Lik kome je užasno dosadno(u sebi)...da vidim dokle može ovo u levo.....:::par cm kasnije zabod:::
Lik: Već kraj?! E, NABIJEM TE!!!

Ово апокалиптичко-катаклизмичко-валпургијанско окупљање са пуно вештачког снега вештачког и смеха, пластичних и силиконских балона, подложно је промени колико и филмски програм горенаведене телевизије. На сцени су поређана три реда: њих петоро-шесторо пева, а остали машу балонима и гегају се као балвани са осмехом који говори: " Ја сам онај из '95 са City-a, сети ме се кад ти дођем у село да певам".

Primer možeš naći u gaćama ako se nisi poslužio vodom i trljnuo sapunom u zadnjih par dana.

-Nešto mi se orošavilo lice, ne znaju šta je...
-Uzmi par andola i obavezno Pavlovićevu mast, imam ja od deteta ostalo, oćeš da ti dam?

10 godina

Ja - Majka daj mi 25 dinara da kupim ''Kapri''!
Majka - Nemam, trazi od oca
Ja - Tata daj mi 25 dinara za ''Kapri''.
Tata - Nemam, pitaj majku da l' ima.
Ja - (veoma tuzan)

Baba odlazi u spajz gde steka devize i dinare, daje mi kes!

16 godina

Ja - Cale daj mi 300 dinara!
Cale - Nemam sitno, pitaj majku.
Ja - Kevo daj mi 300 dinara!
Keva - Sta ce ti? Ne moze!

Baba imas 300 dinara, hitno mi treba?! Nevoljno odlazi po novcanik i vadi 300 ispeglanih novih :D

21 godina:

Ja - Kasni mi plata, dajte mi 500 dinara da sipam benzin
Keva i cale - Potrosili smo sve kod Miskovica.

Ja - Ej baba imas 500 na zajam?
Baba - Evo ti al' da ne vozis brzo ima budale!

Viva la baba!

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.

-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.

13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.

.......................

Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.

-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.

13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.

Раша: Бориша, само да знаш ми смо бисексуалци!
Бориша: 'А? Шта лупаш?!
Раша: Ма то ти је оно би ми ал' она не да!

Što misliš za Mančester - Čelsi?
- Uh, ne znam, ja bih tu na golove gađao..

- Aaaa, gde li mi je sad ovaj USB (traži po fijoci)
- Nema ovde... Ni ovde... Haha, pazi ona Čorbina kaseta od pre par godina *traži dalje* a u kurac, nema ni ovde... gle, ona čarapa što sam izgubio prošle godine... i ona memorijska iz starog fona... a evo mi ona gumica iz prvog...

(Odustaje od USB-a i reže ono što mu treba na CD).

- Uuu jebote, gde sam stavio sluške sad, moram brzo da nađem, polazim za par minuta (traži po fijoci)
- Pazi eno ga onaj USB stick što sam tražio prošli put...

Situacija: Petak, 17:45h, ulazak u kuću posle putovanja, perete ruke, letite do stola da jedete. Umirete od gladi i mamurluka jer ste prethodnu noć pravilno raspodelili novac u kafani...

Keva: Sine, jesi li kupio one knjige što ti trebaju?
Vi: (nežvaćući i gutajući zalogaj odgovarate): Ma kevo, opusti se, pravilno sam raspodelio novac...

-Е, да немаш случајно неког у Скупштини, не можемо никако да решимо онај проблем што се неко свако јутро посере пред врата Месне канцеларије?
-Имам! Марину Коктел, ради тамо!
-Шта ради?
-Пере ''вецеје''! Средићу вам то чим оберем оно грожђе с врба доле у потоку!

Ona: Ali, ja tebe volim
On: Da me stvarno voliš spavala bi samnom
Ona: Idem kući

Posle par dana nakon useljenja:
-'De si brate, kako u Arizoni?
-Evo ,uskoro dobijam komšiju, jedva čekam!
-Pa čekaj ono, šta sa ostalima si posvađan ili šta?
-Ma ne, ne vidimo se tako često,on živi kilometar dalje,pa se vidimo samo jedno mu nedelju dana kada idem u prodavnicu koja je 10km dalje.

- Је л' бако са колико се година тата први пут напио?
- Па не знам синко да ли је имао 15 или 16 година.
- Е, а мени рекао са 18.
- Ма пусти га лаже.
___________________________________________________________________
Ћале држи придику сину који је почео да пуши са 17 година.
- Ја бре у твојим годинама нисам знао шта је цигара, а камоли да је запалим.
- Дај ћале мојне ме ложиш. Стриц ми рекао да сте крали деди цигаре кад си имао 16.

- Što to čujem, pobro? Priča se da su vas iz kafane izbacali sinoć jer se neko skinuo go do pojasa i pišao sa šanka? Ko je bio taj kreten?
- Vala, ka' da ne znaš.
- Jes, vala, ka' on. Fukara.

Na sigurnoj površini...

Pljuvač: "Je li brate,(pljuc) jel si video onu malu?(pljuc)"
Sagovornik: "Koju malu?"
Pljuvač:(izdah dima)"Onu malu što je prošla sad,(pljuc) Borkovu ribu(pljuc)"

Par desetina centimetara ispod pljuvačevih usana, i još koji ispod zemlje...

Mrav radnik: "Ah velika poplava nam uništava sav uložen truud!"
Mrav narednik: "(vojnicima)Svi na svoje položaje!(podređenom) Uzmi moju mravicu za guzicu i mojih 787 larvi i stavi ih u orahovu koru, tamo će biti sigurni."
Mrav vernik: "Zašto? O, zašto svemogući piknikovci, pa zar nismo žrtvovali u vašu slavu sve one termite...AAgrlajhh(umire daveći se u toksičnoj izlučevini pljuvačnih žlezda)
____________________________________________
Cigarete ubijaju. Ali mrave. Vas će spasiti jedna jabuka dnevno, a njih?