirao ništa od toga, a i zbog grupe „Lajbah" zaglavio sam kaznu i najgoru karaulu na kojoj sam gulio kao u kamenolomu.
To je bio moj prvi osećaj patriotizma u životu i osetio sam njegovu amplitudu kada sam: zbrzao Makedonskom ulicom i video taksiste koji cepaju šah na haubama svojih odrtavelih „mečki"; otišao na derbi Zvezda - Partizan i čuo onaj huk koji pliva nebom nad Topčiderom; a najviše jer mi se odvratna Slavija činila lepšom od londonskog Trafalgar skvera.
Bio sam tada Momo Kapor, ali ne u Njujorku u poteri za zlatiborskim kajmakom, već vojnik koji u Sloveniji sanja pivo ispred beogradskog dragstora. Tada sam shvatio da srpski patriotizam cveta dok si u prinudnom egzilu. Tada sam shvatio da biti srpski patriota znači patiti za mrvama koje su ti preko noći oduzete.
Pa i u devedesetim godinama, kada je Kapor krvario za Beogradom stružući đonove po pariskom Monparnasu, mogli ste i tada sebi reći da je kul biti Srbin. I to jer vas je u toj deceniji ova zemlja oslobodila svakakve odgovornosti i ambicije. Prosečan Srbin je tada imao alibi za svoje luzerstvo. Niko nije od tebe očekivao ništa. Ne možeš, druže, biti Arkan. Slab si za to. Nisi se ušemio pa dobio dozvolu da tvoj šleper prođe granicu dok hrče carina. Dakle, niko si i ništa, i to je baš super. Tvoj fakultet nikome ne treba.
A i koji će ti kada to ne traže na šleperu. Žena nema za šta da ti prigovara jer i onaj majmun što živi pored tebe srče isto sranje od plate i može porodici obezbediti... Ništa.
Čak i u tim godina, koje prezireš i nikada ne bi želeo da se vrate, mogao si skapirati zašto je dobro biti Srbin, a ne Amerikanac koji mora da se jebe sa kreditima, kamatama i svim ostalim sranjima. Tvoje je da gledaš Pink i Palmu i da kresneš komšinicu za boks zlatnog „marlbora".
A zašto je danas dobro biti Srbin kada treba da otplaćuješ iste te kredite kao slinavi Teksašanin u predgrađu Dalasa ili pegavi Englez u Birmingemu? Nemam pojma? Ali, ipak znam.
Moja rođaka živi već deceniju i nešto u Rimu i kaže da su oni odlepili kad je apeninsku čizmu stegla čizma globalne ekonomske krize. Oni se ne snalaze u sranju, a ona im priča o našoj plati iz devedesetih i rafovima tapaciranim paučinom. Što bi rekao Goran Bregović: „Lako je biti tolerantan sa dolarima, ali dajte Amerikancima malo dinare... Pucali bi jedni na druge crnci i Kinezi". Zato je tebi dobro u Srbiji, jer si utreniran da ovde nikada neće biti dobro, pa ti je svaki napad iznenadnog luksuza premija, i shvataš ga kao pauzu između dva siromaštva.
Biti Srbin je super jer se možeš identifikovati sa Novakom, Vidićem, Brakočevićkom... I boli te što nema plate, jer ti zbog njihovog uspeha oblačiš pocepane gaće i ulaziš u farmerke zakrpljene na dupetu i stižeš tačno na vreme ispred Skupštine da urlaš jer su oni na balkonu ti, a ti si oni. Zato se nigde tako euforično ne slave uspesi sportista jer se nigde na svetu toliko ne fotokopira tuđ u sopstveni život.
Super je biti Srbin jer si kao pacov ili bubašvaba otporan na sve nedaće i ceo krvotok ti je nabijen protivotrovom za sve one koji bi da te potamane.
Super je Srbija jer samo se u njoj može roditi Del Boj. Kaži?! Ono kad su komentatori i fensi publika na poslednjem SP u fudbalu pizdeli od vuvuzela ti si ih već posle dva dana mogao nabaviti na pijaci na Vidikovcu. Da je kul živeti u fejk garderobi prvi smo mi saznali, a sad gledaj na Zapadu. Ni oni se ne bune što je „barberi" pruge izvezao neki Kinez.
Super je živeti u Srbiji jer možeš imati snove da je svuda bolje nego što je to tebi. I London ti je lepši iz Beograda, a kada živiš u njemu on te pojede, a i kad dođeš na posao u 10 umesto u devet, nadrkani šef ti kaže: „Good afternoon". Iz Beograda ti je sve na Temzi idilično, ali život je dobar ili savršen samo tamo gde ne plaćaš infostan jer u svakom gradu u kome ti poštansko sanduče puca od računa - sve ti je odvratno.
Super je živeti u Srbiji... Verovatno i zbog toga što ću za dvadeset sati zaparati mermerni pod njujorškog aerodroma JFK. I tamo, među čelično-staklenom scenografijom Menhetna neću, kao Momo Kapor, sanjati zlatiborski kajmak...
I zbog toga nisam ništa manje Srbin ili se manje palim od njega što živim u Srbiji.
Očajničko pitanje nekoga ko je bio dovoljno glup da posluša glupljeg od sebe.
-Evo pumpe, taman da sipamo gorivo, nemam još mnogo.
-Nemoj tu, nije im gorivo ni za kurac, a i kradu. Imaš pumpu za dvadesetak kilometara, sipaćeš tamo.
-Jel si siguran? Ja prvi put vozim ovuda.
-Ma da bre, prolazio sam sto puta.
-Ok....četrdeset kilometara kasnije...
-Jebo mater, bila je tu pumpa, sto posto! Nije mi jasno...
-Pa mora da su je srušili... Evo ga, gasi se... Eto... Pa šta sad da radim?
-Otkud znam, šta mene pitaš...
Konstatacija na neku totalno maleroznu i sjebanu situaciju, tipa kada ne naučiš jedno pitanje i ono ti padne na ispitu, kada ne odigraš jednu na kladži a ta najbolje prođe, kada ne čestitaš rođendan bivšoj ne znajući da ti je to bila "ulaznica" da je opet kresneš, kada sebi kupiš sladoled a babi ne, a da jesi ona bi ti se "izula" bar za pola penzije i uzeo bi keš.
"Pa što ne nauči još to jedno pitanje, šta te koštalo?"
"E jebi ga, kada bi čovek znao da će pasti, on bi seo, da sam znao da će pasti naučio bih ga, i ti pričaš gluposti."
Jedan od najčešćih odgovora na komentare tipa "šta bi bilo kad bi bilo".
Pao gol na utakmici pa će sin:
Tata jel da da bi odbranio samo da je skočio ranije?
Tata: Sine, kad bi baba imala muda, bila bi deda.
Fraza koja se koristi za oronule alkoholičare, koji nisu popili nešto bezalkoholno još od maminog mlijeka, kada bi, slučajno ili bez svijesti, popili nešto na šta njihov istrošeni organizam nije navikao (bezalkoholno naravno), naročito jetra. Velikomučenica, nemilosrdno izmrcvaljena od alkohola koji ju cijeli život malo po malo izjedao (nešto slično Prometejevim mukama), našla bi se nesvakidašnjoj situaciji. Već spremna da će je napasti novi molekuli tiranina alkohola, s upitnikom iznad glave posmatrala bi kako se ništa ne dešava oko nje. Prvi put poslije mnogo vremena ostala bi pošteđena, barem na kratko.
Lokacija: Jetra alkosa
Stanje: Alarmantno- Druže pukovniče!!! Javili ovi iz Mozga da nam se približava novi nalet neidentificirane sile, kažu da polako približava čašu prema usnoj šupljini!!! Šta da radimo!?!?
- E jebo mu pas mater da mu jebo više, pa razorio nas je neki dan sa onim terminatorima iz Vodke, pa dokle više!!! Idi prestroji svu našu snagu, odmah!!
- Druže pukovniče ostalo nam je svega dve 'iljade crvenih krvnih zrnaca, bijelih oko 500, vitamina ce skoro i da nema, bojim se da nemamo šanse ovaj put!
- Sad sam zvao Gušteraču i Srce potvrdili su da će poslati pojačanje. Idi prestroji ovo naše bijede na istok-jugoistok dok ne stigne pojačanje!
...
- Druže pukovniče, jedinice su na svojim pozicijama! Stigli su i momci iz Gušterače, njih sam postavio na sjeverno krilo!!
- Odlično momče, odlično! Upravo su potvrdili i ovi iz Debelog crijeva da će pomoći, možda sad i imamo neke šanse, znaš i sam koliko su to prljavi momci! Njih ćemo staviti na prvu liniju odbrane.:trrrrnnnrnrnrnnrnn:
- Molim?!?! Pa kud brže majku mu?!!?
Već su stigli do želudca, napad se očekuje za nekih pola sata! Jesu stigle one pičke iz Debelog?!
- Evo upravo javili da stižu!!
- 'Ajmo svi na svoja mjesta!! Nek' nam je dragi Bog na pomoći!!!Polako je počelo odbrojavanje do sudnjeg trenutka, minut traje cijelu vječnost, osjeća se napetost u vazduhu, može se nožem rezati.
Napokon je stigao taj dugoiščekivani trenutak, puške su već odavno na gotovs, vojnici su spremni kao zapete puške.
- Eno ih iza brda!!! Dolaze za minut!!! Spremite se!!!
...
- Juuuuuurrriiiišššš!!
- ŠKK!!?!?!??!
- ŠKK?!?!??Na njihovo veliko iznenađenje, ta neidentificirana sila su bili djeca, žene i starci, o nekakvoj vojnoj sili nije bilo ni riječi!
- Pa dobro majku mu!!!?! Jel' ovo neka šala?!? Gdje su terminatori?!!? Šta se dešava koji kurac?!?!
- Druže pukovniče, upravo su javili iz Mozga da nije riječ o nikakvoj velesili, već da su doputovale neke izbjeglice iz nekakve Vode, gdje god to bilo i šta god to značilo!
- Hmmm Vode?!!? Nikad čuo! Da nisu nekakvi špijuni, pa da nas zakolju na spavanju?!? Idi ti to provjeri!
- Druže pukovniče!!! Nećete vjerovati!! Stvarno su izbjeglice, ovdje su samo u prolazu, idu do Bešike!
- E nek' idu u kurac ovi iz Mozga!!! Koliko su frke digli oko jebenih izbjeglica!?!
- I da! Rekli su nam da javimo onima iz Bešike da se ne tripaju, da su to obične izbjeglice u prolazu...
- Nemoj im javljati ništa!!! Nek' se i oni malo ukenjaju!!! Pička li im materina svima!!!
