U nekim slučajevima ekvivalent smrtnoj presudi. Parče ukrasnog kartona nažvrljano krasnopisom koje u primaocu izaziva zebnju poput višemesečnog računa za struju u zimskom periodu. U zavisnosti od finansijskog stanja primaoca, njeni efekti su manje ili više izraženi, ali gotovo nikad ne prolazi bez nekih posledica. Sem u normalnim zemljama, gde je ljudi dočekuju sa radošću kao što bi i trebalo da bude.

Gurman, mesojed, iskreni i vatreni obožavalac krmetine. Opozit vegetarijanstvu, ljuti protivnik hleba, pirinča i krompira. Antipod Dr. Feelgod-a jer ni u kom slučaju ne prihvata taj princip zdravog života. Za njega je zdravo ono što je masno - od čega debeo od toga i srećan.

Opustite se i uživajte.
Kineska mudrost primenjiva i na mnoga druga sranja koja često moramo da pretrpimo; naučiti se da uživaš i u nemoći... e to je smisao života.

(Kad pogledamo ljude koji imaju hleba, seksa, pića, gudre, krova nad glavom, zgodnog radnog mesta... kol'ko 'oćeš, pa su ipak jebeno nezadovoljni...)

Osoba koja je uvek spremna na neočekivanu klopu. Krasi je neverovatna iztančanost čula mirisa (oseti roštilj tri ulice dalje), snalažljivost (viljuška u unutrašnjem džepu i švajcarac za kaišom), odlučnost (zna šta hoće, a to je mufte klopa) i zapanjujuće zapažanje (nije ni seo za sto, već je osmotrio najbolje parče).

to je hleb sasvim isti kao i svaki drugi
međutim na kraju je to ipak baš onaj hleb koji se nađe u potrošačkoj korpi nekog penzionera ili penzionerke pošto su oni tražili baš taj pečeniji uz duboko uverenje da baš taj komad hleba pruža neverovatnu životnu harizmu i vitalnost

Polozaj ruku i stanje uma...to je povezano sa sindromom "aaa, ovo je moja pesme i sechem vene zbog iste"...takodje je povezano i sa fenomenom "hleba i igara", jer nekim ljudima, ochigledno, samo to i treba...vazno je da je muzika melodichna, da ne zahteva refleksiju i eto je pojava "ruke u zrak"...

Podmukli potez WC šolje kad vaš akt defekacije (u ovom slučaju poveće govno) dodirne vodu (plopne, bućne...) na dnu iste i zapljusne guzove. Ovaj događaj koji je u potpunosti u skladu sa svim zakonima fizike ume strašno da iznervira čoveka. Rešenje -> pre sedanja na šolju spustite parče toalet papira na dno i sve ce biti u redu.

Ultimativni reality show. Jedina promenljiva su voditelji mada po staroj oprobanoj formuli dolaze sa jedne od dveju mogucih strana. Kada se promene voditelji show postaje interesantniji. Osim njih, na farmi je i stoka, mada njoj je potrebno samo hleba i igara, i ovako samo statiraju.

Jebiga nema, nema više kao nekad. Šta je bilo, bilo je, sad ćemo da se krpimo pa kako bude. Ponovo crni dani zakucali na naša ognjišta. Nema ničega, ni para, ni posla, ni hleba, ni s leba, ili što bi južnjaci rekli: "Udarila nemka!"

Putovanja koja od 1. do 4. razreda organizuje škola. Uglavnom se roditeljima hotel predstavlja kao odličan sa švedskim stolom, dvokrevetnim sobama, odličnom poslugom...Međutim čim deca kroče u samo mesto (najverovatnije na Taru, Kopaonik i Vrnjačku Banju) znaju da od onog gore navedenog nema ništa. Na većini kreveta su natpisi poput: "Ja sam dete sa planine željan pičke k'o slanine, ili: "Ovde je svršio ______" i slično. Posteljina nedvosmisleno potvrđuje hvalisanje tog perverznjaka. WC šolja je pokvarena tako da vam po WC šolji plutaju govna nekih drugih đaka. Iz raznih cevi dopiru Buba Švabe i ostale štetočine. Za doručak, ručak i večeru sve vam je isto. Kozji sir parče sivog hleba i čaša ubuđalog mleka ili čaja. U disoteci se muzika pušta na mobilni telefon pa niko i ne dolazi. U prodavnici suvenira cene za polomjene čaše i kašike su ogromne tako da imate taman toliko para da po članu porodice kupite jedan suvenir. Odlazak iz te rupe deca komentarišu sa osmehom. Doduše ima i lepih stvari, ali one su u manjini. Kada dođu kući deca roditeljima kažu da im je bilo lepo i da bi voleli i sledeće godine da idu, samo da roditelji ne bi pomislili da su bacili pola svoje plate na sranje od puta.

Stalna praksa devedesetih u vreme inflacije i nestašice, kada su se formirali redovi za dve vekne hleba i litar mleka. Pošto nije smelo da se uzima više od propisanog i vraća u red po dobijanju sledovanja radi ponovnog uzimanja, pribegavalo se slanju više članova porodice kako bi se uzeo dovoljan broj namirnica.

Veoma zajebano stanje. Mnogo gore od pogubljenosti puža u kućici. Karakteriše ga odsustvo bilo kakve kontrole nad telesnim funkcijama. Do njega dolazi pri pucanju mentalne brane usled dužeg taloženja raznih stresova i izlivanja svih nataloženih sranja direktno u čeono parče mozga. Obično kratko traje ali može da bude ubitačno po okolinu.

1.prodavajne magle u smislu sto su uspeli da ubede budale da parce kartona sa slikom utice na njihovu sudbinu i buducnost...

2.prodavanje magle u sluzbi nabijanja telefonskog racuna za budale...

3.prodavanje magle da bi se ljudi smejali istim tim budalama koji placaju telefonske racune...

Bilo da je Dimiskija, ukrašena svakojakim dragim kamenjem, ponos jednog naroda ili parče čamovog drveta, sekiricom odeljanog, u rukama osmogodišnjaka koji sa drugovima iz ulice uživa u iluziji okršaja pirata i kraljevske mornarice. Svaka sablja je od najveće dragocenosti, ukoliko su u nju uloženi suze, znoj i krv(u slučaju iverke zabodene u palac, gorepomenutog dečaka).

To je ona česta životna situacija kada te sa jedne strane podjebava šef, a sa druge bračni partner, a ti si naravno tako dobro priklješten između ta dva parčeta žuči natopljenog hleba da ti spasa nema. Bar dok sve vas u sendviču ne pojede neko treći. Tipa čike sa velikom kosom.

Materijal koji odeću sačinjenu od sebe čini drugačijom od ostalih kao stan na Dedinju prema stanu na Banjici. Međutim, Kašmir je veoma traženo parče zemlje u Aziji oko koga se Na krv i nož potabaše Indusi i okolne državice. Iz primera zaključi koliko su naši panduri u neku ruku dobri ( u drugu ne).

Mnozina u juznom Srpskom dijalektu od izraza Furunka a dolazi od imenice Furuna vrela pec za pecenje hleba i koristi se za opis mlade tesne vrele pickice.Ciji su nosioci ,Pubertetlike,Siparice,Tinejdzerke.Furunka je deminutiv od Furuna,naravno u juznom dijalektu.

Da budem sasvim iskren, i nisam baš najsigurniji kako bih definisao ovu neobičnu podvrstu srpskog homo-sapiensa a tako zastupljenu u skoro svim društvenim klasama i slojevima naroda našeg. Upravo tu, naime, i leži problem kategorizovanja ove grupacije nebeskih ljubitelja "hleba nasušnog" kao sakralnog i, stoga, veoma nezaobilaznog dela svakodnevne ishrane, jer se pomenuti nikako ne mogu svrstati u samo jednu ( preferabilno, onu najnižu ) društvenu kastu, kojoj na prvi pogled možda i pripadaju.

Elem, međ' nama Srbima već predugo vlada uvreženo mišljenje da je pomenuta pojava standardan manir jednog SELJAKA, tog neizdrživog pećinskog čoveka kojem crno viri ispod noktiju a praziluk iz ušiju, ali ta tvrdnja, barem statistički, nikada nije držala vodu. Zanemarljivo malo ili čak nikakvo prisustvo internacionalno prihvaćenog bontona za stolom jedne prosečne srpske porodice najbolje se dâ objasniti postojanjem našeg, ALTERNATIVNOG kodeksa ponašanja u toku obedovanja, koji, međutim, nećete pronaći ni u onim bolje snabdevenim bibliotekama i knjižarama ali zato do mile volje možete posmatrati Vašeg bakutanera u prilikama kada egzistencionalno rabi svoje kastanjete.

U pomenutoj predstavnici prve generacije - one koja nikada nije krila svoje "primitivno" poreklo - uostalom i leži objašnjenje za pojavu iz naslova: hleb na stolu ne predstavlja samo (pri)prostu hranu kojom ćete utoliti glad ili pokupiti moču već simbol nade, poštenog rada, opšteg bogatstva i dobra. To, čak, i pored svojih akademskih diploma znaju i doktori, hirurzi, profesori, arhitekte, inžinjeri, umetnici i svi ostali koji tu "odvratnu" motiku nikada nisu uzeli u šake. Bon appétit!

Kad zadrigla burzujka naruci u fancy restoranu zelenu salatu "zacinjenu" bosiljkom, majcinom dusicom, korijanderom, ruzmarinom i anisom, prelivenu dvema kapima maslinovog ulja, i sve to zalije sa 0,2 dl Evian vode, cisto da bi svi znali da je bas danas otkrila najnoviju kuru za mrsavljenje. Posle sat vremena ide kuci, i u pola Sava hleba natrpa 300 grama podriguse, po kesu majoneza i kecapa, i sve zalije litrom Coca-cole.

Dualitet apsoluta u izboru rešenja. Nakon što smo probali diplomatski, i od dva vuka izabrali sitijeg, i još uvek ne postižemo ni veknu hleba svakog dana kupiti - momenat je za odluku. Kom opanci Tom i Džeri. Ili ćeš sablju držati za balčak i sebi prokrčiti put ili ćeš tuđu sablju za oštricu hvatati.